Neki novi Švajnštajger: Ne nedostaje mi fudbal, volim da iznenađujem Anu!

Iako je završio fudbalsku karijeru  pre nešto više od godinu dana, Bastijan Švajnštajger je i dalje u centru pažnje, ali i sinonim za uspeh Bajerna i reprezentacije Nemačke.

Poznat po svojoj borbenosti, koncentraciji na terenu i beskompromisnom davanju celog sebe, Švajnštajger je oduvek bio ljubitelj nemačkih navijača.

Ipak, od kako je u braku sa nekadašnjom srpskom teniserkom, Anom Ivanović, Švajnštajger je jedan od miljenika i srpske javnosti.

Ipak, sve je moglo da ide drugačijim tokom, Švajnštajger je mogao da bude i skijaš, verovali ili ne. U razgovoru u emisiji “Presing” na N1, Nemac je objasnio i zašto je ipak završio na fudbalskom terenu.

-Mislim da to nije bila pogrešna odluka. Nisam voleo tu tešku skijašku opremu, trebalo je da se ustaje rano, a uvek je bilo jako hladno, onda nosite tešku opremu, nije baš prijatno. Jedina dobra stvar je hrana, imali smo dobru hranu na skijaškim tkama, ali se ne kajem što sam izabrao fudbal – rekao je Švajnštajger.

Poziv od Bajerna usledio je kada je imao samo 14 godina.

-Za mene kao tinejdžera, taj poziv je predstavjao veliku sreću, posebno kada ste lokalni, mladi igrač. Bio sam jako nervozan, ali mi je bila velika čast zbog tog poziva – iskren je Švajnštajger.

Debitovao je sa samo 18 godina i uspeo da uđe u prvi tim, ali osim fudbalskog kvaliteta, bilo je raznih priča o “ludorijama” u tinejdžerskim danima.

-Sećam se jako dodbro te 2002. godine, bio sam jako mlad, pa sam imao neke greške, zbog kojih sam se pokajao, ali u principu ništa loše nisam radio. U stvari sam zabavljao starije igrače, ali ništa strašno se nije dogodilo.

Prvih nekoliko godina u Bajernu proveo je kao praktično rezerva, ali znate kako kažu – Nemci nikada ne odustaju.

-Te 2004. sam već postao reprezentativac Nemačke, a novi trener Bajerna je bio poznat po tome što je malo tvrd prema mladim igračima. Tada sam povredio koleno i bio van stroja, pa sam poslat u drugi tim. Odigrao sam nekoliko utakmica, vratio se u prvi tim i igrao. Posle toga sam se sprijateljio sa Magatom, on je bio jako dobar trener.

I dan danas – mnogi se pitaju koja je tajna Bajernovog uspeha, a možda baš Švajnštajger ima odgovor na to pitanje.

-Dve stvari su važne, prva je što je Bajern i dalje svoj. Ako pogledamo sportsku stranu, uvek smo imali velike zvezde, recimo Riberija, ali mešavina između inostranih zvezda i domaćih igrača iz omladinskog pogona donosi sjajnu kombinaciju. Tako su i navijači mogli da se identifikuju sa ekipom, zato je važno da uvek imate domaće igrače u prvom timu – kaže Švajnštajger i dodaje:

-Nije lako uklopiti veliki broj zvezda, to je kao kada sklapate sagalicu. Imate zvezdu poput Riberija, onda Tomasa Milera kao timskog igrača… Riberi je samo želeo da daje golove, ali tada nismo osvojili titulu. Ja sam i tada rekao: “Momci može tako, ali morate da se vraćate u dobranu, inače nećemo osvojiti Ligu šampiona”, a tako je i bilo. Mora se naći prava mera i kombinacija.

Naravno, nije uvek sve bilo idealno, pa su tako dva puta gubili u finalu Lige šampiona.

-To nikada nije lep osećaj, ali ja smatram da je poraz od Čelsija dao nama temelj za titulu godinu dana kasnije na Vembliju, ali i za Svetsko prvenstvo koje smo kasnije osvojili u Brazilu. Iz poraza na takvim utakmicama se zaista mnogo nauči.

Njegov Bajern osvojio je “ušatog” pobeodm nad drugim nemačkim timom, slučajnost ili sudbina – ostaje da nagađamo.

-Borusija je u tom momentu bila jedna od najboljih ekipa, pritisak je bio ogroman i to na nama. Oni su osvojili Bundesligu, utakmica je bila jako teška, a ironija je što smo baš u Engleskoj pobedili Borusiju i to na Vembliju.

Kada se radi o nacionalnom timu. čiji je dres nosio sa velikim uspehom, mnogi se pitaju da li je najveći uspeh u stvari pobeda protiv Brazila i Argentine na Svetskom prvenstvu.

-Iskreno, u vreme Franca Bekenbauera i Rumenigea – imali su sjajne reprezentacije. Ali, i u moje vreme smo uvek bili uspešni, stizali do polufinala ili finala, posebno je ta 2014. godina bila jako uspešna i pobeda od 7:1 nad Brazilom u Brazilom.

Da bi došao do trofeja, morao je da nađe način da zaustavi Mesija. I našao je.

-Vrlo je pametan i brz, ali nisam ga samo ja čuvao, protiv takvih igrača morate da imate kolektivnu odbranu. Ceo naš tim je tada uradio sjajan posao u odbrani. Kada igrate 1 na 1 sa njim, morate da budete na vrhunskom nivou inače će vas uništiti.

Nakon nekoliko godina u Bajernu, usledila je i epozoda u Junajtedu, kao i saradnja sa “Posebnim”.

-Sećam se da sam u to vreme mislio da je trenutak da doživim nešto novo, a dobio sam ponudu Mančester junajteda. Kao tinejdžeru, Mančester i Bajern su mi bili omiljeni timovi. Bilo je teško druge sezone, ali je svakako sjajno iskustvo – kaže Švajnštajger i osvrće se na Žozeo Murinja:

-Nikada nisam imao problem sa njim, on ima jao interesantan karakter, zabavan je, voli da drži govore ekipi. Tačno zna šta radi, a ponekad je bio i nezgodan. Ili je barem tako izgledao, ali mi se sviđao.

Život Švajnštajgera bez fudbala

Danas ga ne gledamo na terenu, iako on nama možda nedostaje, njemu fudbal i ne baš.

-Uživam. Ne moram da trčim za loptom, volim da provodim vreme sa porodicom, ne žalim za fudalom, imam i neke druge ciljeve u životu. Radim i za jedan nemački kanal kao komentator. Naravno, ne gledam sve utakmice, ali pratim fudbal i lepo ga je gledati iz ove druge perspektive.

Osim toga, često prati i košarku, a sećamo se i kada je posetio beogradski “Pionir”.

-Obožavam da gledam košarku, nisam gledao srpsku reprzeentaciju uživo, ali jesam na televiziji. Naravno, moja tazbina prati košarku i idem u dvorane kada sam u Beoradu. Bio sam fasciniran i utakmicom, ali i navijačima i atmosferom.

Kao što smo rekli na samom početku, Švajnštajger je postao jedan od omiljenih ličnosti u Srbiji, ali i naš narod je njemu prirastao za srce.

-Provodimo vreme u Beogradu, ali u Novom Sadu na primer, svaki put uživam u ljudima. Oni su prema meni jako predusretljivi, duhoviti, oni uživaju u životu. Ja uživam u vremenu koje provedem u Srbiji i u hrani, naravno.

Naravno, ne štedi reči hvale ni na račun svoje supruge, Ane Ivanović.

-Ana je jako pametna, sjajna osoba, mnoo lepih stvari bih mogao da kažem o njoj. Ne znam kako da opišem, ne znam da li sam romantičan, ali volim da iznenađujem, da usrećujem ljude, u tome uživam, kao i u tome da provodim vreme sa pozitivnim ljudima. Ali, najviše volim da iznenađujem baš Anu.

Vaspitavanje dece je nešto čemu Švajnštajger i Ana posvećuju mnogo pažnje.

-Za nas je voma važno da naša deca budu vaspitana i da odrastu na pravi način. Želimo da im pokažemo i kulturu i tradiciju zemalja u kojima smo rođeni i gde smo odrasli. Moraju da imaju pravi mentalitet, da nauče da daju, jer ljudi danas generalno samo uzimaju, ne pokazuju prave vrednosti i poštovanje. A, nama je važno da im pomognemo da odrastu u dobre ljude, mi pokušavamo dabudemo roditelji, ali i najbolji prijatelji.

Ideje za budućnost? Ima ih, ali očigledno ne žuri.

-U ovom treutku jednostavno uživam, radim kao fudbalski komentator, uživam u tome i u svojoj porodici. Kasnije? Videćemo. Iamm samo 36 godina, imam vremena da odlučim. Ali, fudbal je ono što znam najbolje da radim, volim ga, pa možda postoji šansa da radim nešto u fudbalu. Nikad se ne zna, možda budem radio čak i u reprezentaciji Srbije.

Posebna zanimljivost – da li je istina da uvek gubi u golfu od Aninog oca?

-Moram da kažem da je moj tast veoma nezgodan protivnik, uvek se posvađamo na golf terenu. Na kraju krajeva, volim da igram protiv njega, on je sjajan tip i drago mi je što mi je tast. Ali, nije baš da izgubim svaki meč – poručio je Švajnštajger.

Dmitrović progovorio o nastavku karijere

OBAVEZNO POGLEDAJTE: Nenad Lalatović: Sa bagrom treba da znaš kako da se ponašaš! | MOJ UGAO #10