Kada je Damir Skomina u 78. minutu utakmice u Groningenu podignutih ruku pokazao u pravcu aut-linije, Roj Berens se spremao da uđe u igru. Tada još uvek igrač PSV-a, a danas fudbaler Vitesea nije bio nikakva posebno bitna promena Fopea de Hana. Bio je samo neko ko će omogućiti aplauz svom saigraču.
Rezultat je bio 3:0, a Rojston Drente je napuštao teren. Tribine naizgled ofarbane u narandžasto nisu bile prazne, već je to domaća publika poskakivala od radosti, aplaudirajući 20-godišnjem momku iz Roterdama.
Radilo se o finalu Evropskog prvenstva za igrače do 21 godine. Holandija je tukla Srbiju u prvom finalu naše fudbalske selekcije pod tim imenom. Orlići jesu doneli euforiju domaćoj sportskoj javnosti, ali su je momci u narandžastom olako zaustavili.
Jednu od glavnih uloga imao je baš Rojston Drente. Momak sa neobuzdanim dredovima i još neobuzdanijim talentom bio je nezaustavljiv tog leta u Holandiji. Postigao je samo jedan gol, ali su njegove partije učinile da kao retko kada svi najveći evropski klubovi dobro obrate pažnju na ovo takmičenje.
Ispostavilo se da je taj aplauz ispratio sa terena najboljeg igrača turnira i od avgusta te 2007. godine, novog fudbalera Real Madrida. Predrag Mijatović i saradnici spremili su njegovom voljenom Fejenordu 13 miliona evra, a Drenteu dres sa brojem 15.
Odiseja je mogla da počne.
***
Telefon je zazvonio. Stigla je poruka od njegovog advokata sa jednostavnim pitanjem – želiš li da razgovaraš sa Spartom iz Roterdama? Drente se premišljao. Zašto bi to uopšte radio?
Već su prošle dve godine otkako je napustio fudbal. Odlazak iz Ujedinjenih Arapskih Emirata nije bio lak, pre svega zbog zaostalih neisplaćenih plata, a fudbal je ostavljao gorak ukus u ustima. Otkako je ostavio kopačke i ‚‚bubamaru”, ušao je u brojne poslove.
Bavio se muzikom i modom, a jedno vreme je proveo i u poslovima vezanim za fitnes. Njegova ‚‚Dug Out Records” se bavi muzičkim poslovima i Drenteov debi album zakazan je za leto 2019. godine.
Agencija za menadžment koju poseduje uskoro bi trebalo da postane kompanija, dok Drenteove teretane dobro posluju. Tu je i lična linija parfema koju proizvodi, a ne treba zaboraviti ni planove o kupovini i izgradnji kuća u Holandiji, Španiji i Surinamu. Zašto bi se baš sada predomislio i ponovo vratio fudbalu?
Ovoga puta se radilo o njegovim prijateljima. Henk van Šte je vlasnik Sparte, dok je Henk Fraser trener. Njih dvojica su godinama sarađivali sa Drenteom dok je bio u mlađim kategorijama Fejenorda. Upravo njima duguje veliku zahvalnost za sve što su prethodno učinili za njega. Uostalom, posle svega što je proživeo u prethodnih 11 godina, bliski ljudi su mu bili potrebni.
Šta se to onda tačno dogodilo od čuvenog leta 2007. što će učiniti da Drenteu fudbal dosadi?
***
‚‚Tada sam čuo da je 16 klubova bilo zainteresovano za mene. Pričao sam sa Đoanom Laportom, predsednikom Barselone, kao i sa Predragom Mijatovićem, sportskim direktorom Reala. Činilo mi se kao da sam u to vreme upoznao svakog bitnog čoveka u svakom bitnom velikom klubu”, rekao je Drente za engleski magazin FourFourTwo.
Ipak, zov Madriđana bio je isuviše jak. Još kao dečak je bio fasciniran Realom i nije bilo moguće odabrati bilo koji drugi tim kada su oni već bili zainteresovani za njega. Prva sezona je bila uspešna. Upisao je 26 nastupa, osvojio Primeru i Superkup Španije i stvari su funkcionisale kako treba.
Međutim, Bernd Šuster u decembru 2008. godine dobija otkaz posle očajno započete sezone, dok u tim trenucima Pep Gvardiola u Barseloni započinje nešto neverovatno. Drenteovi nedovoljno konstantni nastupi značili su da su klupske strukture sve više počele da veruju u potencijal i kvalitet Marsela, dok u ofanzivnijim linijama tima nije bilo mesta za Holanđanina.
Brazilac je stigao u Madrid istog leta kao i Drente, ali je Holanđanin polako postajao sve manje važan faktor u timu. Dolazak Žozea Murinja posle osvojene Lige šampiona sa Interom nije mnogo promenio, Horhe Valdano i vrhuška Reala bili su svesni kakvo ‚‚zlato” u vidu Marsela su dobili i Drente je morao na pozajmicu.
Tada polako počinju glavni problemi. U Herkulesu je imao svoje bljeskove, postigao četiri gola, ali dugo čekana ljubav iz Madrida nije stizala na njegovu adresu. Kao odbačeni pas je gledao u pravcu Santijago Bernabeua, nadajući se da će se kolo sreće ponovo okrenuti. Bilo je uzalud.
Posle turbulente sezone u Herkulesu, gde je jednom prilikom stupio u štrajk zbog toga što je tim iz Alikantea tražio milion evra ne bi li ga na polusezoni pustili da ode u Juventus, usledio je odlazak na Ostrvo. Dejvid Mojes je bio spreman da mu pruži ruku i vrati ga na nivo koji su svi očekivali od njega još 2007. godine.
Ali ni Drenteova narav nije pomogla. Dok je igrao za Herkules, bio je domaćin poker večeri, na koje su bili pozivani njegovi saigrači i lokalni meštani koje je u međuvremenu upoznao. U Redingu nekoliko godina kasnije, Rojston je organizovao žreb na Instagramu, birajući šest mladih navijača Rojalsa koji će sa njim provesti čitav dan igrajući Fifu u njegovom domu. Pobednik mini-takmičenja zaradio je 500 funti i nošeni dres Redinga sa potpisom.
Reklo bi se da je umeo da bude i previše opušten. Baš to je bio slučaj i u Evertonu. Uprkos izvanrednom početku na Gudisonu, kada je u prvih 10 mečeva u Premijer ligi direktno učestvovao u sedam golova, stvari su se ponovo okončale na gorak način.
Pred polufinale FA kupa 2012. godine, u derbiju Mersisajda protiv rivala Liverpula, Drente je zakasnio na timski sastanak. Umesto da odmah uđe i tiho zauzme svoje mesto, ostao je da čeka ispred vrata. Kada je ipak rešio da uđe, nastao je problem.
‚‚Mojes mi je rekao da od***em. Trebalo je to da prihvatim, ali sam mu odgovorio ‚‚kako to misliš, od***i brate? Od***i ti!” Tada sam otišao za Holandiju i nikada se više nisam vratio”, otkriva Drente u intervjuu.
Sada, sa skoro 32 godine, 167 centimetara visoki Drente jeste mudriji i smireniji, ali tada je bio daleko od toga. Istakao je da je trebalo da se prilagodi Mojesu, a kada mu je u leto 2012. istekao ugovor sa Realom, želeo je da se vrati Fejenordu.
Klub sa De Kujpa to nije dovodio u razmatranje i Drente je postao očajan. Prestao je da se značajno trudi oko pronalaska novog kluba i sve se ponovo pretvorilo u igranje pokera i buran noćni život. Narednih šest meseci je bio bez kluba, da bi drugu polovinu sezone 2012/13 proveo u Alaniji iz Vladikavkaza. Uprkos tome što je zablistao na nekoliko mečeva i uspeo da postigne het-trik, Alanija je ispala u drugu ligu, finansijska situacija je bila teška i Drente je ponovo morao da traži novi klub.
Na scenu je stupio Reding, tada u vlasništvu Antona Zingareviča. Rus i Holanđanin su se slučajno upoznali u vreme dok je ovaj nastupao za Alaniju i na insistiranje bogataša, Drente se preselio u predgrađe Londona.
Posle prve sezone u klubu, Zingarevič je prodao klub, a novi vlasnici su želeli da značajno smanje Drenteovu veliku platu. Bio je pozajmljen Šefild Venzdeju i Sove su plaćale samo polovinu njegovih primanja. Kada je nakon toga otišao u turski Kajzeri, slični problemi su se nastavili. Neisplaćene plate i dugovanja nikako nije uspevao da dobije, da bi mu sve prekipelo u UAE.
Te 2015. je otišao u tamošnji Banijas, ali ni klub iz ove bogate zemlje nije ispoštovao dogovoreno. Drente je čekao novac koji nije stizao i po završetku sezone je rešio da je dosta.
‚‚Plaćali su vas kada su želeli da vas plate. Jednom prilikom su mi rekli da će mi isplatiti platu, ali da ne govorim saigračima, jer njima ne žele ništa da plate”, otkrio je kasnije Drente. Neki novac i danas pokušava da dobije putem tužbi, a nešto je već uspeo da povrati tim putem.
***
Poziv njegovog advokata je bio prihvaćen. Posle dve pune godine, u leto 2018. Drente je rešio da se još jednom lati lopte. Došao je u svoj Roterdam, ponovo zaigrao u crveno-belom, doduše za Spartu, u želji da kao iskusan fudbaler pomogne timu na putu ka Erediviziji.
Za sada mu ide odlično. Jedan je od lidera Spartanaca sa četiri gola i četiri asistencije, a ekipa se nalazi na četvrtom mestu. Plasman u plej-of se čini bezbednim i do kraja sezone će se voditi teška borba za povratak u najjače društvo holandskog fudbala.
Nastupa sa nekim novim holandskim klincima koji se nadaju da će kao i on postati prvaci Evrope, makar u uzrastu do 21 godine, o kojima će cela Evropa pričati. Danas, 11 i po godina kasnije, Drente ne razmišlja da li je trebalo da tako mlad ode u Real Madrid.
‚‚Nije interesantno pričati o nečemu što se nije desilo. Tada mi se to činilo kao lak izbor. U međuvremenu se sve promenilo – imam 31 godinu, a tada sam bio samo dete od 20 godina. Sada sam otac šestoro dece.”
Put od nezaboravne noći u Groningenu do uspešnog povratka u Roterdam trajao je više od cele decenije. Prošao je mnogo padova, mučenja i teških perioda, bilo je i mnogo nezrelosti u njegovim postupcima, ali je obrnuo pun krug.
Sada se ponovo smeje. Sada ponovo uživa u fudbalu.
mixnndxcoy
Rojston Drente se ponovo smeje: Od najveće nade Holandije i psovanja Mojesa, do penzije i povratka na teren | MeridianBetSport
[url=http://www.gf32z5v9327s67r7wu31fk712cfyyuq1s.org/]umixnndxcoy[/url]
amixnndxcoy
mixnndxcoy http://www.gf32z5v9327s67r7wu31fk712cfyyuq1s.org/