Piše se nova istorija fudbala – Hrvatska je u finalu Svetskog prvenstva! Fudbal se još neko vreme neće vraćati u svoju domovinu jer su Ivan Perišić i Mario Mandžukić rešili da zaleče rane iz Francuske 1998. i u nedelju će u utakmici svih utakmica imati priliku za najveću moguću osvetu.
Topla noć u Moskvi postala je vrela za Vatrene, ekipu koja je i u trećem nokaut susretu pokazala karakter velik poput Rusije. Ekipa Zlatka Dalića je i ovog puta bila tim koji je prvi primao gol, ali ne i tim koji je pognute glave napuštao stadion.
Bio je to susret sa mnogo grešaka, nervoze i panike sa obe strane. Bilo je i izvanrednih prilika za gol koje nisu iskorišćene – od Vrsaljkove odbrane sa gol linije, do herojske intervencije Džordana Pikforda u prvom produžetku. Na kraju, taj karakter je ponovo pobedio. Kao protiv Danske, kao protiv Rusije.
Mandžukić je oličenje hrvatskog tima
Prosto je neverovatna energija sa kojom u svakom meču nastupa Mario Mandžukić. To je slučaj i sa njegovim mečevima u dresu Juventusa, ali kada navuče dres nacionalnog tima, Mandžukić je u stanju da pronađe još jednu ‚‚brzinu”.
Čak i kada nije previše vidljiv na terenu, kada ne ulazi u šanse kao najistureniji igrač Hrvatske, njegova uloga na terenu je nemerljiva. Samo kada obratite pažnju na njegovu kretnju videćete koliko vremena zapravo provodi po bokovima terena, jureći protivničke igrače, vršeći pritisak gde god je potrebno.
RONALDO U TORINU JE ZAVRŠETAK CIKLUSA: NOVI JUVENTUS SADA IMA SAMO JEDAN CILJ
Njegov karakter je nešto što se ne dovodi u pitanje. Postizao je golove u finalima Lige šampiona kada god je u njima nastupao, a na Lužnjikiju je postigao za sada najvažniji gol u istoriji hrvatskog fudbala.
Kod Mandžukića nema odustajanja, postoji samo još više izgaranja. Ponekad će ‚‚uvaliti” neki prljav lakat u skoku, nekad i pokušati da iznudi faul tamo gde ga nije bilo. Ali teško da je u Hrvatskoj iko ikada morao imati sumnje oko toga hoće li popularni Mandžo biti tamo gde treba da bude kada treba da bude.
Ni večeras ih nije razočarao. Postigao je gol u stilu poput pravog napadača, kao ‚‚stara lisica”, nanjušivši kada treba da pobegne Stounsu i smesti loptu iza leđa Pikforda.
Engleska isuviše panična u drugom poluvremenu
Engleska je u prvom poluvremenu imala sve što im je bilo potrebno. Postigli su rani pogodak posle odlično izvedenog slobodnog udarca Kijerana Tripijea dok je njihov rival postajao nervozan. Uz slabu igru Hrvata, Sautgejtovi momci su igrali brzo, stvarajući prilike. Bilo je nekoliko sumnjivih ofsajda Harija Kejna kada je bio u neverovatnim prilikama, ali su i Sterling i Lingard u nekoliko situacija mogli da završavaju akcije bolje.
Hrvatskoj ništa nije polazilo za nogama, dok je tokom perioda od oko desetak minuta drugi gol Engleske ‚‚visio u vazduhu”. No, Dalićeva ekipa je uspevala da održi minimalan zaostatak i čak opasno zaprete u poslednjem minutu prvog poluvremena. Nakon toga, Englezi počinju da ozbiljno paniče u drugom poluvremenu.
KO OSVAJA SVETSKO PRVENSTVO – PETLOVI ILI VATRENI?
Na sve to, Hrvatska stiže do izjednačenja i momentum meča u potpunosti prelazi na njihovu stranu. Poslednja linija Engleza postaje isuviše nervozna, pre svih Kajl Voker i Džon Stouns i uz visok presing rivala, Albion odjednom ima ozbiljnih problema u iznošenju lopte sa svoje polovine.
Na kraju je Engleska mogla da bude zadovoljna što je meč uopšte i otišao u produžetke.
Ivan Perišić podigao Kockaste
4 – Ivan Perisic has scored four goals at the World Cup for Croatia – only Davor Suker (6) has scored more in the competition for them. Answer. #ENGCRO #CRO #WorldCup pic.twitter.com/YefVTKAY3i
— OptaJoe (@OptaJoe) July 11, 2018
Partija Ivana Perišića u tom drugom poluvremenu napravila je veliku razliku u igri oba tima. Njegova energija i upornost po levom boku su sa jedne strane uneli novu energiju u hrvatski tim, pokazavši saigračima da su Englezi daleko od tima kojeg je nemoguće uzdrmati, dok je istovremeno slao opasne poruke protivničkim igračima.
Tripije i Voker su imali dosta problema sa njim, ne uspevajući da otklone opasnost koju je nosila njegova brzina. Perišić je još jednom pokazao da voli velike utakmice u dresu Hrvatske, podsetivši na onaj meč protiv Španije na Euru 2016., kada je bio režiser poraza tada još uvek aktuelnih šampiona Evrope.
Svojom direktnošću je ozbiljno uzdrmao Englesku u prostoru između linija tima i na momente je delovalo da Englezi nisu znali ko bi trebalo da mu posveti najviše pažnje i zadrži podalje od gola.
Osim što je postigao pogodak na ‚‚perišićevski” način, nedugo zatim je uspeo da stvori najbolju priliku za svoj tim do tog trenutka, pogodivši stativu kada je Pikford već izgledao savladano, da bi u 109. minutu glavom uspeo da asistira Mariju Mandžukiću za gol.
Henderson propustio priliku da povuče saigrače napred
U momentima kada je Engleska delovala najhaotičnije i najnervoznije, Džordan Henderson nije uspeo da bude ‚‚umirujući faktor” i poveže redove svog tima. Kao igraču koji igra ispred odbrane, tako nešto ne bi smelo da se dešava u polufinalu Svetskog prvenstva.
Hrvatska je držala sve u svojim rukama, a svakim svojim potezom kapiten Liverpula bi samo činio da njegovi saigrači izgube još malo samopouzdanja koje je u prvom poluvremenu izbijalo iz njih.
Imao je samo 72 odsto uspešnih dodavanja, što možda ne bi bilo odličan pokazatelj da se radi o centralnom napadaču, ali igrač koji treba da bude metronom na sredini terena, tako nešto je uistinu nedopustivo. Dobio je samo dva od devet duela tokom ovog meča i bilo je teško očekivati da Engleska stvori značajniju priliku iz igre kada bi imali velikih poteškoća da uopšte pređu centar.
