Ovo leto biće veoma važno za Bogdana Bogdanovića. Koliko je značajan period kroz koji prolazi, govori i to što nije mogao da se odazove pozivu reprezentacije.
Pred kapitenom Srbije su važne odluke o nastavku karijere. Prvi potez je na Los Anđeles Klipersima, koji imaju opciju da produže njegov ugovor na još jednu sezonu. U Holivudu su procenili da im je potrebno još vremena za odluku, pa su rok pomerili na 29. jun. Istovremeno, kako je Meridian sport pisao, priliku čekaju Denver Nagetsi sa željom da spoje Bogdana sa Nikolom Jokićem.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Čekajući rasplet vrelog leta, Bogdanović je u razgovoru za Vogue Adria govorio o brojnim zanimljivim temama. Najpre je istakao šta ga iz godine u godinu motiviše da igra na vrhunskom nivou i da uvek na terenu bude najbolji kada je najpotrebnije.
“Ljubav prema košarci koja traje od malena i naravno želja da kad god mogu budem najbolja verzija sebe. Kad igram sa reprezentacijom to je onda posebna emocija koja me motiviše da igram u dresu Srbije. Tada imam priliku da učinim naše ljude ponosnim i svaki izlazak na teren je za njih,” odmah je Bogdan istakao šta za njega predstavlja dres sa državnim grbom.
Kao pravi kapiten, uvek stavlja tim na prvo mesto.
“Ne razmišljam mnogo o ličnim kvalitetima jer je tu najbitnija timska dinamika. Bitno mi je da se dobro slažemo i podržavamo na terenu kao i van njega, tako da je moj najbolji kvalitet možda to što održavam prijateljstvo i tu zajednicu.”
Iako je poslednju takmičarsku utakmicu odigrao još sredinom aprila, nastavio je marljivo da radi na održavanju forme kako bi što spremniji dočekao narednu sezonu.
“Disciplina. To za mene nije nešto što počinje kad krene utakmica ili sezona, već je osnova svega. Bez discipline nema ni kontinuiteta, ni napretka, ni dugovečnosti u ovom poslu. Ovo se naravno ne odnosi samo na košarku već i doslednost u stvarima koje se ne vide. Disciplina te nauči kako da upravljaš vremenom, fokusom i energijom čak i van terena. Nije poenta da budeš strogo ograničen, nego da znaš šta ti je prioritet i da mu se vraćaš svaki dan.”
Tokom individualnih treninga voli da sluša muziku.
“U poslednje vreme najviše volim Keinemusik, ali na mojoj plejlisti ćete uvek naći i domaće i strane repere. Za teren mi treba rep, neki naš, stari. Volim da slušam V.I.P, a nekad volim da pomešam i nove repere, da čujem šta je u trendingu.“
Odgovorio je i na pitanje koje prati gotovo svakog košarkaša koji je igrao i u Evropi i u NBA – Evroliga ili NBA?
“U Evropi mnogo više vremena posvećujemo taktici i analizi protivnika, i imamo mnogo više vremena za trening kako bi se spremili za te utakmice. NBA tempo je mnogo intenzivniji i rekao bih da je fokus više na sopstvenom timu ali i individualnoj odgovornosti. Mentalno u NBA moram da budem spreman da se stalno prilagođavam, zbog učestalih putovanja, nema rutine koja je ista.“
Uz to, dodaje da se i same utakmice razlikuju po načinu igre.
“NBA dozvoljava slobodniju košarku koja se igra brže, sa manje prekida i većom autonomijom u igri. Evroligaška košarka je taktički disciplinovanija i strože regulisana i dosta utiču očekivanja i pritisci publike na igru.“
Osvajač Evrolige sa Fenerbahčeom član je NBA lige od 2017. godine i sva je prilika da će u njoj i ostati, a što je iskusniji, to više ceni vreme.
“Što sam stariji, sve bolje poznajem svoju igru i telo i vrednujem svoje vreme. Postavljam se tako da budem efektivniji na terenu i u privatnom životu.“
Pričao je i o uzorima.
“Kobi Brajant i njegov mamba mentalitet su me dosta inspirisali kad sam bio mlađi. Bio je jako posvećen i imao je poseban, iskren pristup sportu. Iako nisam imao priliku da igram protiv njega, ali ispratio sam njegov poslednji meč u karijeri.”
Iako je dosegao najveće visine u košarci, ne zaboravlja početke.
“Moji roditelji čuvaju sve moje medalje, od prve do poslednje. Imam dres iz svakog kluba u kojem sam igrao kao podsetnik na put koji sam sa tim saigračima, publikom i trenerima prošao, što privatno, tako i profesionalno.”
Usledilo je nekoliko leksikonskih pitanja. Prvo je bilo – koji je najčudniji kompliment koji je dobio?
“Najčešće dobijem komentare za dužinu i raspon ruku”.
A šta je, prema ljudima iz njegovog okruženja, njegova najveća mana?
“Saigrači bi definitivno rekli da me čekaju posle treninga ili utakmice jer sam uvek poslednji u teretani ili svlačionici. To se onda odrazi i na privatni zivot jer svuda kasnim ‘akademskih 15 minuta’. Mislim da su se do sad svi navikli pa me prevare za početno vreme,” zaključio je Bogdan Bogdanović.
Bonus video:
nikolaj
Ne kupujem ja te price o ljubavi prema dresu dok ne vidim kako igra na sledecem velikom takmicenju.
branko
Poređenje Evrolige i NBA mu je skroz na mestu, tempo je stvarno neuporediv.
sasa
Ta mamba mentalitet priča je super, vidi se da je Kobe ostavio trag na celu generaciju.
vukan
Mene zanima samo jedno, da li ostaje u Clippersima ili ga vidimo u Denveru sledeće sezone. Ova neizvesnost me ubija.