Nema devetke, nema problema. Pomalo je apsurdan način na koji je Barselona počela novu sezonu. Gigant sa Kamp Noua je tokom leta ostao bez Roberta Levandovskog i Ferana Toresa, dugo je pokušavao da pronađe pravo rešenje za poziciju klasičnog centarfora, a na kraju je Hansi Flik dobio ekipu koja na papiru nema prepoznatljivog centarfora koji će stajati između štopera, čekati da ga hrane loptama i završavati akcije. Četiri kola kasnije, teško je pronaći razlog za paniku.
Barselona je trenutno najefikasnija ekipa La Lige, ima maksimalnih 12 bodova i čak 17 postignutih golova, uz samo dva primljena. Na tri od četiri prvenstvene utakmice postigla je po pet pogodaka, a poslednju je odigrala tako da je Valensija na svojoj Mestalji izgledala kao ekipa koja je od početka osuđena na propast.
NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – Registruj se i uzmi besplatan tiket uz 100 sekundi besplatnih spinova!
Petarda u našminkanoj Valensiji samo je nastavak onoga što je već postalo obrazac. Barselona je protiv Slepih miševa slavila veoma ubedljivo, a mrežu su tresli Lamin Jamal dva puta, Fermin Lopez, Rafinja i Pedri. Katalonci su od starta kontrolisali ritam, pritiskali domaćina, ulazili u završnu trećinu u talasima i konstantno stvarali probleme poslednjoj liniji Valensije. Zvanična statistika La Lige pokazuje koliko je utakmica otišla na jednu stranu.
I sve to bez tradicionalnog golgetera. Naravno, to je moguće zbog raspodele odgovornosti u napadu koji je toliko svestran da protivnik praktično nema jednog igrača kojeg može da “ugasi”. Rafinja je preuzeo deo posla koji se obično očekuje od centarfora, Jamal napada iz svoje zone i sve češće završava akcije, Fermin se ubacuje iz drugog plana, Pedri se pojavljuje tamo gde ga protivnik najmanje očekuje, dok i ostatak ekipe konstantno učestvuje u završnici. Barselona je napravila sistem u kojem gol može da stigne sa gotovo bilo koje pozicije.
Posebno je fascinantan slučaj Rafinje. Brazilac je posle odlaska igrača koji su prošle sezone nosili veliki deo golgeterskog tereta praktično postao centralna figura napada. Postigao je pogodak u svakom od prva četiri prvenstvena kola i trenutno je sa šest golova na vrhu liste strelaca La Lige. Njegova uloga nije klasična uloga krilnog igrača koji čeka loptu uz aut-liniju.
Flik ga sve češće koristi centralnije, čime dobija fudbalera koji može da napadne prostor, primi loptu između linija, povuče se u kombinaciju i istovremeno bude prvi čovek koji završava akciju. Upravo je Rafinjin ulazak u sredinu jedan od razloga zbog kojih se sve češće postavlja pitanje da li je Blaugrani devetka uopšte potrebna?
Tu je i Jamal, koji više ne izgleda kao tinejdžer kojem se tek predviđa velika karijera, već kao fudbaler koji je već odlučio da preuzme utakmice. Protiv Valensije je ponovo postigao dva gola, pošto je prethodno upisao još jedan dvostruki učinak.
Upravo kombinacija Jamala i Rafinje daje Barseloni nešto što je protivničkim odbranama izuzetno neprijatno. Gotovo da ne postoji jednostavan način da se odbrane. Ako se štoperi izvuku prema Jamalu, otvara se prostor iza njih. Ako se zatvore prema Brazilcu, Jamal dobija više prostora za igru jedan na jedan. Ako se vezni red povuče da zaštiti sredinu, Barselona dobija vreme i prostor za šut. A ako protivnik izađe visoko, dovoljno je nekoliko dodavanja da lopta stigne iza poslednje linije.
Fermin Lopez je protiv Valensije bio još jedan dokaz koliko je opasna Barselona kada joj se dozvoli da igra u prostoru između veznog reda i odbrane. Postigao je gol i namestio još dva, a njegova energija predstavlja jednu od važnijih stvari u Flikovom sistemu. Fermin je postao prvi Španac koji je postigao četiri gola u uvodna četiri kola jedne sezone La Lige za Barselonu još od Seska Fabregasa u sezoni 2011/12. To dovoljno govori koliko je značajnu ulogu dobio igrač koji se možda ne bi našao na vrhu liste kandidata za glavnu zvezdu ekipe kada je leto počelo.
Međutim, postoji još jedna stvar koja se lako izgubi kada se priča samo o 17 postignutih golova. Barselona je postala ozbiljnija jer istovremeno veoma malo dozvoljava protivnicima. U prva četiri kola primila je svega dva pogotka, a tri puta je sačuvala mrežu. To znači da Flik trenutno dobija gotovo idealnu kombinaciju – ekipa stvara ogroman broj šansi, postiže više od četiri gola po utakmici, a istovremeno ne mora da ulazi u utakmice sa idejom da će morati da postigne tri ili četiri gola kako bi osvojila bodove.
Brojka od 17 pogodaka dobija dodatnu težinu kada se stavi u istorijski kontekst. Barsa je posle četiri kola stigla do svog trećeg najboljeg golgeterskog učinka u istoriji kluba na početku prvenstva. Dakle, nije ovo samo najbolji napad u ovom trenutku i nije samo posledica slabog rasporeda.
Još zanimljiviji podatak tiče se trojice igrača koji su trenutno najviše povukli. Jamal, Rafinja i Fermin učestvovali su u 14 od 17 Barseloninih golova, što je gotovo neverovatna koncentracija učinka u samo tri igrača. Prema podacima koji su se pojavili posle utakmice sa Valensijom, njihov učinak u četiri kola jedan je od najimpresivnijih startova nekog Barseloninog napadačkog trija u novijoj istoriji, a poređenje sa istorijskim ekipama pokazuje koliko je ovaj početak neobičan.
Još davne 1958/59 Real Madrid je imao trio Di Stefano – Rijal – Puškaš koji je u četiri kola zajedno postigao 15 golova, a Barselonina sadašnja trojka je veoma blizu tog istorijskog nivoa kada je reč o direktnom učinku u završnici.
Na kraju, Flik uprkos 17 golova u četiri utakmice, i dalje smatra da bi trebalo da ima devetku. Zato je i doveo Gabrijela Žezusa. To nije kontradikcija koliko na prvi pogled izgleda. Sezona ima 38 kola, tu je Liga šampiona, biće povreda, suspenzija i utakmica u kojima protivnik neće dozvoliti toliko prostora. Klasičan centarfor Barseloni daje još jednu dimenziju i omogućava Nemcu da promeni način napada kada protivnik zatvori krila i prostor između linija.
U celoj priči posebno je zanimljivo i to što se Barselonina ofanzivna transformacija dogodila u trenutku kada je klub napravio još jednu veliku promenu u veznom redu. Rodri je stigao kao jedan od najvećih transfera leta, a njegov uticaj se ne meri samo brojem tačnih pasova i osvojenih lopti.
Njegova sposobnost da kontroliše prostor iza ofanzivaca omogućava igračima poput Fermina i Pedrija da se slobodnije pomeraju napred, dok Barselona ne gubi ravnotežu čim izgubi loptu. Protiv Valensije je Rodri imao 98 odsto uspešnih dodavanja i šest osvojenih lopti, što je prilično dobar pokazatelj onoga što Flik želi da dobije od njega.
Možda je prerano ovu Barselonu nazvati savršenom, ali je već sada jasno da više nije ekipa koja zavisi od jednog čoveka u špicu. Nekad je pitanje bilo ko će zameniti Lionela Mesija, zatim ko će preuzeti golove od Luisa Suareza, a u novije vreme ko će naslediti Roberta Levandovskog. Sada Barselona pokušava da napravi da joj golgeter ne bude jedan čovek, već čitav sistem.
Ako se takav plan održi, protivnici će imati ozbiljan problem. Moguće je zatvoriti jednog igrača. Moguće je poslati dvojicu na Jamala. Moguće je pokušati da se izoluje Rafinja ili da se Fermin izbaci iz utakmice. Ali mnogo je teže zaustaviti ekipu u kojoj se jedan igrač povuče, drugi ulazi u prostor, treći dolazi iz drugog plana, a lopta se sve vreme kreće dovoljno brzo da odbrana nema vremena da se postavi.
Barselonin napad pomalo liči na šahovsku partiju. Protivnik vidi figure, ali ne zna koja će sledeća krenuti u napad. Nema jedne devetke kojoj će biti povereno da rešava sve, već Flik ima čitavu armiju igrača koji mogu da promene poziciju, otvore prostor i iznenada se pojave tamo gde ih niko ne očekuje.
Bonus video:
