Privatni cirkus preko granice razuma: Zašto se Englezima može?

U svakom prelaznom roku se desi trenutak kada cifre prestanu da budu samo brojke. Kad se više ne govori o tome da je neki klub platio 50, 80 ili 100 miliona evra, već da li granica uopšte postoji. Engleska je ovog leta opet podigla plafon. Klubovi iz Premijer lige potrošili su oko 4,05 milijardi evra na pojačanja i drugu godinu zaredom oborili rekord.

Prošlog leta engleski klubovi prvi put su probili granicu od tri milijarde funti, a sada su otišli još dalje. Poslednji dan prelaznog roka samo je potvrdio ono što je već bilo jasno nedeljama – englesko prvenstvo je finansijski svet za sebe.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Možda je još zanimljivije to što Englezi više ni ne moraju da idu u Madrid, Pariz, Minhen ili Milano kada žele da potroše ogroman novac. Sve češće kupuju jedni od drugih. Jer ako se malo bolje pogleda lista najvećih transfera, dobija se prilično neverovatna slika. Ogromne sume novca kružile su između klubova koji će ove sezone igrati jedni protiv drugih.

Fernandez stavio tačku na ludilo

Ako je trebalo pronaći transfer koji simbolizuje celo leto, onda je to Enco Fernandez. Argentinac je iz Čelsija prešao u Mančester siti za 125 miliona funti, odnosno oko 145 miliona evra, čime je izjednačen britanski rekord koji je prethodno postavio Aleksander Isak.

Iza same cifre krije se i prilično zanimljiva priča. Fernandez je postao prvi fudbaler koji je u karijeri dva puta bio plaćen sa više od 100 miliona evra. Pre Čelsija, koji ga je doveo iz Benfike za 121 milion, sada je usledio još jedan transfer preko iste granice. Drugim rečima, isti igrač je dva puta bio deo transfera koji su promenili istoriju britanskog tržišta.

Za Siti je to poslednji komad slagalice u prelaznom roku u kojem je klub krenuo u ogromnu rekonstrukciju posle odlaska Pepa Gvardiole. Građani su ovog leta doveli Eliota Andersona iz Notingem Foresta za oko 135 miliona evra, Ajuba Buadija iz Lila za oko 100 miliona, Ilimana Ndijajea iz Evertona za oko 76 miliona, a onda su na samom kraju dodali i Enca.

Ukupna potrošnja Mančester sitija završila je na oko 526 miliona evra, što predstavlja novi rekord Premijer lige za jedan klub u jednom prelaznom roku. Dosadašnji rekord držao je Liverpul, koji je prethodnog leta potrošio oko 485,6 miliona evra.

Ali Siti nije samo trošio. Prodajom igrača je istovremeno prihodovao više od 337 miliona evra, što pokazuje da iza ovog ludila ipak postoji finansijska računica.

Četiri od pet najvećih transfera – Englezi

Ako pogledamo najveće poslove ovog leta, postaje još jasnije koliko je Premijer liga odmakla od ostatka Evrope. Enco Fernandez je na vrhu sa 145 miliona evra, a iza njega su Morgan Rodžers, koji je iz Aston Vile prešao u Čelsi za 138 miliona, i Eliot Anderson, koji je iz Notingem Foresta otišao u Siti za oko 135 miliona evra.

Liverpul je za Bredlija Barkolu iz Pari Sen Žermena izdvojio početnih oko 125.000.000 evra, uz mogućnost da transfer naraste do približno 145 miliona. Totenhem je, sa druge strane, doveo Sandra Tonalija iz Njukasla u poslu koji može da dostigne oko 117 miliona evra. Među pet najvećih transfera ovog leta čak četiri napravili su klubovi Premijer lige. To nije slučajnost. To je posledica finansijske moći engleskog fudbala.

Možda je najbolji način da se razume koliko je situacija ekstremna sledeći podatak – čak tri od 10 najskupljih transfera u istoriji fudbala realizovana su ovog leta, a sva tri su napravili klubovi iz Engleske.

Premijer liga kupuje samu sebe

Najzanimljiviji fenomen je to da Englezi ne samo da troše mnogo, nego sve više taj novac troše unutar sopstvenog prvenstva. Oko 38 odsto svih transfera sa obeštećenjem ovog leta bilo je između dva kluba iz lige, što predstavlja rast u odnosu na prethodnu godinu.

I kada se pogledaju konkretni primeri, ta statistika dobija lice. Rodžers je iz Aston Vile otišao u Čelsi. Anderson je iz Notingem Foresta prešao u Siti. Tonali je iz Njukasla otišao u Totenhem. Bruno Gimaraeš je napustio Njukasl i potpisao za Arsenal. Baleba je iz Brajtona otišao u Mančester junajted.

Jedan klub proda igrača za ogromnu sumu, dobije novac, pa deo tog novca potroši na fudbalera drugog premijerligaškog rivala. Taj klub onda dobije novac i ponovo ulazi na tržište. To je svojevrsni finansijski ekosistem u kojem Premijer liga sama sebi postaje najveće tržište.

Liga je već godinama sve više zatvoreno tržište u kojem klubovi međusobno razmenjuju igrače za iznose koji bi do pre nekoliko godina delovali potpuno nezamislivo. Jer, kad engleski klub kupi igrača iz Francuske, Nemačke, Italije ili Španije, on kupuje i rizik. Hoće li se prilagoditi, da li može da izdrži fizički tempo, kako će da reaguje na gust raspored i koliko će mu biti potrebno da pokaže ono zbog čega je angažovan?

Kod igrača koji već igra u Premijer ligi veliki deo tih pitanja već ima odgovor. Zato Rodžers, Anderson, Tonali, Gimaraeš ili Baleba nisu nepoznata roba. Njihovi novi klubovi već znaju kako izgledaju protiv najboljih engleskih ekipa. To smanjuje rizik, ali problem je što je taj rizik već uračunat u cenu.

Kad Aston Vila zna da Čelsi ima ogroman budžet, Rodžers ne može da košta isto kao da ga kupuje klub iz druge zemlje. Kada Njukasl pregovara sa Totenhemom ili Arsenalom, jasno je da se pregovara unutar najbogatije lige na svetu. I tako cena raste.

Siti potrošio više nego što mnogi klubovi mogu da sanjaju

Ako se napravi rang-lista najvećih potrošača, Mančester siti je potpuno odmakao. Sa oko 526,2 miliona evra, novi projekat Enca Mareske počeo je uz podršku kakvu treneri retko dobijaju. Iza Sitija je Čelsi sa oko 406,7 miliona evra, dok je Totenhem potrošio oko 366,3 miliona.

Posebno je zanimljiv slučaj Čelsija. Plavci su potrošili ogroman novac, ali su istovremeno prodajom igrača prihodovali još više, pa su prelazni rok završili u plusu kada se gleda razlika između kupovina i prodaja. To je važna stvar kada se posmatraju ovakve cifre.

Nije isto potrošiti 400 miliona evra ako ste prethodno prodali igrače za 100 miliona i ako ste ih prodali za 450 miliona. Engleski klubovi imaju ogromne prihode, ali imaju i razvijene sisteme prodaje igrača. Plavci su možda najbolji primer toga.

Čelsi i Totenhem veruju u velika ulaganja

Čelsi i Totenhem pokušavaju da smanje zaostatak za najjačim ekipama ogromnim ulaganjima. Totenhem je ovog leta potrošio oko 366 miliona evra, a dodatnih 70 miliona platiće narednog leta za obavezni otkup Omara Marmuša. Sandro Tonali, Savio, Mateus Fernandez i Jan Paul van Heke trebalo bi da pomognu Robertu De Zerbiju da podigne ekipu koja je prethodne dve sezone završavala tek na 17. mestu.

Ni Čelsi nije štedeo. Za Morgana Rodžersa izdvojeno je 138 miliona evra, dok su Maksens Lakroa i Marko Palestra plaćeni 59, odnosno 50 miliona. Stigli su i Pep Čavarija i Emilijano Dibu Martinez, dok je Robert Sančez poslat na pozajmicu u Komo. Istovremeno, Plavci su od prodaja inkasirali više od 400 miliona evra, što je bilo važno zbog pravila finansijskog fer-pleja.

Liverpul i Junajted ispod očekivanja

Liverpul je imao turbulentno leto i teško je nadoknadio odlaske Mohameda Salaha, Endija Robertsona i Ibrahime Konatea. Ronald Arauho stigao je na pozajmicu, dok je Bredli Barkola plaćen potencijalno 145 miliona evra. Uz njega je iz Osasune za 40 miliona doveden Viktor Munjoz.

Mančester junajted je ovog leta potrošio oko 170 miliona evra, uglavnom na veziste – Karlosa Balebu, Andreja Santosa i Jurija Tilemansa. Ipak, Crveni đavoli za sada ne deluju značajno jače nego prošle sezone i nisu među glavnim favoritima za titulu.

Aston Vila pred novim izazovom

Aston Vila je ostala bez nekoliko važnih igrača, među kojima su Morgan Rodžers, Oli Votkins, Lukas Dinj, Ezri Konsa, Juri Tilemans i Emilijano Martinez. Unaj Emeri dobio je nove igrače poput Nikole Džeksona, Ibrahima Mbajea, Tejlora Harvud–Belisa, Johana Manzambija i Žoaa Gomeša. Vila sada mora da napravi novi tim pod ograničenjima finansijskog fer-pleja Premijer lige i UEFA, a od Emerija se ponovo očekuje da izvuče maksimum.

Čak i novajlije spiskale kao evropski velikani

Ni novajlije nisu štedele. Ipsvič je potrošio oko 220 miliona evra, od čega 10,5 miliona za Sašu Lukića, srpskog reprezentativca iz Fulama. Za evropske prilike, to je neverovatna suma za klub koji se bori da ostane u ligi. Ali upravo je to još jedan dokaz koliko je novca ušlo u engleski fudbal.

Ipsvič je ovog leta na pojačanja potrošio više nego što su za transfere izdvojili brojni veliki evropski klubovi. Promovisani klubovi, uključujući Ipsvič, Koventri i Hal, zajedno su potrošili više od 460.000.000 evra. Za njih je to pokušaj da se preživi, a ne luksuz.

Razlika između ostanka u Premijer ligi i ispadanja u Čempionšip može da znači desetine i stotine miliona evra manje prihoda, pa klubovi koji se popnu u elitu pokušavaju da odmah naprave ekipu koja može da preživi.

Koventri četiri puta rušio sopstveni rekord

Posebno bizarna priča ovog leta dolazi iz Koventrija. Klub je svoj transfer rekord oborio čak četiri puta. Najpre je doveo Orela Amendu za početnih oko 18 miliona evra. Potom je granicu pomerio Lum Čauna sa oko 23,4 miliona. Posle toga je trajno otkupio Karla Rašvorta za oko 25,7 miliona, a onda je Kaleb Jirenki postao najskuplje pojačanje u istoriji kluba sa oko 27 miliona evra.

Hal napravio transfer maraton

Još jedan klub koji je privukao pažnju bio je Hal. Povratnik u premijerligaško društvo potpisao je čak 18 novih igrača, a šest ih je stiglo baš poslednjeg dana prelaznog roka. To je druga strana priče o velikom novcu. Dok se u vrhu kupuju asovi za više od 100 miliona evra, klubovi sa dna moraju u nekoliko sedmica da naprave gotovo potpuno novu ekipu.

Rekordi padaju, ali novac ne dolazi niotkuda

Premijer liga je još prošlog leta prvi put premašila 3,5 milijarde evra potrošnje. Ove godine taj rezultat je dodatno nadmašen. Prema podacima objavljenim posle zatvaranja roka, engleski klubovi potrošili su oko 3,46 milijardi funti, odnosno oko 4,05 milijardi evra. Za poređenje, samo nekoliko godina ranije ukupna potrošnja bila je višestruko manja.

Još jedan podatak dovoljno govori o ubrzanju tržišta: Premijerliga je sada premašila granicu od dve milijarde funti potrošnje u svakom od poslednjih pet letnjih prelaznih rokova.

Poslednji dan kao završni udarac

Naravno, sve je kulminiralo poslednjeg dana. Klubovi iz Premijer lige su na “Deadline Day” potrošili oko 475 miliona funti, odnosno približno 556 miliona evra. To je bilo više nego prethodne godine, kada je tokom poslednjeg dana potrošeno 455.000.000 evra.

I onda, kada se činilo da je sve gotovo, stigao je Fernandez. Siti je zatvorio prelazni rok transferom koji je izjednačio britanski rekord i time praktično stavio pečat na čitavo leto. To je bila savršena završnica jednog od najluđih transfernih prozora koje je engleski fudbal ikada video.

Premijer liga je najbogatija i postala je svojevrsno zasebno transferno tržište. Klubovi imaju toliko novca da mogu da kupuju najbolje igrače iz drugih velikih evropskih liga, ali istovremeno mogu da plate još više kada žele vedetu direktnog rivala. Zato su ovog leta Englezi kupovali “Engleze”.

Čelsi je uzeo Rodžersa. Siti Andersona i Fernandeza. Totenhem Tonalija. Arsenal Gimaraeša. Junajted Balebu. I svaki od tih transfera ima svoju priču, ali svi zajedno pričaju istu – cifra na kraju godine postaje sve veća. Ovog leta zaustavila se na oko 4,05 milijardi evra.

Bonus video: