Nebojša Ilić je nešto dobacio Bogdanu Bogdanoviću na poslednjem treningu reprezentacije Srbije uoči ulaska u startnu mašinu. Šaljivo. Pokušao je da izmami osmeh kapitenu.
U očima tog momka, međutim, ovog leta se nalazi neka posebna oštrina. Jasnoća. Nalazi se njegovih 13 godina od kada je debitovao u dresu. Nalaze se veliki uspesi koji su za mnoge nedodirljivi, a za njega su samo značili još britkiju odlučnost.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Te oči su svojevremeno puštale suze zbog Srbije. Suze koje će posebnom alhemijom u nekom trenutku biti pretvorene u zlato. Ranije se govorilo: Kad-tad. Septembra 2025. godine se viče: Sad!
U Bogdanovom pogledu prolaze slike poraza u četvrtfinalu 2003, novosadskog muka iz 2005, eliminacije u ranoj fazi 2007, onda i ponosnog srebra 2009, pa pada u četvrtfinalima 2011. i 2013, saplitanja u polufinalu 2015, suza posle finala 2017. i italijanskog šamara 2022.
Za nekoliko dana će biti tačno 24 godine od kada se u Srbiji poslednji put radovalo zlatnoj evropskoj medalji. Ali i 24 godine od kada su Orlovi poslednji put bili toliko moćna mašina da su na Evrobasket došli kao veliki favoriti.
Toliko su sada veliki da društvene mreže i mediji u Evropi i svetu vrište „Srbija je najbolja!“ Razumemo ih.
Na papiru je logično da je samo Nikola Jokić mogući pobednik jer je najbolji na svetu. Da niko ne zna bolje od Svetislava Pešića kako se ide do zlata, jer je on osvajao medalje u tri različite ere košarke, na najvećim scenama. Da je samo Bogdan Bogdanović takav lider. Da samo Aleksa Avramović ima takvu energiju. Da samo Vasilije Micić donosi takvo iskustvo osvajanja, a Nikola Milutinov vođenja najvećih bitaka. Ima logike da Marko Gudurić nastavi godinu iz snova, a da Nikola Jović eksplodira pošto je prošle godine bio sprečen. Da Vanja Marinković i Ognjen Dobrić donesu večitu čvrstinu i da Filip Petrušev ponovo pokaže koliko se dobro oseća na terenu u plavom dresu. Da Tristan Vukčević na najlepši način započne svoju priču, a da Stefan Jović jednako lepo spusti zavesu na svoju.
Ali, baš taj rativ budi još jedan pogled.
Strog. Ljut. Jednako oštar kao Bogdanovićev. Selektor Pešić insistira na obuzdavanju vatre kako bi se sprečio požar koji bi mogao da odnese sve dobro što je građeno sada već godinama. A zapravo je upravo slavni Kari čuvar plamena, zajedno sa svojim momcima koji mu slepo veruju i koji su ga uhvatili za ruku i zaustavili na putu ka penziji prošlog leta.
Čuvari su plamena koji uvek tinja, a onda bukne – kao 2009. godine pod Dušanom Ivkovićem, 2014. na Svetskom prvenstvu kod Aleksandra Đorđevića i onda 2023. na Mundobasketu pod vođstvom Svetislava Pešića.
Plamen je crveno-plavo-bele boje. I gori tako da u mraku baca najlepši odsjaj. Budi najčistije osećaje iz detinjstava. Probada nostalgijom.
I pokazuje put ka cilju.
Ka zl…
Ka Estoniji. Prvom protivniku Srbije, večeras (sreda) od 20 časova i 15 minuta, na Evropskom prvenstvu. Pa ćemo dalje videti.
Bonus video:
davidpantelic80
Treba Evropi pokazati ko igra najbolju košarku
srboljub.birmancevic
Pešić zna da se ne smeju prepustiti euforiji jer će onda kiksati na terenu misleći da su svi slabiji od njih.
kluka4002
Treba naći balans treba iskoristiti ovu euforiju na pametan način nema opuštanja to nas je koštalo mnogo puta