Nekad je Juventus bio mašina. Hladan i nemilosrdan klub koji je gazio Italijom kao da je sve unapred napisano. Danas u redovima Stare dame miriše na paniku. Posle poraza od Fiorentine više niko ni ne pokušava da sakrije da se Bjankoneri raspadaju pod pritiskom sopstvenih grešaka.
Tribine Alijanc stadiona se eksplodirale čim je sudija juče odsvirao kraj. Zvižduci, urlanje sa tribina, psovke i bes navijača koji ne žele da slušaju priče o projektu i strpljenju. Juventus je pao na šesto mesto u Seriji A i sada više ne odlučuje sam o borbi za mesto u Ligi šampiona. A, Juve bez elitnog takmičenja i nije Juve.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Bjankoneri zaostaju dva boda za Milanom i Romom, koji tek treba da igraju protiv Verone, odnosno Kaljarija. Kao dodatni šamar, tu je i Komo koji ima isti broj bodova kao Juventus, ali i bolji međusobni skor. Drugim rečima, Liga šampiona beži iz Torina.
“Ove nedelje ću da razgovaram sa Džonom Elkanom, ali to će pre svega biti analiza mene samog. Moram da ponudim nešto više od onoga što sam pokazao”, referisao je Lućano Spaleti, strateg Juventusa.
To ne spada u običnu izjavu posle poraza. Više zvuči kao rečenica čoveka koji oseća da mu se teren pomera pod nogama. A ironija cele priče je da je Spaleti tokom sezone dobio produžetak ugovora do 2028. godine. U klubu su tada bili ubeđeni da su pronašli osobu koja će da vrati Bjankonere tamo gde po tradiciji pripada.
Posle potpisa, direktor Damijen Komoli bio je euforičan.
“Od trenutka kada se Lućano pridružio našoj velikoj porodici Juventusa, odmah je imao veoma pozitivan uticaj na igrače, klub i kompletnu crno-belu zajednicu. Svima je odmah postalo jasno da je on prava osoba da vodi tim kroz proces razvoja”.
Sada taj isti projekat izgleda klimavo kao nikada. Juventus je gubio utakmice, ali i lice. Ekipa je protiv Verone delovala bez krvi, protiv Fiorentine bez ideje, a ono što najviše pogađa tifoze jeste ravnodušnost ekipe u momentima kada se sezona lomila.
Spaleti je stigao u Torino krajem oktobra protekle godine, kada je tim bio sedmi na tabeli i šest bodova iza vrha. Sedam meseci kasnije Juventus je jedno mesto ispred, samo što je sada zaostatak od vodećeg Intera narastao na ogromnih 18 bodova. Umesto povratka na tron, klub sada panično računa scenarije kako da se dokopa makar Lige šampiona.
Da bi uopšte ostao u igri, Juventus mora da pobedi Torino u gradskom derbiju. Ali ni to više nije dovoljno. Potrebni su kiksevi Rome, Milana i Koma. A kada klub poput Juventusa čeka tuđe rezultate da bi spasavao sezonu, onda je jasno koliko je duboko zaglibio.
U italijanskim medijima već se otvoreno priča o mogućim rezovima. I ne misli se samo na teren. Spekuliše se da bi Komoli mogao da plati cenu. Transfer politika koju je vodio francuski direktor sve češće se opisuje kao potpuni promašaj. Džonatan Dejvid, Lois Openda, Edon Žegrova, Emil Holm i Žoao Mario nisu doneli ono zbog čega su dovedeni. Jedini koji je donekle opravdao očekivanja jeste Žeremi Boga, iza čijeg dolaska stoji sportski direktor Marko Otolini.
Zato se sada priča o novoj rekonstrukciji. O novim promenama. O još jednoj revoluciji bez kraja. Ipak, u redovima Bjankonera za sada pokušavaju da smire požar. Odnos između Elkana i Spaletija i dalje je jak. Vlasnik Juventusa veruje treneru i smatra da čovek koji je vodio reprezentaciju Italije ima znanje i iskustvo da vrati klub na pravi put. Velika revolucija trenutno zvanično nije u planu.
Ali teren govori nešto drugo. Posle poraza od Fiorentine, Spaleti je napustio stadion potpuno slomljen, iako i dalje pokušava da odbrani ono što je radio od oktobra do danas.
“Moja ocena Juventusa je pozitivna. Napravili smo veliki put koji samo pojedini detalji nisu pretvorili u veličanstven. Otkako sam ja tu, stvari su išle ovako. I dalje smo u Ligi Evrope, nije bilo sigurno da ćemo tamo stići… I još nije gotovo”.
Ta rečenica o Ligi Evrope izazvala je eksploziju među navijačima. Društvene mreže su gorele. Za klub poput Juventusa, uteha u drugom po važnosti kontinentalnom takmičenju zvuči skoro kao uvreda. Ni kapiten Manuel Lokateli nije pokušavao da pobegne od realnosti.
“Normalno je da nas izvižde i da protestuju. Ako igramo ovako, to je očekivano. Teren uvek pokaže istinu”.
Istina trenutno izgleda veoma ružno za Juventus. Spaleti jeste doneo određeni identitet ekipi. Podigao je pojedine igrače, probudio interesovanje javnosti i u nekim momentima delovalo je da Stara dama konačno liči na ozbiljan tim. Ali bez plasmana u Ligu šampiona ili bez trofeja, sve to brzo gubi smisao.
Spaleti, pak, nije čovek koji lako diže ruke. Nije to uradio ni kao selektor Italije, ni kada je vodio Romu, Zenit, Inter i Napoli. Kada su ga svi otpisivali. Zato sada želi direktan razgovor sa Elkanom, čovekom koji ga je doveo i koji u njemu i dalje vidi lice budućnosti Juventusa.
U Torinu više ništa ne deluje stabilno. Juventus je izgubio sigurnost, uprava poverenje, a navijači strpljenje. Cela sezona smrdi na propuštenu šansu koja bi mogla da ostavi mnogo dublje posledice nego što trenutno izgleda.
Bonus video:
