Premijer liga, Berlinski zid i nebitni Belgijanac: Kako je Mundijal ostao bez domaćih igrača?

Selektor Mladen Krstajić saopštio je spisak od 27 potencijalnih putnika na Svetsko prvenstvo sa jednim igračem Partizana, dvojicom iz Zvezde, bez najboljeg strelca Superlige i bilo kog igrača iz domaćeg takmičenja van fudbalera “večitih”.

Od trojice “domaćih” igrača u reprezentaciji – kao putnik u Rusiju siguran je samo Vladimir Stojković, a daleko od toga da je Srbija redak slučaj – većina reprezentacija u Rusiju ide sa fudbalerima koji za hleb zarađuju van domovine.

Zašto?

NEBITAN FUDBALER, BITAN FENOMEN

Mali Žan Mark teško da je pratio fudbal sa šest godina, kada je Pele 1970. godine otišao sa velike scene u velikom stilu – titulom svetskog šampiona. Teško da je Žan-Mark tada gledao njegov nacionalni tim sastavljen od igrača Anderlehta, Briža, Molenbeka, Standarda, Lirsa…

Već 1998. godine samo su Saudijska Arabija, Španija, Engleska i Japan bile selekcije koje su na Svetsko prvenstvo došle sa igračima isključivo iz domaće lige. 2018. to je samo Engleska. A mali Žan – Mark je mnogo doprineo tome – jer prezime mu je Bosman.

STOTINE OPKLADA NA SP U NAŠEM SPECIJALU

Žan- Mark Bosman je imao prilično nebitnu fudbalsku karijeru – malo je igrao za Standard iz rodnog Liježa, a posle toga mu se karijera prilično stropoštala, na kraju je završio igrajući fudbal na Reinionu – malenom ostvru u Atlantskom okeanu.

Pre nego što smo gledali Nolanov blokbaster o Prvom svetskom ratu Dankirk se ukazao kao bitno ime u – fudbalu. Upravo je Bosman želeo iz Liježa da pređe u FK Dankirk, ali iako mu je istekao ugovor – njegov klub je mogao da traži obeštećenje.

Dankirk je to odbio da plati, Bosmanu je plata smanjena, a on je rešio da tuži klub i promeni fudbal. Otišao je pravo do Evropskog suda pravde i podigao tužbu sa “opstrukciju trgovine” i – dobio.

To je značilo rađanje “Bosmanovog pravila” – pravila po kome su igrači potpuno slobodni u izboru nove sredine kada im istekne ugovor. Ne samo to, već je zbog zakona Evropske unije zabranjeno uvođenje kvota za strane igrače koji imaju državljanstvo neke od EU članica – jer države nemaju pravo da ograničavaju pravo na rad državljanima EU ni po kom osnovu.

PAO JE I ZID

Bila je 1961. godina i nešto što se zvalo Berlinski zid bilo je malo više od komšijske ograde. ali je preko noći nikao pravi zid, sa bodljikavom žicom, stražom i Štazijem koji je budno motrio jednu stranu.

KAKO JE KOMUNIZAM STVORIO MODERNI FUDBAL?

Hertin stari stadion Gesunbrunen je ostao na zapadnoj strani, samo nekoliko desetina metara od novonastale građevine. Herta je tako ostala bez velikog dela navijača, a Nemci defakto bez ujedinjene države, bar još neko vreme.

Stadion je pao 1974. godine, a zid je postao deo istorije i mesto na kome hipsteri, turisti, članovi nevladinih organizacija i razni aparatčici iz Brisela pišu prigodne poruke (u novije vreme slikaju selfije) devetog novembra 1989. godine.

Nemačka je mogla da se ujedini, a to je bio znak za rastakanje komunističkih režima u Istočnoj Evropi, kao i rastakanje nekih država poput Jugoslavije, Čehoslovačke i Sovjetskog Saveza.

Promenile su se granice, stvorile i vaskrsnule nacije, imali smo i nove lige, ali i nove zakone. Na scenu je stupila “tranzicija”, a novi zakoni su ukonili čvrstu ruku države iz fudbala. Rumunija. Mađarska ili Bugarska više nisu mogle da zabrane svojim fudbalerima da igraju u inostranstvu – pa je tako Bogdan Stelea završio u Majorci, Georgi Hadži u Realu, Gica Popesku u PSV-u, a Hristo Stoičkov u Barseloni.

LIVERPUL ILI REAL? OBE KVOTE SU PREKO 2!

Istočna Nemačka je izbrisana sa mape, proglašena za “okupiranu zonu” u prethodnih 45 godina, a integracija istočnonemačkih klubova u Bundesligu i nije baš sjajno protekla – i dalje su klubova iz ovog dela države na margini nemačkog fudbala.

Fudbaleri iz Jugoslavije, u kojoj god državi da su završili, nisu morali da čekaju 28. godinu da bi napustili domaće lige, pa se tako tim šampiona Evrope iz 1991. godine potpuno rastočio za samo dva leta.

TV PRAVA, TRŽIŠTA, DRESOVI, TRAKTORI I ED VUDVORD

U engleskoj se proleteri nisu ujedinili u komunistički režim,ali jesu pravili probleme na stadionima. Engleski klubovi su tokom sedamdesetih i početkom osamdesetih dominirali Evropom, Liverpul je bio siln, a titule su osvajali Aston Vila i Klafov Notingem Forest.

Ipak stadioni su bili stari i zapušteni, huliganizam na njima jasno vidljiv. a 1985. godine posle katastrofe na Hejselu usledila je petogodišnja zabrana klubovima iz Engleske da se takmiče u Evropi.

MUNDIJAL 50: Golmani koji su obeležili prvenstvo ali ne svojim odbranama!

Italija i Španija su preuzimale primat i nešto je moralo da se uradi. Tejlorov izveštaj je jasno rekao – pomerite huligane sa stadiona (gde će oni završiti i nije bilo preterano bitno), jer je to loše za imidž, za sponzore i za novac.

Najveći engleski klubovi su se dogovorili, oformili Premijer ligu, a ostalo je istorija. Cene karata su stalno rasle, prosečan Englez je oteran sa tribina – pa su nikli mnogi protestni klubovi poput Junajteda iz Mančestera, Vimbldona itd…

Stranci su sve više dolazili u Englesku, novac od TV prava je svakim novim ugovorom eksponencijalno rastao, a na čelo klubova su dolazili biznismeni i marketinški stručnjaci. Možda Ed Vudvord i ne zna tačno šta je korner – ali Mančester junajted ima sponzorske ugovore za sve – od imena na dresu, do zvaničnog traktora kluba.

Pol Pogba je sve smo ne preplaćen – jer prodajom njegovih dresova klub prihoduje milione. Sećate se Dong Fangzua? Odigrao je samo jedan meč za Junajted, a šta mislite koliko je dresova prodato u Kini?

Jeste li gledali kako igra Ramadan Sobi? Možda nije Mo Salah, možda nije ni blizu kvaliteta Premijer lige, ali je predstavljen kao egipatski Maradona, a Stouk je sigurno lepo zaradio na njegovoj popularnosti u domovini.

KO OSVAJA MUNDIJAL?

Klubovi sada jedva čekaju da dovedu nekog popularnog fudbalera iz velike zemlje kako bi proširili svoj marketinški potencijal, fudbalsko znanje odavno nije jedini parametar po kome dovodite igrača.

Sa druge strane ogromni sponzorski ugovori, ogroman novac od TV prava i ogromni prihodi od prodaje dresova toliko su udaljili one najbogatije klubove i one najbogatije lige od ostalih – da Steaua i Crvena zvezda iz 1986. i 1991. godine više nisu moguće ni u snu.

POBEDE KAO DOZNAKE

Na prvenstvu 1982. godine Jugoslavija je bila jedna od reprezentacija koje je imala najviše igrača koiji igraju van države. Dragan Pantelić, Edhem Šljivo, Vahid Halilhodžić i Ivica Šurjak bili su u Francuskoj, Jurica Jerković u Cirihu, a Ratko Svilar, otac Mileta Svilara, u Belgiji.

Četiri godine kasnije, samo Alžir i Danska su imale sastave gde je više od pola tima igralo van države. Na poslednjem Mundijalu gde se pojavila Jugoslavija još smo imali “homogene” sastave – Austrija, Italija, Rumunija, Kostarika, UAE, Južna Koreja i Španija su bile sastavljene od igrača isključivo iz domaćeg takmičenja.

2018. godine Švajcarska na spisku za SP ima samo jednog igrača koji igra u Švajcarskoj, Belgija bi lako mogla ostati bez ikoga iz Župiler lige, a Švedska i Senegal putuju na Mundijal bez igrača iz domaćeg takmičenja.

Pobede nacionalnih timova su kao doznake iz inostranstva. Kao što nam rodbina iz inostranstva šalje novac, tako će Mitrović, Tadić i Bane Ivanović pokušati da nam donesu pobede.

Nema više prilike da to budu lokalni heroji – ljudi koje znamo, koje viđamo na ulici, ljudi zbog kojih svake nedelje idemo na stadion.

U Rusiji nema heroja ulice, lokalna komponenta timova je davno izgubljena. Ostalo nam je samo da uživamo u fudbalu. Nadajmo se da će biti bolji nego u Brazilu pre četiri godine.