Španski fudbal je ovog leta ponovo pokazao da nije spreman da prepusti tržište najbogatijim evropskim ligama. Godinama se pričalo o finansijskoj stezi, ograničenjima, problemima sa registracijama i činjenici da klubovi iz La Lige sve teže mogu da pariraju engleskim gigantima. Međutim, ovog leta slika je bila nešto drugačija. Novac se ponovo zavrteo, velikani su povukli ozbiljne poteze, a prelazni rok je dobio onu dozu spektakla koja je u prethodnim godinama pomalo nedostajala.
Ukupno su klubovi iz La Lige na pojačanja potrošili 733 miliona evra, više nego prošlog leta, kada je zbir iznosio 708 miliona. To je značajno manje od Premijer lige i njenog prometa od 4,05 milijardi, ali trend napretka je primetan.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Sama cifra ne govori celu priču. Najveći deo tog novca završio je kod nekoliko najvećih klubova, dok je ostatak lige i dalje morao da posluje mnogo opreznije. Real Madrid, Barselona i Atletiko Madrid zajedno su potrošili 532 miliona evra, odnosno više od 70 odsto ukupne investicije svih 20 klubova. Preostalih 17 kolektiva zajedno nije stiglo ni do 200 miliona.
Zato ovogodišnji prelazni rok u Španiji može da se posmatra iz dva potpuno različita ugla. Sa jedne strane, La Liga je ponovo pokazala zube na tržištu. Sa druge, njena suština i dalje nije u kupovini. Španci su možda ponovo otvorili novčanik, ali nisu se odrekli akademija, mladih igrača i stvaranja ozbiljnog novca kroz njih.
Real povukao ručnu kočnicu, pa dao gas do daske
Ako je neko ovog leta želeo da pošalje poruku ostatku Evrope, onda je to bio Real Madrid. Klub sa Bernabeua završio je prelazni rok kao najveći potrošač u Španiji sa oko 225 miliona evra uloženih u pojačanja. Posle dve sezone u kojima nije uspeo da osvoji ono što se u Madridu smatra obaveznim, klub je odlučio da napravi ozbiljan remont. Povratak Žozea Murinja na klupu dodatno je promenio atmosferu, a Portugalac je dobio ekipu koja je ovog leta trebalo da izgleda drugačije, čvršće i konkurentnije.
Najveći potez bio je dolazak Jana Diomandea. Reprezentativac Obale Slonovače postao je najskuplje pojačanje u istoriji Reala, a ukupna vrednost posla, sa bonusima, prema dostupnim podacima može da dostigne 140 miliona evra.
Međutim, Kraljevski klub se nije zaustavio na jednom spektakularnom transferu. U odbranu su stigli Mark Kukurelja i Denzel Damfris, dok je Ibrahima Konate došao kao slobodan igrač. Za sredinu terena dodat je Bernardo Silva, a posebnu pažnju privukao je i dolazak mladog napadača Karlosa Espija.
Zanimljivo je da je Real ovog leta istovremeno trošio i zarađivao ogromne sume. Klub je kroz prodaju igrača iz svoje akademije La Fabrika inkasirao više od 200 miliona evra. Drugim rečima, Real je mogao da potroši veliki novac upravo zato što je godinama ulagao u sistem koji proizvodi fudbalere spremne za prvi tim ili dovoljno atraktivne za tržište.
Barselona se vratila u ozbiljnu kupovinu
Real je bio najglasniji, ali Barselona je ovog leta možda najviše pokazala koliko se promenila situacija u odnosu na prethodne prelazne rokove. Katalonci su investirali oko 184 miliona evra, a među najskupljim pojačanjima bili su Entoni Gordon, Rodri i Karim Adejemi. Poslednjeg dana prelaznog roka Barselona je dodatno rešila pitanje napada dolaskom Gabrijela Žezusa iz Arsenala za oko 10 miliona evra. Brazilac je potpisao trogodišnji ugovor i postao šesto pojačanje Barselone ovog leta.
Dolazak Žezusa je posebno zanimljiv zbog načina na koji se završio prelazni rok. Barselona je veliki deo leta provela pokušavajući da pronađe rešenje za napadačku poziciju, a kao glavna meta nametnuo se Hulijan Alvarez. I tu je počela priča koja je obeležila završnicu prelaznog roka.
Alvarez je želeo Barselonu, Barselona je želela Alvareza, ali Atletiko Madrid nije želeo da čuje za prodaju. Katalonski klub je pokušavao da pronađe način da uđe u pregovore, predsednik Đoan Laporta javno je potvrdio interesovanje, ali je Atletiko na kraju zauzeo čvrst stav i saopštio da ne želi nikakve pregovore o transferu Argentinca.
Atletiko je otišao toliko daleko da je poručio da bi Alvarez ostao u Madridu čak i kada bi na sto stigla ponuda od 200.000.000 evra. Tako je transfer koji je mesecima bio jedna od centralnih tema evropskog fudbala završio bez promene kluba. Barselona je na kraju morala da promeni plan. Umesto Alvareza, stigao je Gabrijel Žezus.
Atletiko potrošio manje, ali dobio jednu od najvećih bitaka
Treći član španske velike trojke nije sedeo skrštenih ruku. Atletiko Madrid završio je prelazni rok sa oko 123 miliona evra uloženih u pojačanja, a u novu sezonu ušao je sa veoma ozbiljno renoviranom ekipom. Dijego Simeone dobio je Džonatana Dejvida, čiji je dolazak iz Juventusa završen praktično u poslednjim satima prelaznog roka, Mortezu Hjulmanda, Kang In Lija, Kutija Romera i Grimalda.
Međutim, možda najvažniji potez Atletika nije bio dolazak nijednog od njih. Bio je to ostanak Hulijana Alvareza. U savremenom fudbalu često se čini da sve ima cenu. Atletiko je pokušao da pokaže da ipak nije baš tako. Klub je odbio da otvori vrata Barseloni i pored ogromnog interesovanja, i Alvarez je na kraju ostao u Madridu.
A onda se pojavljuju Deportivo i Rasing
Ako bi se cela priča o španskom prelaznom roku svela samo na Real, Barselonu i Atletiko, izgubila bi se jedna važna stvar. Duša. La Liga nije samo velika trojka. Posebno su se izdvojili povratnici u elitu, klubovi koji nisu mogli da se oslone na desetine miliona prihoda od televizijskih prava, globalni marketing ili evropska takmičenja, ali su ipak odlučili da naprave ozbiljan korak.
Deportivo je jedan od najboljih primera. Klub iz Galicije potrošio je oko 25,8 miliona evra, što je za ekipu tog profila veoma ozbiljna investicija. Stigli su Leo Roman, Jensen, Brajt, Amatuči, Pjer Emerik Obamejang, Adama Traore, Mark Kasado, Anhelinjo… Biće ludo u Korunji.
Još drastičniji je primer Rasinga iz Santandera. Povratnik u najviši rang izdvojio je oko 21 milion evra na čitav niz novih igrača – među njima su Pablo Garsija, Agirezabala, Ivan Martin, Faku Gonzales, Aron Martin, Iker Luke, Viljalibre, Pedro Felipe, Prati, Pablo Ramon, Serhio Kanales i Zabiri. Rekonstrukcija, ne samo pojačanja.
Ipak, Rasing je istovremeno pokazao i drugu stranu modernog tržišta. Klub je uspeo da zadrži mladog Horhea Salinasa, za kojeg su interesovanje pokazali Barselona i Atletiko. Katalonci i madridski klub nisu uspeli da aktiviraju njegovu klauzulu od 16 miliona evra, pa je mladi fudbaler ostao u Santanderu.
Poslednji dan pokazao koliko je tržište bilo živo
U poslednjem danu u La Ligi realizovano je čak 26 dolazaka, što dovoljno govori o tome koliko su klubovi čekali krajnji trenutak za završavanje poslova. Barselona je tada dovela Žezusa, Atletiko je zaključio posao sa Dejvidom, dok su i klubovi iz sredine i donjeg dela tabele povukli nekoliko poteza u finišu.
Valensija je dovela Harvija Eliota iz Liverpula, Sevilja je završavala poslove sa Stasinom, Fofanom i Korejom, Betis je praktično ušao u produžetak roka kako bi zaključio svoj jedini transfer, dok su Osasuna, Hetafe, Selta, Levante sa Petrom Ratkovim, Rajo i Elče takođe bili aktivni.
Najveći španski transfer nije nužno onaj koji se plaća novcem
Španski fudbal je ponovo počeo da troši, ali nije prestao da proizvodi. To je razlika između La Lige i mnogih drugih velikih evropskih takmičenja. Real Madrid može da potroši 225 miliona evra, Barselona 184, Atletiko 123, ali istovremeno svi oni moraju da razmišljaju o tome šta će se dogoditi za tri, četiri ili pet godina. Zato akademije ostaju toliko važne.
U Madridu je La Fabrika ponovo napravila ogroman posao. Klub je ovog leta na prodajama igrača koji su prošli kroz omladinski pogon zaradio više od 200 miliona evra. To je iznos koji bi mnogi klubovi rado potrošili na čitav prelazni rok.
Isto važi i za Barselonu, koja je poslednjih godina od sopstvenih talenata napravila jedan od glavnih stubova ekipe. Pedri, Gavi, Lamin Jamal i drugi su dokaz da akademija može da bude vrednija od bilo kog transfera. Zato je ovogodišnje špansko tržište pomalo paradoksalno.
Ukupno 733 miliona evra zvuči impresivno, pogotovo kada se poredi sa prethodnih 708 miliona. Španija ima nekoliko klubova koji ponovo mogu da naprave velike transfere, ali i čitavu generaciju mladih igrača koji tek treba da eksplodiraju.
La Liga ponovo kupuje zvezde, ali još najbolje zna kako da ih napravi. E, zato je Crvena furija prvak sveta.
Bonus video:
