Holandija ne prestaje da živi večitu fudbalsku priču koja boli već decenijama. Priču o velikim generacijama i još većem prokletstvu koje se uvek vrati u najgorem trenutku. Tim koji je tri puta igrao finale Svetskog prvenstva, a nikada ga nije osvojio, ponovo je završio turnir sa istim osećajem kao i toliko puta ranije. Opet prokleti penali. Ponovo eliminacija.
Lale mu dođu kao ultimativni fudbalski mazohista. Selekcija stvorena da ponudi najsavršeniju iluziju, pa da se izgubi u njoj. Ako je istorija Mundijala tražila svog tragičnog junaka, večitog mladoženju, našla ga je u narandžastom dresu.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Nekada je ta etiketa visila oko vrata Špancima, ali su je skinuli letnje afričke noći 2010. godine. Holanđanima je, sa druge strane, ta istorijska kletva izgleda tetovirana na čelu. Kako drugačije objasniti paradoks da Oranje bukvalno dve decenije, još od 2006. godine, nije osetilo gorčinu poraza na Svetskom prvenstvu posle 90 minuta fudbala, a opet svaki put je bivalo elimisano?!
Zvuči kao podatak za divljenje. E pa, u holandskom slučaju, to je tortura. U zemlji gde se značajan deo teritorije nalazi ispod nivoa mora ne gube nužno od boljih, već sami sebe ritualno eliminišu u produžecima i kroz penal-lutrije, pronalazeći svaki put sve maštovitije i bolnije načine da izvrše fudbalsko samoubistvo.
Posle najnovijeg šamara u Severnoj Americi, čak i oni koji ih organski ne podnose moraju da osete neku vrstu sažaljenja. Jer ovo više nije nesreća. Pre će biti da je dijagnoza.
Priča ide duboko u istoriju. Te 1974. godine, Holandija je posle gotovo četiri decenije pauze eksplodirala na svetskoj sceni uz Johana Krojfa i “totalni fudbal”. Narandžasti su delovali kao nešto potpuno novo, drugačije, gotovo umetničko.
Ipak, finale protiv Zapadne Nemačke ostalo je simbol propuštene epohe. Poveli su iz penala, ali su Bekenbauer i društvo preokrenuli pre poluvremena i odneli trofej. Više od 78.000 ljudi u Minhenu gledalo je kako Holandija ostaje praznih ruku.
NOVA DIMENZIJA KLAĐENJA EKSKLUZIVNO U MERIDIANBET
BET BOOST Specijalne BetBuilder kombinacije sa uvećanim kvotama
SINGLE BOOST Ekskluzivne pojedinačne selekcije sa boostovanom kvotom
Samo četiri godine kasnije – još jedan udarac. Finale protiv Argentine, domaćina, još jedna šansa da se zatvori krug. Naninga je doneo nadu u 82. minutu, ali je Mario Kempes razbio sve iluzije u produžecima, a Bertoni je samo zapečatio priču. Holandija je ponovo ostala bez svega, iako je bila na korak do istorije.
Treći pokušaj stigao je 2010. godine u Johanezburgu. Španija, Inijesta, produžeci, 116. minut i kraj sna. Još jedno finale, još jedno “skoro”, još jedna generacija koja ostaje praznih ruku.
I onda se dolazi do modernog doba, gde Holandija više ne gubi samo finale, već gubi sve ono između. Na Svetskom prvenstvu 2026, Oranje je izbačeno posle penala, ovog puta protiv Maroka. U meču koji su Holanđani golom Kodija Gakpa, imali sve u svojim rukama, ali su vremenom počeli da se gase. Bez kontrole i ideje kada je najviše trebalo.
Maroko je rastao iz minuta u minut, a Holandija tonula u svoju staru slabost zvanu psihološki raspad u završnici. Isa Diop je u nadoknadi pogodio za izjednačenje, Virdžil van Dajk nije uspeo da reaguje, a produžeci su samo potvrdili ono što se osećalo – Holandija više nije gospodar meča. Penal-serija je bila samo formalnost koja je završila još jedan holandski košmar.
Promašaji Klajverta, Timbera i Samervila pretvorili su poraz u poniženje. I dok su se jedni hvatali za taktiku, drugi za sudbinu, treći za sreću – utisak je isti: Holandija nije imala ono “nešto” u ključnom trenutku.
I ne staje tu priča. U holandskoj javnosti kreće klasični scenario medijskog linča. Traži se ostavka Ronalda Kumana, uz poruku da je njegov mandat praktično gotov. Kritike idu od previše oprezne taktike do pogrešnih odluka koje su, po mnogima, direktno gurnule tim u ambis.
23.00: (1,30) Francuska (5,80) Švedska (9,20)
U jednom od najtežih tekstova u De Telegrafu, Kuman i Van Dajk se optužuju da su “predali holandski fudbal na milost i nemilost vukovima”, što dovoljno govori o atmosferi.
Statistika je još brutalnija. Od 2006. Holandija na Svetskim prvenstvima nije izgubila nijednu utakmicu u osnovnih 90 minuta, a stalno je ispadala. Na poslednja tri izdanja na kojima je učestvovala 2014, 2022. i 2026. uvek su kobni bilo jedanaesterci. Ta agonija sada već ima hronični karakter.
Tri finala, nijedna titula. Tri puta tako blizu, a nikada dovoljno. Tri puta istorija na tacni, i svaki put isklizne iz ruku. Holandija je simbol fudbalske kletve koja se ponavlja u krug.
Sve se menja, generacije prolaze, selektori se rotiraju, a holandski mundijalski usud ostaje isti. Naučili su momci u narandžastom da igraju vrhunski fudbal, naučili su da ne gube utakmice u 90 minuta, ali onu najvažniju lekciju kako se pobeđuje sopstveni strah i kako se postaje šampion – nikako da savladaju.
Bonus video:
filip
Veliki peh je njihovo ispadanje već u ovoj fazi ali ne mogu nista da kazu dali su sve pd sebe imali su za rivala jako kvalitetan Maroko nisu slicajno oni 7 na fifinoj rank listi