Da Baskija ima usta - svašta bi rekla: Braća Vilijams kao dar od Boga, a "zid" koji je sagrađen ne ruši nijedna sila!

A lo bajini, iliti, lepo spavajte – poruka je Injakea Vilijamsa svima onima koji su verovali, onima i koji nisu, deci i starima, onima koji su živi i onima kojih više nema… Na kraju, sve ih spaja samo jedno – Atletik Bilbao.

Čekalo se dugih 40 godina na trofej, gubili su se živci, kosa, glasne žice, otkazivali sastanci i dogovori, ali, čini se da je vredelo. Baskija je dočekala svojih pet minuta, koji će po svemu sudeći trajati mnogo više.

Iako “izolovani” od ostatka Španije, stanovnici Baskije, posebno Bilbaa – imaju svoj svet i ideale, u kojima nema mesta za sve. Tako funkcioniše i aktuelni osvajač Kupa Kralja, gde samo fudbaleri koji su rođeni ili imaju nekakvu poveznicu sa Baskijom – mogu da igraju za taj tim, što daje dodatnu draž čarobnoj priči.

SPREMI SE ZA BESPLATNU ZABAVU: Preuzmi BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 100 FREEBET-OVA na Super Heli igri – registruj se na sajtu meridianbet.rsili putem mobilne aplikacije.

Širu sliku i romantičniji pristup temi za Meridian sport dao je Rodrigo Erasti, sportski novinar, zaljubljenik u fudbal i crvenu boju, usput i hedonista na točkovima, koji je usred biciklističke ture izdvojio vremena i na Baskima svojstven način dočarao šta za njih predstavlja fudbal i Atletik.

Misterija Katai – “neradnik” ili genije? Od Lalatovića do Milojevića preko Grofa i večne zahvalnosti Stankoviću

Zdravko Kuzmanović o uzroku problema i švajcarskom modelu: Srpski klubovi ne napreduju – mogao sam da završim karijeru u Zvezdi, ali…

Derbi bez stranaca – kako čudno zvuči: Pre 21 godinu odigrao se poslednji, a ovako bi to izgledalo danas

“Odakle početi… Na ovaj svet sam došao pre 47 godina i cela moja porodica je oduvek uz Atletik. Za razliku od mene, moj otac je imao sreće da gleda kako Bilbao osvaja prvenstvo i Kupove, dok sam ja na “nesreću” rođen iste godine kada je je poražen u finalu Kupa, zatim Kupa UEFA, ali i pored svega zaista mislim da je posebno biti navijač ovog kluba. Ponosan sam na to što za moj tim igraju samo fudbaleri iz Baskije i za mene je to privilegija. Jedinstveni smo u svetu zbog takve priče, a pogotovo zbog toga što smo i kao takav klub uvek bili u najvišem rangu uz Real Madrid i Barselonu. Srećni smo što smo drugačiji”.

Za neke ovaj trofej Kupa predstavlja određeno iznenađenje, pošto neke prošle generacije poput one čuvene sa Ljorenteom, Iraolom, Martinezom, nisu uspevale da dosegnu ovakve visine. Međutim, naš sagovornik ističe da se trofej samo čekao…

“Mislim da to nije iznenađenje. U poslednje četiri godine smo igrali tri finala i jedno polufinale. Situacija sa koronavirusom nam nije dozvolila da imamo navijače u meču za trofej, a ako se sećate te 2021. smo igrali dva finala Kupa, od te i prošle sezone. Nažalost, poraženi smo, ali verovali i dalje i zato smatram da to nije iznenađenje i to je nagrada za ove momke. A, što se tiče prošlih vremena, sigurno da je generacija pod Marselom Bijelsom sa igračima koje si pomenuo bila jedna od najpoznatijih ikada. To su igrači koji su osvajali Mundijal i dva Evropska prvenstva sa Španijom, ali znaš kako – nekada nemaš dovoljnu dozu sreće. Pa, pobedili smo dva puta Barselonu kada je trener bio Gvardiola, a od Atletiko Madrida smo izgubili u finalu Lige Evrope. Definitivno to nije bilo pravo vreme za Bilbao…” u dahu priča Rodrigo i telepatski prenosi neverovatnu energiju koju poseduju Baski.

4704121
Atletik Bilbao 2009. godine / foto: Guliver images

Rođena braća – Injake i Niko Vilijams su trenutno prve zvezde tima, čija ukupna vrednost iznosi 70 miliona evra, a njihova životna priča i način na koji su došli u Baskiju, malo je reći da je filmska.

“Imaju poseban status u našoj istoriji. Prva dva brata u klubu, a Injake ima sve predispozicije da bude legenda kluba. Njihov otac je iz Gane, a pošto su imali mnogo problema u svojoj zemlji, morali su da pobegnu, da bi im jedan momak koga su upoznali kao deca poklonio dres Atletika. Znate onaj Kapin model, isti onaj koji je nosio na proslavi trofeja. Po tome je prepoznatljiv, jer ima sliku upravo u tom dresu kada je bio još klinac, a eto šta se desi mnogo godina kasnije… Što se tiče Nika, priča se da može da bude bolji od brata. Zanimljivo, Niko nastupa za Španiju, dok je Injake odabrao da igra za zemlju u kojoj je rođen. To je nasleđe, to su neka nova vremena. Danas je teško vreme, rasizam je čest slučaj, ali to ovde nije problem, čak naprotiv. Svi ih obožavaju i oni su za nas pravi Baskijci.

image 3
Injake Vilijams kao dete u dresu Atletik Bilbaa / foto: Athletic Bilbao

Jedinstveno pravilo u svetu fudbala na najvišem niovu – Baskija i samo Baskija. Svima je sigurno dobro poznato da u Atletiku stranci ne mogu da igraju, a izuzev specifičnog slučaja braće Vilijams, samo su još tri fudbalera van granica Baskije igrala za taj klub.

“Nama to ne predstavlja problem, u prošlosti su svega tri igrača nastupala za Bilbao, a da nisu Baskijci. To smo mi, to je naše, smatram da je prosto nemoguće osvojiti nešto više od Kupa, ili nekog evropskog pehara, a da nije Liga šampiona. Prosto, teško je takmičiti se sa Atletiko Madridom, Realom ili Barselonom. Nije realno biti bolji od njih u našoj situaciji. Ipak, ponekad mislim da smo bezobrazni, tučemo se dok ne dobijemo nešto, iako je prošlo čak 40 godina od poslednjeg pehara – nagrada za to čekanje je neverovatna”.

Halo, Istanbul: Tadić? Nešto neverovatno – on je kao Jokić! Tužno je što svet više poštuje Obradovića nego Srbija

Temperament Baskijaca i ljubav prema životu, a pre svega fudbalu, nešto je što se ne viđa često. Padovi su učestaliji od uspeha, međutim, predaja nije opcija. Neka vrsta inata i ogromna vera u bolje sutra ih je dodatno spojila, a krajnji rezultat je priča za sebe i nešto što samo pojačava strast kod fudbalskih fanatika.

“Definitivno! Politika kluba je tako povezala klub, navijače i ceo grad, da je to neopisivo. Pa, na finalu su neki bivši igrači bili na tribinama sa običnim narodom i navijali za klub. Unai Gomez je prošle godine bio na stadionu sa navijačima iako je u to vreme bio u mlađim kategorijama, a ove sezone je bio na terenu, Inigo Perez, koji je sada trener Rajo Valjekana, pa Gaizka Tokera, strelac gola Barseloni u nekom od finala. Svi su došli na stadion da budu uz svoj klub. Na kraju svi završe na tribinama, bilo da su aktivni ili bivši fudbaleri. Nije im bitno ko je ko, da li im je rođak, prijatelj – svi su jedno i taj odnos je zato poseban i drugačiji od svih ostalih” stavlja tačku na Baskijsku bajku Rodrigo Erasti, šalje snimak slavlja i završava prijatan razgovor za Meridian sport.

“Imaju svoj mali svet i oko njega Baskijski zid”

BONUS VIDEO:

4 Komentara

    Jednostavno klub sa dusom,navijaci koji retko gde imaju!

    Braca ce ostati upamcena i ostati u istoriji Bilbao!

    Injake Wiliams je legenda kluba,i verujem da je mnogo srecan sto je klubu doneo trofej kupa Kralja

    Jednostavno klub sa dusom i nema dalje nikakve price dalje oko toga i rasprave!

Postavi odgovor