Rastao uz Azara i Davida Luiza, a sazreva u Srbiji: Zahvalan sam Nemanji Matiću, otac me trenirao i učio da budem čovek

Premijerna epizoda Jedinstva u eliti bila je kratka i neslavna, ali ne i uzaludna. Iako su bodovi izostali, zaživeo je utisak da se na Ubu gradi nešto dugoročno – sistem, ideja, ambijent koji prepoznaje i razvija potencijal. Jedinstvo je mesto na mapi pronašlo kao pouzdana sredina za fudbalsko školovanje.

Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Među talentima koji kontinuirano iz različitih delova planete stižu na stadion “Dragan Džajić” našao se i Diogo Fereira – portugalski napadač vrlo interesantnog pedigrea, nosilac dobro poznatog prezimena. Diogo je sin Paula Fereire, čuvenog asa Čelsija. Ipak, na Ubu je to samo fusnota, jer se u prvom planu nalazi Diogov potencijal prepoznat od strane Paulovog nekadašnjeg saigrača i velikog prijatelja – Nemanje Matića.

Portugalac se postepeno privikava na novu sredinu, a čekajući šansu za dokazivanje otvorio je dušu u razgovoru za Meridian sport.

“Moji utisci o srpskom fudbalu su veoma pozitivni. Možete da vidite mnogo srpskih igrača koji natupaju na veoma visokom nivou u Evropi i beleže odlične rezultate. Ipak, iskreno još nisam detaljno upoznat o istoriji našeg sporta u Srbiji”, počeo je Fereira intervju za naš portal.

Biće vremena za detaljno “studiranje” i prečešljavanje prošlosti, ali najbitnija utakmica srpskog fudbala nije promakla mladom Portugalcu – naprotiv, impresionirala ga je.

“Veoma dobro sam upoznat sa večitim derbijem. Voleo bih da jednog dana prisustvujem okršaju Crvene zvezde i Partizana, bilo fudbalskoj ili košarkaškoj utakmici. Čuo sam da je atmosfera sjajna i zaista volim da posećujem velike sportske događaje”.

Tinejdžer rođen 2006. godine ponikao je Eštorilu, a potom branio boje Alverse, Kasa Pie i Dezembra. Putevi porodica Matić i Fereira ponovo su se spojili, imajući u vidu da su Nemanja i Diogov otac najpre delili svlačionicu u Čelsiju, dok je Portugalac potom radio kao pomoćni trener u Lionu, klubu za koji je Srbin igrao do pre svega nekoliko dana.

“Odlučio sam da se priključim Jedinstvu, jer sam želeo novi izazov i novu priliku u životu. Osobe koje su imale ključnu ulogu u realizaciji dogovora bili su Nemanja i moj otac”, istakao je Diogo, pa nastavio u istom dahu:

“Moje ambicije su veoma pozitivne i jasne. Želim da se razvijam fizički i mentalno kao igrač, i da te dve stvari pretvorim u ključne elemente moje igre. Što se tiče kluba, ne samo ja, već ceo tim sa stručnim štabom, želimo da osvojimo titulu na kraju sezone i verujem da imamo ekipu koja to može da postigne. Što se tiče mog debija, ne žurim, jer nisam odradio ceo pripremni period sa timom, ali nadam se da će uskoro doći kada budem potpuno spreman”.

Biranim rečima govorio je Fereira o prvom čoveku kluba, proslavljenom srpskom asu – Nemanji Matiću.

“Sa Nemanjom imam dobar i pozitivan odnos. Mnogo ga poštujem. Naravno, bio sam veoma mlad kada je on igrao sa mojim ocem, tako da ne pamtim mnogo toga, ali sam zahvalan što vidi veliki potencijal u meni i želim da iskoristim ovu veliku priliku koju mi je dao”.

Kao i većinu dece slavnih asova, ni Dioga nije zaobišlo breme velikog prezimena. Ipak, Portugalac je našao način da iz toga izvuče samo benefite i započne svoj samostalni put ka uspehu.

“Kao sin fudbalera, naročito kada je u pitanju veliko ime, rasteš pod velikim pritiskom ako igraš isti sport kao tvoj otac. Nažalost, mislim da to donosi više negativnih nego pozitivnih strana Ali naravno, imao sam priliku da živim drugačijim životom – provodio sam vreme sa velikim igračima, odrastao okružen fudbalskim legendama i to je za mene najveća motivacija. Video sam drugu stranu vrhunskog fudbala i želim da i ja postanem vrhunski igrač i omogućim svojoj deci život kakav je moj otac meni dao”.

Paulova skromnost i posvećenost bili su od velikog značaja za njegovog naslednika, koji vrednim i predanim treninzima korača ka ispunjenju snova.

“Kao dete, u mlađim kategorijama, dosta sam trenirao sa ocem. Pomogao mi je da se razvijem ne samo kao fudbaler, već i kao čovek u fudbalskom svetu. Ne osećam pritisak, ali znam da moram da se dokažem ljudima – prvenstveno sebi. Svestan sam svog potencijala i verujem da mogu da igram na najvišem nivou i nadam se – da osvojim velike trofeje u narednim godinama”, istakao je mladi napadač, pa potom dodao:

“Sanjam da igran najvišem nivou, i ako to postignem, Još od detinjstva sam maštao o osvajanju Zlatne lopte. Nadam se da ću korak po korak doći u situaciju da ostvarim taj dečački san. Što se tiče klubova, igraću za bilo koji klub koji vidi moj potencijal i želi da mi pomogne da dođem do vrhunskog nivoa. Nemam konkretnog uzora, trudim se da svakog dana budem bolja osoba”.

Trudio se Diogo da od svakog poznanika “ukrade” ono najbolje, ali dvojica fudbalskih majstora impresionirala su ga još u ranom detinjstvu.

“Postoji jedan igrač koji me oduševljava, a igrao je sa mojim ocem. To je Eden Azar. Njegova igra govori sama za sebe – zaista neverovatan fudbaler i veoma dobra osoba. Takođe i David Luiz – iako ne igramo na istoj poziciji, osoba kakva je on bio prema meni i mojoj sestri… Nemam reči. Zahvalan sam mu na tome”.

Na pitanje da ukratko oslika sebe kao čoveka i igrača, Fereira je dao vrlo konkretan odgovor.

“Rekao bih da unosim kvalitet, brzinu, tehniku i pozitivnu energiju u tim. U 90% slučajeva pokušavam da igram unapred ili da pređem igrača ispred sebe. Kao osoba, veoma sam razuman, svestan svog okruženja, ne osuđujem ljude po tome odakle su ili ko su i mogu da se prilagodim bilo kome i bilo kom mestu u kom se nalazim”.

Veoma je Diogo zadovoljan odabirom nove sredine, a kako sam ističe, u Srbiji se oseća prihvaćeno i prijatno.

“Život u Srbiji za sada je veoma lep. Ljudi su prijateljski nastrojeni, puni poštovanja i zahvaljujući njima imao sam jako dobru tranziciju. Portugalski i srpski jezik su malo različiti, ali mogu da se povežem sa ljudima ovde na ličnom nivou”, zaključio je Diogo Fereira u razgovoru za Meridian sport.

Bonus video: