Evo ti ceo tim Marseja, biraj koga hoćeš, ali Piksija ne možeš da imaš!

I pre nego što je seo na klupu Srbije, Dragan Stojković Piksi se našao u žiži interesovanja, ali je ono značajno poraslo od kako je i debitovao kao selektor.

Tako je i italijanka Gazzetta dello Sport odlučila da,m pred utakmicu Verone i Intera, porazgovara sa Piksijem.

Naime, u sezoni 1991/92 kada je branio boje Verone, aktuelni selektor Srbije je najbolju partiju pružio upravo protiv neroazura.

-Rasturili smo Inter koji je tada u svojim redovima imao Zengu, Bergomija i Bremea – počeo je Stojković priču, pa nastavio:

-Tog 9. februara 1992. godine dogodilo se nešto čudno, nisam osećao ni najmanji bol i bukvalno sam leteo po terenu. Čitave te sezone vodio sam borbu sa teškom povredom koju sam zaradio u Marseju neposredno po dolasku iz Crvene zvezde. Ali, protiv Intera je odjednom sve došlo na svoje mesto. Trčao sam bez problema, nije bilo straha od promene pravca, driblinga…

-To su stvari koje je teško objasniti sa medicinske tačke gledišta. Pobedili smo 1:0, ali je rezultat morao da bude još ubedljiviji. Promašio sam penal u finišu susreta, lopta je otišla iznad prečke. U novinama sam proglašen za igrača utakmice i svi su pisali o preporodu jedne velike desetke svetskog fudbala. Nažalost, dva dana kasnije, bolovi su ponovo počeli da čine svoje.

Kako kaže, Verona je i dan-danas u njegovom srcu.

-Na Bentegodiju sam odigrao onu antologijsku utakmicu protiv Španije u osmini finala Svetskog prvenstva 1990. Dao sam dva fenomenalna gola i to ostaje za ceo život. Evo i vi me tri decenije kasnije opet pitate za tu utakmicu, što znači da sam zaista napravio nešto veliko. Kod prvog gola, nije samo Martin Vaskez odleteo u prazno, već kompletna klupa sa rezervnim igračima Španije – kaže Piksi i dodaje:

– Najbitnije da sam u tom trenutku razmišljao drugačije od svih drugih na stadionu. Svi su očekivali najjednostavniji mogući potez, udarac iz prve, ali ja sam u glavi imao nešto sasvim drugo. I ispalo je fenomenalno. Za drugi gol iz slobodnog udarca dobio sam javne pohvale od Edsona Arantesa. A kad Pele deli komplimente, ne možete da budete ravnodušni.

Utakmcu protiv Španije iz svečane lože Bentegodija, pratili su rukovodioci Verone na čelu sa legendarnim predsednikom Erosom Macijem.

-Emotivno sam veoma vezan za porodicu Maci. Eros je bio strastveni navijač Verone i veliki fudbalski entuzijasta. Upravo mi je iz tog razloga najviše žao što zbog povrede nisam bio u mogućnosti da ispunim sva njegova očekivanja. Nikada ne govorim o sebi i ne bih voleo da zvučim pretenciozno, ali ja sam u tom periodu zaista bio jedan od najboljih igrača u Evropi. To su činjenice – priča Piksi i nastavlja u sitom dahu:

– Osećao sam se moćno, superiorno… Sećam se da je Franc Bekenbauer kada sam došao u Marsej rekao Tapiju da će Piksi biti Zlatna lopta svetskog fudbala ukoliko ga budu mimoišle povrede. Da, te proklete povrede…

Nakon toga, Piksi se prisetio i jedne zanimljive anegdote.

-Bukvalno sat vremena nakon što sam potpisao predugovor sa Marsejom, zazvonio je fiksni telefon u mom stanu i sa druge strane žice bio je niko drugi do Adrijano Galijani. Pitao me je da li je istina da sam potpisao za Marsej. Dogovor sa Tapijem je bio da se ne izlazi u javnost sa informacijom o transferu i da se sve ozvaniči tek posle Svetskog prvenstva u Italiji.

– Ali Tapi nije mogao da ćuti, odmah se pohvalio francuskim novinarima da je kupio Maradonu sa Istoka. Pošto se radilo samo o predugovoru, rekao sam Galijaniju da informacija nije tačna, ali da sam dao reč Marseju i da je za mene reč svetinja.

-Rekao je da ne pita za cenu i da će na sve načine pokušati da me ipak dovede u Milan. Pozvao je Tapija, nudio kule i gradove, ali ovaj je odgovorio: ’Evo ti ceo tim Marseja, biraj koga hoćeš, ali Piksija ne možeš da imaš’ – prisetio se selektor Srbije.

Piksijeva epizoda u italijanskom fudbalu obeležena je i čudnim isključenjem u Ređo Emiliji, koje se i sada prisetio.

-E za taj događaj me veže jedna zanimljiva epizoda. Kada je reprezentacija SCG igrala 2002. godine u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo protiv Italije u Napulju, ja sam bio predsednik Saveza. Prišao mi je jedan čovek i pitao me da li ga poznajem. Odmahnuo sam glavom, a on je rekao ’ja sam onaj sudija što ti je pokazao crveni karton protiv Ređane i želeo bih posle toliko godina da ti se izvinim’.

-Bio sam u šoku, nisam verovao šta čujem. Nasmejao sam se i odgovorio ’nema veze, život ide dalje…’ ali čoveče, šta te je nateralo da me isključiš na prijateljskoj utakmici… da li je moguće da neko ko je tek došao u Italiju, toliko dobro govori italijanski da je tebe uvredilo ono što je rekao.

-A nisam mu ništa rekao, zaista… pomešao me je sa nekim igračem koji se nalazio u mojoj blizini. Totalno bezveze situacija koja je bogami uticala na mene. Dođeš tu kao veliko ime i onda te isključe na pripremnoj utakmici bez ikakvog razloga. Dobio sam dva meseca suspenzije, posle je to smanjeno na 4 meča i debitovao sam tek protiv Napolija.

Na kraju intervjua, Stojković je podvukao paralelu između današnje Serije A i one u kojoj je on imao ulogu protagoniste.

-Kvalitet fudbala je drastično opao. U moje vreme to je bila najlepša i najatraktivnija liga na svetu. U Italiju su odlazili vrhunski asovi, svetski šampioni… Brazilci, Argentinci, Nemci… Španska liga je bila smešna… bukvalno smešna. Slično i Bundesliga. Englezi praktično nisu ni postojali… duge lopte i tačka.

– Niko nije imao želju da ide bilo gde osim u Italiju. Nažalost, ništa se od tog vremena nije promenilo po pitanju infrastrukture. Italijanski klubovi i dan danas igraju na predratnim stadionima koji imaju atletske staze i nisu lepi. Srećom, ostala je ta strast, Italijani 24 sata dnevno žive za fudbal. Jako je bitno da se piše, priča, mašta i sanja o fudbalu – rekao je Stojković na samom kraju razgovora.

Stevan Piale – Spoj sporta i glume: Kako je pobedila ljubav prema Zvezdi i zašto nije uspela ćaletova “spletka”?

OBAVEZNO POGLEDAJTE: NAJBOLJI MMA BORCI U FLYWEIGHT KATEGORIJI | Meridian Sport TV