Solunski crno-beli front: Blagoslov ulice i pomoć "srpske" policije u džungli Andrije Živkovića

Da li postoji bolji i lepši način da se osvoji titula? Ako pitate navijače PAOK-a, odgovor je negativan. Njihovi ljubimci su imali imperativ pobede na stadionu najvećeg rivala Arisa. Uspeli su! U grotlu vulkana, na neprijateljskom terenu, odneli su tri boda i upalili fitlj crno-bele radosti.

Čim se sudija poslednji put latio pištaljke, more navijača je krenulo put Tumbe. Do poslednjeg mesta ispunili su legendarno zdanje u Solunu. Slavlje četvrte titule u istoriji je moglo da počne! Jasan signal za srpsku delegaciju da krene na istu lokaciju. Nove scene donele su neplaniran zaplet, ali polako, doći ćemo do toga nešto kasnije.

SPECIJALAN POKLON STIŽE: Registruj se i opremi stan – vaučer od 10.000 EUR te čeka!

Svaki korak dalje od stadiona Arisa, nagoveštavao je feštu na ulicama Soluna. Nema koji vozač automobila ili motora nije držao sirenu u znak slavlja, a svi su imali istu destinaciju – tribine PAOK-a. Nije postojala šansa da se stigne na vreme, jer iako je asfalt bio pod nogama, osećaj je bio kao da se putuje kroz džunglu. Borba je trajala, ali vrh Tumbe je osvojen. Na centru je bila postavljena bina, a glavni glumici sa režiserom Razvanom Lučeskuom su bili spremni sa veliku scenu.

Možda ste u prvi mah pomislili reku ultrasa, ali naprotiv – veliki broj dece sa roditeljima je viđen na proslavi, što dovoljno govori koliko se PAOK voli u tom gradu. Fanatizma nije izostalo. Da li je ovo Brazil? Da li je ovo Argentina? Retorička pitanja koje su oči postavljale same. Ljudi su bukvalno visili na ogradama želeći da ne propuste nijedan delić sjajne atmosfere. Uz standardan repertoar pesama, kako navijača, tako i onih koje je puštao DJ, spiker je preuzeo palicu, uzeo mikrofon i krenuo da proziva svakog heroja šampionske titule.

I tu smo mogli da se uverimo koga najviše vole popularni Dikefalosi. Deca kluba Konstantelijas i Kulerakis su miljenici publike, očekuje se da će u budućnosti klub imati ozbiljne prihode od njih, Brazilac Tajson je stvorio posebnu hemiju sa navijačima, kao i Baba Rahman, nekadašnji fudbaler Čelsija, a ne smemo zaboraviti ni Andriju Živkovića, koji je takođe ispraćen velikim aplauzom. O Vijerinji, legendi kluba, iako je Portugalac, ne treba trošiti previše reči.

PAOK kroz Arisov vulkan do titule šampiona, Živković stavio krunu na crno-beli presto (VIDEO)

Kada je spiker na kraju prozvao i trenera Lučeskua, usledilo je ono što su čekali svi na stadionu – podizanje pehara šampiona Grčke. Kada se završio taj deo ceremonije, usledila je još veća fešta. Autobus sa otvorenim krovom i put kroz Solun igrača, uz more navijača koji su ih verno pratili i umeli i te kako da proslave titulu. Malo pre nego što su krenuli u “turu” kroz grad, usledile su velike ovacije za Andriju Živkovića. Orilo se ‘Žile, Žile…’.

Posle otprilike kilometar puta, vreme je bilo za rastanak. Tempo navijača nije bilo moguće ispratiti. Skrenuli smo desno, a mi levo… Noge su bile preteške. Galama se smanjila, a misli su odlutale prema događju koji je obojio kompletno solunsko putešestvije. Sve se desilo neposredno po završetku utakmice.

Kako nije bila organizovana miks zona, PR PAOK-a nam je pomalo nepristojno odgovorio na pitanje o tome, morali smo da se dovijamo i saznamo na koji izlaz će izaći gostujući igrači kako bismo stupili u kontakt sa srpskim reprezentativcem i još jednim našim igračom, Živkom Živkovićem, i probali da uzmemo izjavu. Posle nekoliko nesporazuma sa Grcima, koji su nas navodili na pogrešan deo stadiona, usledio je preokret, jer su policajci krenuli da “čiste” sve koji su bili oko izlaza, kako bi crno-beli mogli bezbedno da dođu do svog autobusa.

Na trenutak smo pomislili da je kraj, ali je usledila velika pomoć od strane jednog od pripadnika žandarmerije, koji, kada je čuo da smo iz Srbije i razlog zbog kog smo tu, samo pokazao gde da čekamo fudbalere novog šampiona Grčke. Uspeli smo na kratko da stupimo u kontakt sa Andrijom, koji se iznenadio kada je čuo srpski jezik i prozborio je sa nama po koju, ali smo se brzo rastali, jer je morao da ide ka autobusu, pošto su ih pripadnici bezbednosti požurivali kako bi izbegli neprijatnosti sa navijačima Arisa.

Inače, po dolasku u sam grad nam je prišao simpatični Afrikanac, koji je prepoznao naš jezik i obratio nam se sa ‘Kako ste?’. Vrlo brzo, kako oni umeju to da rade, smo imali na ruci i suvenir, za koji smo na kraju platili pet evra, a dobili smo i njegov blagoslov uz nju. Kako je bila crno-bele boje, bilo bi suludo da smo otišli sa takvom narukvicom na stadion Arisa, pa smo po dolasku u smeštaj je skinuli i odložili sa strane, a ostala je na kraju kao neka vrsta uspomene sa ovog putovanja, i zaokružila put od skoro 1300 kilometara od Beograda ka Solunu i nazad.

Broj 14 na dresu u Solunu se nosi sa ponosom: Želim da Živković da gol za titulu!

Bonus video:

3 Komentara

    Andrija je postao legenda Paoka sa ovom titulom

    Ne postoji tezi ali ni lepsi način da se dođje do titule oni su to uspeli i svaka im cast na tome

    Veliko slavlje navijaca PAOKA koji ne samo sto je osvojio titulu nego je osvojio u direktnom duelu sa Arisom!!!!

Postavi odgovor