Lukmanove mućke: Sa ulica Pekama, preko stuba srama, do prestižne "desetke" u Dablinu

Sejao je Bajer Leverkuzen strah i trepet Nemačkom, ali i Evropom. Kaznena ekspedicija Ćabija Alonsa nanizala je 51 pobedu, a onda se pojavio Ademola Lukman.

SPECIJALAN POKLON STIŽE: Registruj se i opremi stan – vaučer od 10.000 EUR te čeka!

Igrač za kojeg se donedavno smatralo da nije za ozbiljan nivo. Oprobao se u Premijer ligi i Bundesligi, ali nije oduševio. Pokazao je da poseduje brzinu i veštinu, ali nešto mu je nedostajalo da ispliva iz prosečnosti… To nešto je pronašao u Bergamu.

Pored toga što igra ubedljivo najefikasniju sezonu u nekom nacionalnom takmičenju (devet golova u Seriji A), 26-godišnji reprezentativac Nigerije je konačno počeo da uteruje strah protivnicima u kosti.

Jer stekao se utisak u prethodnom periodu da je svaki put opasan kada dobije loptu u trećini rivala. A to je najbolje na svojoj koži osetio Leverkuzen. Spakovao je Ademola het-trik i kutiju aspirina Farmaceutima u finalu Lige Evrope. Kakav trenutak da zasija punim sjajem.

I svaki gol je bio impresivan na svoj način. Kod prvog se samo stvorio ispred čuvara i ugurao loptu u mrežu do utakmice u Dablinu neporaženog nemačkog šampiona. Samo 15 minuta kasnije je poslao neodbranjiv udarac u gol Bajera sa ivice kaznenog prostora. Izgradio je sebi prostor za šut, opalio i pogodio.

Najbolje je ostavio za kraj. Prosto je pocepao mrežu razornim udarcem iz kaznenog prostora. Treba istaći da je loptu dobio van šesnaesterca i onda prodao fintu čuvaru, pre nego što je poslao projektil iza leđa nemoćnog Mateja Kovarža.

I nisu samo golovi obeležili njegovu sjajnu partiju. Svaki Lukmanov dodir sa loptom je ulivao nervozu u redove Alonsove ekipe. Bio je hladnokrvan, pucao je od samopouzdanja i konstantno je donosio dobre odluke. Na kraju je, posle trećeg gola, počeo i da se igra.

Kako bilo, možda najbolje partiju Atalantinog ofanzivca opisuje činjenica da ga je renomirani francuski Ekip nagradio desetkom. Retko ih deli, ali Lukman je zasenio i redakciju prestižnog lista.

“Jedna od najboljih noći u mom životu. Neverovatan nastup čitavog tima. Uspeli smo. Bila je treća sreća, prezadovoljan sam. Biće slavlja, ispisali smo istoriju”, sijao je posle partije karijere.

Ali, da se vratimo na onu “prosečnost” iz drugog pasusa. Jer tako su godinama na Lukmana gledali, pogotovu u Engleskoj. Everton ga je primetio u Čarltonu, dobio je priliku na “Gudisonu”, ali je nije u potpunosti iskoristio. A onda je počeo život sa uvek spakovanim koferom.

Pozajmica u Lajpcigu, pa onda i transfer u klub iz Saksonije, ali nije se ni tamo nametnuo, pa se selio na kaljenje u Fulam i Lester. Imao je dobrih momenata, ali…

Kada se činilo da je konačno uspeo da se izbori za status u Premijer ligi, napravio je glupost. Nastupajući za Fulam je sramno izveo penal u bitnom trenutku. Igrali su protiv Vest Hema, gubili 1:0, Lukman je stavio loptu na kreč, a onda se volšebno odlučio za panenku – pravo u ruke Lukaša Fabijanskog. Trpeo je salve kritika nakon toga. Nije uspeo preterano da popravi reputaciju ni u dresu Lisica.

“Ne znam kako bih uopšte opisao koliko sam bio razoren i razočaran”, pričao je o tom trenutku.

Ispostaviće se da mu je od velike koristi bio savet koji je dobio od Ralfa Hazenhitla dok je igrao za Bikove u Nemačkoj – da bude sebičniji, više veruje svojim sposobnostima i ne boji se da opali ka golu.

Konačno ga je kako treba primenio u Bergamu i epilog je da je postao zlikovac u bajci Leverkuzena. Da je postao prvi igrač koji je postigao het-trik u finalu Lige Evrope, kao i prvi koji koji je tri puta zatresao protivničku mrežu u nekom evropskom finalu od 1979. i Jupa Hajkensa.

U Dablinu je konačno procvetao. Naplatio sve muke kroz koje je prolazio kroz život. Posebno u detinjstvu. Odrastao je u Pekamu, sa majkom i sestrama, jer mu je otac ostao u Nigeriji.

“Odrastanje je bilo veoma teško, postojale su neke noći kada nisam imao… Kako da to kažem? Nisam baš najbolje jeo, nisam imao mnoge stvari koje su moji vršnjaci imali. Otac je ostao u Nigeriji, a majka je morala da brine za sve nas, davala je sve od sebe da donese hranu na sto i gardeboru u ormar. Majka mi je dala sve što sam mogao da tražim, ali tek kad sam odrastao, shvatio sam koliko joj je bilo teško. Radila je sve vrste poslova. Zato sam nju i sestre želeo da učinim ponosnima, to je definitivno bio jedan od mojih glavnih ciljeva”, pričao je Lukman za Gardijan još 2021. godine.

Nema dileme da je taj cilj i ostvario. Ademola je, makar na noć, postao zvezda evropskog fudbala.

Bonus video: