Osporavani

Reprezentacija Srbije ispala je u grupi na Svetskom prvenstvu u Rusiji, sa jednom pobedom i dva poraza. Na meču sa Srbije sa Kostarikom mnogi su videli ono što su želeli – Ljajića na levom krilu. To nije previše dobro funkcionisalo, pa je u igru ušao Filip Kostić. Ovo je priča o neopravdanim kritikama na njegov račun.

Velika je hrabrost sada potpisati Filipa Kostića – pogotovo u Bundesligi. Posle dva ispadanja iz lige i očigledno loših izbora u klupskoj karijeri ipak je uspeo da odigra 26 mečeva za Srbiju, od toga tri na Svetskim prvenstvima. Dao je dva bitna gola u kvalifikacijama za ovaj Mundijal, ali kritike na njegov račun su česte. Zašto je to nepravedno?

SRCE NA TERENU

Koliko god kvalitet Filipa Kostića bio upitan, pogotovo kada je njegov centaršut u pitanju, on je jedan od igrača koji zaista ostavljaju srce na terenu. Svaki meč na kome se pojavi preore teren, a iako je krilo mnogo više znači u odbrani nego u napadu.

U meču sa Švajcarskom je mnogo energije potrošio na zatvaranje Lihtštajnera i to je njegov veliki kvalitet. Naravno veliki je i motivacioni faktor na terenu, jer je uvek dobro imati nekoga ko će biti spreman konstatno da trči i pravi pritisak. Pogotovo u situacijama kada se igra protiv timova sa ofanzivnim bekovima, jako je bitno na terenu imati igrača koji će protivnika umarati konstanim pritiskom i pri tome biti spreman da se spusti skroz dole, faktički na poziciju beka u defanzivnim zadacima.

DAJE NEŠTO DRUGAČIJE

Adem Ljajić je sjajan fudbaler, ali je “desetka” i na levom krilu se ne snalazi najbolje. Dušan Tadić je bolji na druge dve pozicije u napadačkom delu veznog reda. Andrija Živković još uvek nije na pravi način stupio na scenu u reprezentaciji, a i on više voli da ulazi u sredinu sa krila nego da širi igru. Nemanja Radonjić iza sebe ima tek jednu ozbiljnu sezonu i čak ni u Superligi Srbije ne uspeva da fizički bude na nivou svih 90 minuta.

U timu gde dominiraju visoki fudbaleri, fizički snažni, a ne toliko pokretljivi, Filip Kostić donosi nešto drugačije. Širi igru, donosi brzinu i otvara prostor za ostale igrače, tako da donosi timu nešto što se ni od jednog drugog ofanzivnog igrača ovog tima ne dobija. Uz to ima tek 25 godina i njegove najbolje godine karijere se tek očekuju.

U duelu sa Brazilom je nekoliko puta znao i da uđe u sredinu i spusti se faktički na poziciju centralnog veznog, gde bi primio loptu i tako smanjio pritisak na defanzivce i centralne vezne igrače.

On je i igrač sistema, timski igrač, koji će biti spreman i da startuje i da uđe sa klupe, koji je tu da ostvari taktičke zamisli selektora.

Naravno da je Kostić protiv Kostarike morao da postigne gol u situaciji kada je bio sam u petercu, naravno da je u nekim kontrama imao mnogo bolja rešenja koja je mogao iskoristiti… Filip Kostić nije ni ekstratalenat poput Andrije Živkovića i Adema Ljajića, ni majstor poput Dušana Tadića i Sergeja Milinkovića-Savića.

Filip Kostić nije ništa od toga, ali je igrač koji je potreban reprezentaciji. Dok se ne pojavi neki kvalitetniji fudbaler sa njegovim karakteristikama – mora biti u reprezentaciji.

A i posle toga. Jer je to zaslužio odnosom prema dresu, igri i državi.

I Fićo srećno sa izborom sledećeg kluba!