Treneri sa naših prostora tokom bogatih karijera ostavljali su dubok trag na različitim destinacijama širom planete. Kada god se u inostranstvu pomenu Srbija i Mundijal asocijacija je automatski Bora Milutinović, dok će proći mnoštvo godina dok neko na prestolu kralja Afrike nasledi Milovana Rajevca.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
U proteklom periodu Bliski istok postao je Meka za stratege iz bivše Jugoslavije, a jedan od ljudi kojima pripadaju glavne zasluge za izgradnju takvog renomea i uticaja – svakako je Nebojša Jovović.
Trofejni crnogorski stručnjak godinama unazad piše istoriju daleko od evropskih reflektora, što bi lako moglo da se promeni posle novog niza dostignuća u zemljama Persijskog zaliva. Za odbranu titule u Kuvajtu sebe će nagraditi uživanjem u Mundijalu na kojem učestvuje čak šest država u kojima je uspešno radio i Švedska u kojoj je gradio igračko ime – o čemu je govorio u intervjuu za Meridian sport.
“Mundijal je najveći sportski događaj na planeti. Ceo svet će uživati u fudbala. Sve je u znaku Svetskog prvenstva. Nezhvalno je prognozirati epilog, ali svaki Mundijal nam donese novu zvezdu, novi trend… Očekujem isto i ovog leta. Specifična je aktuelna politička situacija u kojoj su sukobljeni jedan od domaćina i jedan od učesnika turnira. Najvažnije je da na kraju pobedi fudbal, da se ponovo dokaže da upravo fudbal spaja ljude sa svih meridijana i da se sve završi bez ikakvih incidenata.”
Jovović već sada može da se pohvali sa dvocifrenim brojem osvojenih trofeja, devet u ulozi trenera i jednim na funkciji sportskog direktora. U njegovom fokusu ovog leta biće Irak, Jordan, Tunis, Saudijska Arabija, Katar i Egipat, prema kojima ima posebne emocije – uz zemlje sa Balkana.
“Pomno ću pratiti reprezentacije zemalja u kojima sam radio. Sarađivao sam sa velikim brojem igrača koji danas učestvuju na Mundijalu, pogotovo iz Irana. Sa mnoštvom pojedinaca sam u svakodnevnom kontaktu. Naravno, reprezentacije iz bivše Jugoslavije su svakako ekipe koje ću podržavati i prema kojima gajim simpatije.”
Posebnu pažnju privlači susret Tunisa i Švedske, zakazan za noć između nedelje i ponedeljka (04:00č). Sedeo je svojevremeno na klupi Sfaksijena, predstavnika afričke zemlje, a igrački put početkom 21. veka odveo ga je i u Skandinaviju – do dresa Asiriske.
“Biće baš interesantno. Radi se o dva dijemetralno suprotno stila života i fudbala. Jasno je da ukoliko imate ekonomski stabilnu zemlju – imate takav i fudbal. Ogromne su razlike između Tunisa i Švedske. Trenutno su dva Tunižanina sa mnom u stručnom štabu. Bliži su nama Balkancima, vole da uživaju u fudbalu, vole trik, samu lepotu našeg sporta. Privlači ih lepršavost u igri. Naspram sebe će imati Šveđane, surove u principima tačnosti, preciznosti, organizacije… Podsećaju na Engleze iz devedestih godina. Fudbal se menja, živa je materija, vlada planetom… Baš zato je ultra popularan. Švedska neguje tvrdi šablon, disciplinu i prepoznatljiv sistem igre od kojeg ne odstupa. Tunižani uvek žele da unesu fudbalski vic u svoju igru.”
04.00: (2,00) Švedska (3,30) Tunis (4,00)
Tri puta u dosadašnjoj putešestviji bio je u prilici da odmeri snage sa selektorom Tunižana – Sabrijem Lamušom.
“U više navrata sam odmeravao snage sa Lamušom. Bilo je vrlo zanimljivo. Tunis je zapravo na Mundijal odveo moj suparnik, ali i prijatelj – Sami Trabelsi. Neuspeh na Arapskom kupu ga je nažalost skupo koštao. Pratio sam sve utakmice. Afričke reprezentacije su zaista u usponu. Novi sistem je omogućio više mesta na turniru za njih, pa samim tim očekujem neizvestan meč sa Šveđanima, ali i generalno uzbudljivu borbu na celom takmičenju. Švedska u poslednje vreme izgleda vrlo disciplinovano. Mundijal uvek donese mnoštvo iznenađenja već na startu, što smo mogli da vidimo i u ovim uvodnim danima.”
Dugo su Šveđani režirali uspehe na krilima Zlatana Ibrahimovića, a danas se ponovo oslanjaju na balkanske snage, imajući u vidu da njihovu navalu predvode Dejan Kuluševski poreklom iz Severne Makedonije, kao i Viktor Đekereš sa mađarskim korenima.
“Naturalizacija je postala trend, ali i potreba gotovo svih selekcija. To rade Nemačka, Španija, Engleska… Lamin Jamal je Marokanac – najbolji primer. Gledam na to kao na dobre poslovne poteze. Ljudi obezbede ono što im nedostaje da oplemene tim. Ako nešto nemate, primorani ste da platite. Evidentno je da takve stvari donose rezultat. Švedska je zemlja u kojoj živi veliki broj ljudi iz različitih delova planete, pogotovo sa Balkana… Logično je da putem Zlatana Ibrahimovića danas koračaju neki novi klinci. Zlatan je davao poseban ton njihovoj reprezentaciji.”
Ništa manje zanimljiv neće biti ni duel između Norveške i Iraka.
“Irak je tokom priprema šokirao Španiju. Pregršt njihovih ljudi živi upravo u Norveškoj. Mogu da se pohvale selektorom sa sjajnom energijom. Mnogo sam ga analizirao. Načinom na koji radi napravio je neverovatan uspeh. Njima nije cilj da budu samo učesnici. On je na proteklom Mundijalu bio hit sa Australijom, koja takođe ne važi za elitnu ekipu što se tiče individualnog kvaliteta. Znam da će Irak biti tvrd orah za svakog, disciplinovana, borbena ekipa. Nikome neće biti lako protiv njih.”
Imajući u vidu da je intervju rađen uoči Mundijala, osetio je Jovović da bi Katar mogao da bude potencijalno iznenađenje, što se obistinilo već jučerašnjim remijem sa Švajcarskom.
“Katar se na prethodnom Mundijalu jako loše predstavio kao domaćin. Naučili su lekciju. Oni su kao mala zemlja u dva navrata pokorili Aziju. Neguju odličan sistem i nisu slučajno dvostruki uzastopni šampioni kontinenta. Cilj im je da poprave utisak. Ispostavilo se kao loš potez odluka da se pripremaju šest meseci u Španiji, u drugim klimatskim uslovima. Sada su došli kadri da se iskupe i videli smo da su već u prvom kolu šokirali Švajcarsku. Katar ima kvalitet, ozbiljna su ekipa.”
Još jedna afrička selekcija zapala je za oko iskusnom stručnjaku.
“Alžir je blistao uoči Svetskog prvenstva u Kataru, a nije se ni plasirao. Danas su ispravili taj propust i verujem da bi mogli da iznenade ove godine.”
U istoj grupi sa spomenutim Alžircima, ali i Argentinom i Austrijom, nalazi se još jedna od država u kojoj se o Jovoviću govori biranim rečima – Jordan.
“Selekcije sa manjim fondom igrača imaju ozbiljne probleme. Jordanu se povredio ubedljivo najbolji fudbaler – Jazan Al Naimat, sa kojim sam sarađivao tokom dve sezone u Kataru. Doživeo je tešku povredu, a udarna je igla ekipe. Ali Alouan je takođe imao probleme sa povredom, a Jordan nema luksuz doselekcije, nema adekvatne zamene. Musa Tameri je prva zvezda tima, znaju ga svi koji prate francuski fudbal. Ipak, jasno je da se i dalje najbolje igre u Evropi i Južnoj Americi, ali fudbal se razvija i u ostalim delovima sveta. Videli smo da je Maroko stigao do same završnice prošli put, pa možda neko ponovi njihov uspeh.”
Profesionalni put odveo je Nebojšu na vrlo interesantne destinacije, na kojima je dokazao da poseduje moć ekspresnog prilagođavanja.
“Osnova za uspeh je brza adaptacija. U mom poslu nema vremena za prilagođavanje. Surovi profesionalizam te dovodi u situaciju “ili jesi – ili nisi”. Adaptacija je prvi korak sa kojim moraš da se suočiš bez oklevanja. Svuda je bilo lepo i izazovno. U dve zemlje sam proglašen za trenera godine, ali gde god sam radio doživeo sam to kao veliku školu. Svakodnevno učim. Želim da napredujem svakog dana. Na taj način doživljavam posao.”
Protekla sezona bila je vrlo uspešna za iskusnog stratega, imajući u vidu da je odbranio tron sa Kuvajtom u istoimenoj državi.
“Prvi put smo uspeli da odbranimo titulu. Zbog toga sam ostao u klubu, da upišem i to u Si-Vi. Uspešno smo realizovali i taj zadatak. Nepisano pravilo kaže da je teže odbraniti titulu nego osvojiti je, a to sada mogu da potvrdim. Zaista je uspešan period iza nas u Kuvajtu, ali osvajanje Azijske Čelendž lige, koja je u rangu Lige konferencije u Evropi, jeste vrhunac dosadašnjeg rada. To je trofej od izuzetnog značaja koji donosi drugu dimenziju za ceo tim.”
S obzirom na brojne uspehe u minuloj deceniji bilo bi logično da na Jovovićevu adresu često stižu ponude iz Evrope.
“Stalno u podsvesti razmišljam o tome. Fudbal se igra u Kuvajtu, Saudijskoj Arabiji, Iranu, isto kao u Belgiji, Španiji, Italiji… Nisam dobio pozive koji se poklapaju sa mojim ambicijama. Jednom prilikom su me zvali iz Belgije. Nije imalo smisla da se taj posao realizuje. Radio sam u Kataru. Treneri Anderlehta i Briža bi hteli da dođu na moje mesto, pa bi bilo nelogično da je preuzmem Beveren ili Šarlrou. Nisam neskroman i nerealan, samo čekam pravu priliku. Nas Balkanaca nema mnogo u Ligama petice, a upravo je to moja ambicija… Voditi klub u Ligi šampiona je scenario koji priželjkujem.”
‘Daleko od očiju, daleko od srca’, evidentno se odrazilo na Nebojšinom primeru, ali njegovi poduhvati nisu prošli nezapaženo ni u najvećim klubovima nekadašnje Jugoslavije.
“Nije bilo zvaničnih ponuda, samo opipavanja pulsa. To su klubovi sa ogromnom tradicijom. Treneri samo ponekad imaju mogućnost da biraju posao. Neophodno je biti spreman da odgovoriš na izazov, gde god se nalazio u tom trenutku. Jedan sam od takvih. Ne bih konkretno voleo da iznosim u javnost o kojem klubu je reč, ali nikada se ne zna, možda nam se putevi spoje u perspektivi.”
Uživa Crnogorac u trenerskom poslu, a veruje da će kada za to dođe pravi trenutak postati i selektor.
“Smatram da je rano za selektorski izazov. Mogu još mnogo toga da dam klupskom fudbalu, koji iziskuje svakodnevni rad. Vodio sam ekipu na 77 mečeva od dolaska, a prethodno Al Ahli iz Katara na 107 utakmica… To je nešto što je treneru potrebno. Selektor ima 10 do 15 utakmica godišnje. Ubeđen sam da je za poziciju selektora neophodno ogromno iskustvo. Verujem da će se to nekad dogoditi, ali želim da taj izazov dočekam potpuno spreman.”
Pre sada već deceniju i po vrlo uspešno oprobao se Jovović u ulozi sportskog direktora voljene podgoričke Budućnosti.
“Osvojili smo titulu tada. Prethodno sam bio trener omladinaca, a potom je dvocifreni broj igrača iz moje generacije prekomandovan u prvi tim. Mnogi su napravili sjajne karijere, danas su reprezentativci. Pričam o Mugoši, Vukčevićima, Radunoviću, Orahovcu, Tomkoviću… Ne bih voleo nekoga da izostavim. Sve su to sjajni momci. Taj posao donosi potpuno drugu dimenziju. Bio mi je od velike koristi, jer fudbal tada posmatrate iz druge perspektive. Spona ste menadžmenta, finansija i sportske struke. Ogromno iskustvo. Uvek sam se najbolje osećao kao trener, ali tih godinu i po dana su me fudbalski nadogradili. Dovodio sam trenere, birao igrače… Divno iskustvo.”
Iza Podgoričana je vrlo turbulentna sezona u kojoj su ponovo ostali bez titule.
“Pratim Budućnost naravno, ali ceo region bivše Jugoslavije. Najviše gledam klubove iz Crne Gore, Srbije i BiH. Gotovo da ne propuštam utakmice Budućnosti. Ne bih mnogo komentarisao aktuelna dešavanja. Veliki sam navijač svih klubova u kojima sam radio. Da biste uopšte bili uspešni, neophodno je da razvijete ljubav sa klubom u kojem radite. Ako promenite tri kluba za godinu dana – onda je nemoguće da se rode emocije. Povremeno pomislim da bih voleo stalno da se vraćam samo u bivše klubove, baš zbog toga o čemu govorim. Nije dovoljno zavoleti navijače i tradiciju, već sve i svakog ko je deo kluba, radnike, ekonome, trenere, igrače, upravu… Sve je to povezano. Budućnost pratim sa posebnom emocijom, zato ne volim mnogo da komentarišem.”
Na pitanje postoje li igrači koji su kasnije napravili ozbiljne karijere, a da nije uspeo da ih dovede u Podgoricu, Jovović je odgovorio otvoreno.
“Kao i danas, uvek sam imao svoj skauting. Doveo sam tada dva igrača u klub na razgovor kao trener omladinaca. Reč je o Luki Đorđeviću i Marku Bakiću. Tadašanja uprava ih nije angažovala, a nedugo zatim su završili u Zenitu i Torinu. To je sastavi deo fudbala… Mnogo je vremena prošlo. Svaki prelazni rok donosi nova rešenja. Ako napravite lošu selekciju već ste izgubili trku. Teško je oporaviti se od toga.”
Ustalila se minulih godina praksa da talenti iz Budućnosti prelaze u redove beogradskih večitih rivala.
“Pratim momke naravno, to su naši reprezentativci. To govori da je u Crnoj Gori uvek bilo talentovanih igrača. Ukoliko se odradi skauting, ima bisera za ceo svet. Andrija Bulatović blista u Lansu, Vasilije Adžić je u Juventusu. Svakako da je dovođenje Vukotića, Kostića, Roganovića i Milića bio ispravan potez. Postali su nosioci Partizanove igre.”
Deo uprave crno-belih donedavno je bio i Predrag Mijatović.
“Nismo bili u kontaktu.”
Krakat osvrt na Jovovićev pedigre apsolutno daje za pravo pouzdanom stručnjaku da veruje u svoje snove i neguje visoke ambicije.
“Da vodim klub u Ligi šampiona. Vrlo kratko i jasno. Dugoročno bih voleo da vodim i reprezentaciju na nekom velikom takmičenju. Bez lažne skromnosti.”
Bonus video:
mihailo
voleo bih da ga jednog dana vidim u nekom ozbiljnom evropskom klubu. Kad procitas sta je sve osvojio i gde je radio, deluje da je odavno zasluzio sansu na vecoj sceni.
vuk
Svi jure trenere iz Liga petice, a onda vidis coveka koji godinama pravi rezultate u Kuvajtu, Kataru i Jordanu. Fudbal se ne igra samo u Engleskoj i Spaniji, neko mora da zna posao da bi toliko trajao.
despot
Jovovic je mozda daleko od evropskih reflektora, ali čovek gde god ode ostavi trag. Nije mala stvar uzeti toliko trofeja po Aziji i Arapima, a kod nas se o tome skoro i ne prica.