Dosta je bilo pljuckanja pored aut-linije

Deset godina je Premijer liga živela pod Pepovim ritmom. Neko je pokušavao da ga kopira, neko da ga sruši, neko da ga mrzi iz čiste nemoći, ali skoro svi su na kraju završavali gledajući Mančester siti kako podiže pehar za peharom. Delovalo je kao da će trajati doveka. Kao da će Gvardiola zauvek stajati pored aut-linije Etihada, nervozno mahati rukama, pljuckati pored sebe, urlati na bekove zbog pogrešnog dodavanja i pretvarati fudbal u laboratoriju za mučenje protivnika. A onda je samo presekao.

Pep Gvardiola, ikona Građana, odlazi iz Sitija. Čovek koji je sve kontrolisao u plavom delu Mančestera je prvi put posle mnogo godina osetio da više ne može da živi pod istim intenzitetom. Arsenal je preživeo pritisak i okitio se titulom prvaka, ali Španac svakako ne odlazi poražen. Pep je iscrpljen. Do koske.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Pogledao je oko sebe, shvatio da je spalio poslednji atom energije i rekao – dosta je. Decenija je prošla. Ugovor mu nije istekao, i nije morao. Ali, Gvardiola nikada nije bio trener koji ostaje da vegetira. On melje sve pred sobom ili ne ulazi u priču.

Mančester siti je juče zvanično potvrdio rastanak sa katalonskim stručnjakom posle ere koja je promenila istoriju kluba. Kada je stigao 2016. godine, Siti je bio bogat klub sa ambicijom. Iza njega je sada imperija.

Šest titula Premijer lige. Liga šampiona. Tri FA kupa. Pet Liga kupova. Ukupno 20 trofeja. I ono najgore po ostatak Engleske, način na koji ih je osvajao. Pep je pobeđivao, a najviše od svega je voleo da tera ljude da se osećaju nemoćno.

Njegov Siti je znao da melje protivnike po 70 minuta bez lopte. Da ih uguši pasovima dok ne počnu da izgledaju kao sparing partneri. Arsenal, Liverpul, Mančester junajted, Čelsi, svi su u nekom trenutku izgledali kao ekipa koja pokušava da preživi oluju usled najjače grmljavine.

Pep je jedan od najvećih trenera kog je engleski fudbal ikada video. Brojke su surove. U 10 sezona osvojio je 15 najvećih trofeja engleskog i evropskog fudbala. To je prosek od 1,50 trofeja po sezoni. Čak ni ser Aleks Ferguson, čovek koji je dve decenije vladao Premijer ligom kao diktator, nema takav ritam.

Ferguson je sa Junajtedom osvojio 22 velika trofeja tokom 21 sezone Premijer lige. Brutalno dostignuće. Ali i dalje “samo” 1,05 trofeja po sezoni. Žoze Murinjo je na 0,75, Jirgen Klop ima prosek od 0,56, a Arsen Venger 0,45.

Na oproštajnoj konferenciji nije bilo velikih teatralnih govora. Gvardiola nije glumio filozofa. Nije pričao o revolucijama. Delovao je kao čovek koji je deset godina živeo pod reflektorima i konačno ostao bez goriva.

“Kakvo smo vreme proveli zajedno. Nemojte me pitati za razloge odlaska. Ne postoji konkretan razlog, ali duboko u sebi znam da je došao moj trenutak. Ništa nije večno, jer da jeste, ja bih ostao ovde. Večni će ostati osećaj, ljudi, uspomene i ljubav koju imam prema svom Mančester sitiju“, rekao je Španac.

Kada je govorio o energiji, prvi put je zvučao kao čovek, a ne kao mašina za osvajanje.

“Nemam plan da treniram neko vreme. Da je drugačije, ostao bih ovde. Potrebno mi je da se udaljim. Neću trenirati neko vreme. Osećam da više neću imati energiju za svakodnevni pritisak i borbu za titule. Poznajem sebe, imao sam tu energiju, ali mislim da je više neću imati u istoj meri“.

To zvuči kao neko ko je godinama živeo u centrifugi i sada pokušava da se seti kako izgleda normalan život. Pep je poslednjih 15 godina živeo u vanrednom stanju. Barselona. Bajern. Mančester siti. Finala. Titule. Pritisak. Analize. Opsesija detaljima. Opsesija pobedom. Istorija.

Njegov fudbal delovao je sterilno samo onima koji nikada nisu razumeli koliko ludila stoji iza te kontrole. Posle svega mu je neophodan vazduh.

“Ljudi stalno traže trofeje, triplete, titule Premijer lige. Potrebno mi je da malo dišem i da se odmorim“.

Oproštaj od igrača bio je težak. Čovek koji je pregazio Evropu bez treptaja kaže da nije mogao normalno da održi govor svojoj svlačionici. Tu se zapravo vidi koliko mu je Siti postao ličan.

“Govor je bio katastrofa. Bio sam nervozniji nego ikada“.

Mančester siti neće samo postaviti statuu Pepa Gvardiole, ili samo okačiti njegovu sliku negde u hodniku. Nova severna tribina Etihada nosiće ime trofejnog stratega iz Santpedora. Šeik Mansur ga je opisao kao čoveka koji je promenio DNK kluba.

“Pep je deset godina bio oličenje ambicije. Ostavio je neizbrisiv trag u DNK kluba. Trag koji nije nastao samo zbog trofeja koje je osvojio, već i zbog načina na koji je pobeđivao“.

Nisu, dakle, samo pehari, već osećaj da je Siti postao klub koji očekuje da dominira. Klub koji ne ulazi u sezonu da bi se borio za Top 4, već da bi samleo sve ispred sebe. Pep je od Sitija napravio nešto što Engleska dugo nije videla. Fudbalsku dinastiju koja je istovremeno bila i brutalno efikasna i estetski opsednuta perfekcijom.

Zato njegov odlazak deluje kao kraj jedne ere, ne samo za Siti nego i za celu Premijer ligu. Neće više biti isto. Koliko god ga voleli ili mrzeli, svi su godinama jurili Pepa. A to je verovatno najbolji dokaz koliko je veliki.

Bonus video: