Crvena zvezda je možda na Ligu šampiona čekala 26 godina, ali na prvi bod u elitnom takmičenju nisu morali dugo – čitavih 90 minuta! Napoli nije uspeo da opravda ulogu velikog favorita, a šampion Srbije itekako jeste dokazao da će biti neprijatna prepreka za sva tri protivnika u grupi C – 0:0.
Bio je to meč kakav je Crvena zvezda morala da odigra – mudro i pre svega strpljivo i koncentrisano. Svaka greška mogla je da bude lako kažnjena, ali crveno-beli su pokazali da pripadaju Ligi šampiona. Podređeni jesu bili tokom najvećeg dela meča – suštinski naigrani nisu bili.
Daleko kvalitetniji rival nije izgledao toliko kvalitetnije, najviše zbog igre Zvezde. Stvarali su prilike i udarce, imali loptu u svojim nogama najveći deo vremena, ali je Zvezda u velikoj meri kontrolisala dešavanja svojim niskim blokom i uobičajeno disciplinovanom igrom.
Milik i Insinje su bili najbliži pogotku, međutim, posle uvodnih pola sata, i Zvezda je imala svojih prilika. Uglavnom su to bili udarci Ričmonda Boaćea, a onaj jedan iz sredine drugog poluvremena bio je najbolji. Ipak, nedovoljno dobro da se savlada Ospina.
Borjan u svom stilu
Golman Crvene zvezde je od početka prošle sezone nebrojeno puta bio igrač na kojeg su njegovi saigrači mogli da se oslone u svakom trenutku, naročito u evropskim utakmicama. Ove večeri je bio rešen da to još jednom potvrdi.
Nije se igrao ni 20. minut meča kada je Insinje snažnim udarcem uzdrmao prečku Zvezdinog gola i Borjan tada nije imao nikakvu šansu da brani udarac. Ipak, bio je to praktično jedini trenutak kada golman reprezentacije Kanade nije imao potpunu kontrolu nad situacijom ispred njegovog gola.
PREOKRET INTERA U NADOKNADI, MESI ZGAZIO PSV
Branio je udarce svima redom, od Insinjea i Kaljehona, do Milika i Zijelinskog. A nije da ga nisu stavljali na probu. Naročito je važna bila ona odbrana u prvom poluvremenu kada je Miliku ‚‚skinuo” udarac sa desetak metara udaljenosti.
Rodićeva hrabrost u drugom poluvremenu
Da ne bude zabune, celokupna igra odbrane Crvene zvezde bila je na odličnom i vrlo visokom nivou. Napoli je imao dosta problema sa probijanjem zgusnute odbrane crveno-belih i još jednom se video jasan i dobro sprovedeni plan Vladana Milojevića.
No, ako je neko simbolizovao sve ono što je trener Crvene zvezde tražio od svojih igrača, onda je to Milan Rodić. Reprezentativni bek Srbije je na levom boku odigrao odličan meč, a u dve situacije u drugom poluvremenu je bio od ključne važnosti.
Prvo su i Degenek i Savić bili van svoje pozicije usled ‚‚iskakanja” ka protivničkim igračima, ali Rodić je to odlično ispratio i vratio se da pokrije njihovu poziciju. Milik je bio tamo sa loptom na oko 12 metara od gola, ali je Rodićev klizeći start sprečio bilo kakvu polemiku o tome da li je to mogla da bude ozbiljna šansa za gol.
Osim tog hrabrog i besprekornog starta, Rodić je uspeo i da požrtvovano izbije loptu skoro sa gol linije i spreči siguran gol Napolija. Na sve to, treba imati u vidu i da Hose Kaljehon na toj strani nije imao meč za pamćenje.
Osim odbrane domaćih, mora se istaći i standardno kvalitetna igra Nenada Krstičića. Samo u prvom poluvremenu je oduzeo pet lopti – do kraja meča još tri – ispunjujućo svoju ulogu ispred odbrane i potvrdivši sav svoj kvalitet.
Napoli slabiji u poslednjoj trećini
Imajući u vidu koliki su imali posed lopte i terensku inicijativu, Napoli nije bio toliko siguran kada su se nalazili u i oko šesnaesterca Crvene zvezde. Imali su veliki broj prilika i veliki broj udaraca na gol, istina, ali nisu delovali u potpunosti kao Napoli iz prethodnih sezona.
Nisu imali gotovo nikakvih problema da stignu u napadačku trećinu terena, pred dupli blok Zvezde. Međutim, kada je trebalo da pokažu svoju uobičajenu snalažljivost na malom prostoru, nisu uspevali da budu dovoljno precizni i smireni. Mečevi protiv Đenove i Fiorentine su takođe pokazali određena odstupanja od onoga kako je Napoli izgledao pod Mauriciom Sarijem.
