Johan Neskens - Onaj drugi Johan

Bila je to jesen 1981. godine. Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Španiji su se približavale kraju, a Holandija se nalazila u teškoj situaciji. Njihov meč protiv Francuske je rešavao pitanje hoće li se dvostruki uzastopni finalista Mundijala naći na Pirinejima predstojećeg leta.

Tribine stadiona De Kujp su bile krcate i poslovično obojene u narandžasto. Na terenu se u prvi mah pojavio 21 fudbaler. Navijači, zbunjeni i pomalo zabrinuti, gledali su gde je on. Onda se čitavim stadionom zaorilo „Johan! Johan!“.

Ne, ovo nije priča o tom Johanu. Ovo je priča o večito zaboravljenom Johanu, ostavljenom u senci Najvećeg.

Johan Neskens svoju karijeru nije počeo u Ajaksu. Nije bio deo njihove škole koja će do današnjih dana zasluživati poštovanje svakoga ko iole nešto zna o fudbalu. Neskens je bio deo malog kluba, Rasinga iz Hemstedea. Nije imao fudbalsku pozadinu Ajaksovih fudbalera.

U večitoj senci

Međutim, to nije zaslepelo velikog Rinusa Mihelsa da uvidi da je 19-godišnjak ono što nedostaje njegovim Kopljanicima. On je bio taj deo koji je trebalo da upotpuni slagalicu i približi Ajaks krovu Evrope.

EREDIVIZIJA – KVOTE SU TU!

Neskens u Ajaks stiže u leto 1970. godine i postaje ključni deo sredine terena u Ajaksovom osvajanju tri titule Kupa evropskih šampiona u prve tri sezone u klubu.

Već 1974. godine, sa selekcijom Holandije Neskens uspeva da natera svet da se zaljube u njihov fudbal, iako nisu slavili u finalu. Četiri godine kasnije, u Argentini, finalni ishod je bio identičan – Oranje gubi u finalu, ali svet je i dalje očaran Totalnim fudbalom.

KLAUDIO KANIĐA – SIN VETRA I POSLEDNJI MARADONIN PARTNER ZA PLES!

Ipak, Neskens je i danas često zaboravljen kada se priča o najvećim uspesima holandskog fudbala, kako klupskog, tako i reprezentativnog. Mihels je taj koji kupi zasluge za otpočinjanje talasa koji će zauvek promeniti fudbal, a Johan Krojf postaje revolucionar i kao fudbaler, a kasnije i kao trener.

U takvim okolnostima, svet nije mogao da bude u potpunosti zahvalan za sve što je Neskens pružao tokom svoje karijere. Uvek bi ostajao u senci Krojfa, tog fudbalskog superstara. I dok je Krojf za Amsterdam postajao ono što su Bitlsi bili za Liverpul, Neskens je bio samo još jedan deo tima.

Johan i Johan – jin i jang

https://www.youtube.com/watch?v=8nADjyl1Vzw

Ono što je malo ko video u tom plavokosom mladiću sa dugačkim zulufima i izgledom rok muzičara, jeste njegova važnost za uspehe svog popularnijeg imenjaka.

NE PROPUSTI! IMAMO NOVE DUPLE IGRE! 

Prija Rameš je u tekstu za „These Football Times“ to sumirala jednostavno, nazivajući Neskensa jinom za Krojfov jang. Toliko je bitan bio taj neumorni vezista.

Njegove fizičke predispozicije i karakter omogućile su mu da bude sveprisutni motor Ajaksa i Holandije. Bio je nezaustavljivi trkač i njegova „papučica“ nije imala kočnicu. To je, između ostalog, bilo ono što je Mihelsu olakšavalo da Ajaks i Holandija igraju presing kakav do tada nije bio viđen.

Neskens je bio okidač da ova dva tima svoju igru presele daleko od svog gola i da svoje protivnike guše neverovatnim kretnjama. Sjak Svart, tadašnji saigrač Neskensa iz Ajaksa, govorio je da ovaj u sredini terena igra „kao dva igrača“.

MUNDIJAL 50: ONI NIKADA NISU VIDELI MUNDIJAL!

Holandija tog doba, sa dva Mundijala iz sredine 70-ih, je velike nade polagala u njihovu timsku igru, gotovo orkestriranu i naučenu napamet. Kada su napadali, Mihelsovi puleni su napadali na sve strane; kada su se branili, činili su to kompaktnim pozicioniranjem.

U veznom redu, upravo je Neskens bio presudan faktor. Bio je agresivan i neumoran, ali više poput kakvog gladijatora, pre nego prljavog diletanta. U Španiji su ga – kada je posle Mundijala u Zapadnoj Nemačkoj 1974. potpisao za Barselonu – s pravom zvali bikom.

Mihels je bio u pravu – Neskens je prebrzo sagoreo

Kod njega nije bilo usporavanja. Neskens nije mario o kojekakvom trošenju energije, umoru ili povredi. Mario je samo za pobedu, za trijumf ideje koju su prenosili njegovi timovi. Čak je i veliki Mihels govorio tom plavušanu da malo promeni svoju igru jer će prebrzo sagoreti.

Nije ni potrebno naglašavati da Neskens nije želeo da sluša. Jednom prilikom je izjavio da kada je na terenu uopšte ne brine za sebe već da samo vidi loptu. Upravo je malopre pomenuta holandska novinarka to savršeno opisala.

„Zaboravite na taktiku, zaboravite fudbalske ideologije i sisteme. Ako biste ga gledali ne znajući ništa o njegovom timu ili njemu, i vi biste se, kao i milioni drugih, zaljubili u način na koji je Neskens delovao poput navijača u telu igrača, sa svojom neviđenom posvećenošću i nezadrživom energijom kojima se borio da osvoji loptu“.

NAŠI NA SP POD DRUGIM ZASTAVAMA

No, iako ove reči pogađaju u srž toga kakav je Neskens bio, on nije bio samo hladnokrvni razbijač. Bio je jedan od najkompletnijih vezista u svetu fudbala tog doba. Danas bi ga treneri i stručni komentatori modernim rečnikom nazivali „box to box“ vezistom. Kako i ne bi kad je on verovatno i bio prvi takav vezista.

Kada tako stvari postavimo, onda je i jasno zašto su Mihels i Krojf sa sobom svuda „vodili“ Neskensa. Prvo su harali Evropom u Ajaksu, a kada je Krojf otišao put Katalonije, mlađi Johan ga je pratio. Krojf je uvideo koliko je Neskens bio bitan za njegovu igru.

I uistinu su bili kao jin i jang. Krojf, sav lepršav i buntovan, trebao je svog nezaustavljivog partnera koji će komplementirati njegovu igru. Stoga i ne čudi da je mlađi Johan uvek ostajao u senci najvećeg Holanđanina u istoriji ove igre. Neskens ga je čak pratio i preko bare, u Sjedinjene Države, gde je bio deo novonastale fudbalske lige.

Poroci i neuspeli povratak

Nisu igrali više zajedno, a Neskens nakon toga i nije bio na svom nekadašnjem nivou. Strelac jedinog pogotka za Holandiju u finalu Mundijala 1974. – da, onaj gol kada Neskens sa penala trese mrežu, a da je nijedan Nemac prethodno nije dotakao – upadao je u sve veće probleme.

Kada je otišao u Ameriku nije imao ni 30 godina, a potom su ga stizali i poroci – alkohol, droga i kocka.

Zato i jeste bilo iznenađenje da je De Kujp, u jesen 1981., goreo od uzvikivanja „Johan! Johan!“ u njegovu slavu, a ne zbog Krojfa.

Bio je to Neskensov prvi meč za Oranje posle dugo vremena, u pokušaju da pomogne Holandiji na putu ka Svetskom prvenstvu. Kao što je to bilo u finalima ’74 i ’78, ni u ovom svojevrsnom finalu nije uspeo.

Možda je to bila njegova kletva, da uvek bude blizu najvećih uspeha i najvećeg igrača, a da nikada ne dosegne te visine.

Da uvek bude taj drugi Johan.