Fudbaleri Partizana uspeli su da upišu i drugu pobedu na dva gostovanja ove sedmice, savladavši Zemun sa 1:0. Pre samo sedam dana sve je delovalo crno da crnje nije moglo biti, a od tada su crno-beli došli do ‚‚svetlosti” sa dva važna trijumfa.
Pobeda nad Noršjelandom u Danskoj mogla bi da bude prekretnica cele sezone, pogotovo ako i revanš bude bio odigran na sličnom nivou, dok je trijumf u Zemunu došao kao posledica jednog prodora Danila Pantića, kvalitetnije odigranog prvog poluvremena i dovoljno iskustva da se meč uspešno privede kraju.
Neki problemi i dalje ostaju i biće stvari za korigovanje u timu Zorana Mirkovića, a Partizan se ovim trijumfom popeo do kote od sedam bodova i sve to uz samo dva postignuta gola na četiri susreta.
Vezane pobede na gostovanjima posle pet meseci
Zvuči neverovatno, ali Partizan je uspeo da dva puta uzastopno pobedi na gostujućim utakmicama u Superligi Srbije po prvi put još od marta 2018. godine. Tada su crno-beli prvo savladali Čukarički na Banovom brdu 2:0, da bi potom Bačku u Bačkoj Palanci pobedili 2:1.
Nakon teškog starta u domaćem prvenstvu ove sezone, igrači Partizana biće ohrabreni što su uprkos tome ipak uspeli da ostvare nešto pozitivno. Obe njihove pobede u tekućoj sezoni stigle su van stadiona u Humskoj. Doduše, u prva četiri kola, ovo im je bilo treće gostovanje.
CRNO-BELI SU FAVORITI PROTIV NORŠJELANDA, A DALJE IH VODI I NEREŠEN REZULTAT!
Partizan je prošle sezone bio katastrofalan za svoje standarde kada se radilo o mečevima van svog stadiona. Imali su čak četiri uzastopna poraza, tri u finišu sezone tokom plej-ofa (Crvena zvezda, Vojvodina i Voždovac) i jedan na otvaranju sezone protiv Radnika iz Surdulice.
Pobeda u Zemunu bila je daleko od idilične. Ipak, bilo je primetno da je Partizan nešto bolje kreirao prilike nego što je to bio slučaj u prva tri meča. Suštinski problemi su daleko od razrešenih, ali pobede nad Noršjelandom i sada plavo-zelenima koristiće na planu samopouzdanja pred neke od ključnih mečeva sezone.
Pantiću prija sloboda
Tokom protekle jeseni, Miroslav Đukić je pokušao sa eksperimentisanjem, stavljajući Danila Pantića na poziciju centralnog veziste. Bilo je nekih solidnih partija igrača Čelsija, ali ta promena je suštinski bila neuspešna.
Ovaj povratak Pantića u liniju odmah iza napadača udahnula mu je novu energiju. Pantić nije bio samo strelac jedinog pogotka na ovom meču, već je priliku za taj gol stvorio sam. Kreativni vezista je uspeo da stvori sebi prostor i izgradi poziciju za udarac, a potom i savlada Marka Miloševića.
Ne može se reći da je bilo ko od igrača Partizana bio naročito impresivan, ali Pantić jeste bio najodlučniji. U prvom poluvremenu je lepo kombinovao sa igračima oko sebe, stalno menjajući svoju poziciju od napada do napada. U nastavku je celom timu Partizana nedostajalo više energije i napadačkih akcija, pa je i Pantić bio manje primećen.
Kontrast Đerleka i Sume
I dok je drugo poluvreme u najvećoj meri bilo traljavo i bez gotovo ikakvog ritma, u prvom poluvremenu je Partizan bio dosta bolji nego u nastavku. Zemun je u tim periodima drugog dela igre uspevao da ulozi solidne šanse, dok je Partizan čuvao svoju minimalnu prednost.
No, upravo je to prvo poluvreme najbolje pokazalo razliku između najskupljeg igrača u istoriji Partizana i njihovog nadolazećeg tinejdžera. Sejduba Suma je imao još jedan meč za zaborav. Njegova partija u Gornjoj varoši je ponovo bila bezidejna i nekonkretna, bez ičega što bi se moglo okarakterisati korisnim.
NEMOJTE SE KAČITI SA NJIM: GOLGETER, KARATISTA, PIJANISTA
Suma je u nekoliko navrata pravio kontakt više s loptom i time usporavao napade Partizana, baš u onim situacijama kada bi Zemunci ostavljali koliko-toliko prostora za brže napade.
Sa druge strane, Armin Đerlek je pokao hitrinu i brzinu razmišljanja u takvim situacijama. Mladi fudbaler je bio čas levo, čas desno, kombinujući i sa Pantićem, ali i sa nadolazećim bekovima. Njegova kretnja tokom ovog susreta je stvarala prostor saigračima i samo je nedostajao ulazak u neku ozbiljniju priliku za gol.
Zemun izdala nedorečena završnica
Drugo poluvreme bilo je jedno od onih pravih superligaških, bez ritma i mnogo događanja, ali Zemun je baš u tim periodima uspevao da bude nešto konkretniji od vicešampiona. Pretili su Zemunci solidnim šansama preko Vukadinovića i Stevana Lukovića, ali nikako nisu uspevali da budu konkretniji u tim situacijama.
Vladimir Stojković je u nekoliko navrata morao da reaguje na golu crno-belih, a nezgodan je bio i jedan udarac Bašanovića. Nije da su te prilike bile vrlo izgledne, ali je očigledno da je malo nedostajalo domaćem timu.
Možda bi baš Veljko Simić bio karika u ovom sastavu koja je nedostajala za remi protiv velikog rivala. Ipak, realnost je takva da Zemunci moraju da se snalaze bez do skora njihovog najboljeg igrača. Bodove će ionako češće tražiti protiv manjih timova od Partizana.
