Đokićev belgijski pelcer na srpski fudbal: Raduj se kratko, tuguj još kraće, utakmica sa Milanom obeležila karijeru

Ne može mnogo igrača da se pohvali pogotkom protiv jedne od šampionskih generacija Milana, a jedan od retkih kojima je to uspelo je Dušan Đokić.

Nekadašni golgeter je to pošlo za rukom u revanš meču Crvene zvezde i Milana u plej-ofu kvalifikacija za Ligu šampiona u sezoni 2006-2007.

Bivši napadač branio je boje brojnih timova u Srbiji i inostranstvu, najveći trag ostavio je u dresu dresu pančevačkog Dinama, Rada, Zemuna, Železnika, Voždovca, Zvezde, Klub Briža, Omonije, a u razgovoru za Meridian sport evocirao je uspomene na dvomeč sa Rosonerima, pa se dotakao i predstojećeg duela istih rivala na San Siru, kao i detalja iz igračke karijere, ali i planova u trenerskom poslu.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Kada se napravi rekapitulacija njegove karijere, najviše uspeha napravio je nastupajući za beogradske crveno-bele, gde je zablistao u okršaju sa sedmostrukim prvakom, Evropom.

„To je kruna karijere i ostvarenje fudbalskog i životnog sna“, počeo je bivši napadač i nastavio o duelu sa Rosonerima:

„Ta utakmica je obeležila moju karijeru. Sam dolazak u Zvezdu je ogroman uspeh i tek kada sam došao shvatio sam o kakvoj veličini kluba se radi i kakva je to mašinerija. Gol protiv Milana je bio kao šlag na torti“.

Zbog afere Kalčopoli Rosoneri su bili izbačeni iz evropskih takmičenja, ali je UEFA naknadno uputila poziv Milanu da se uključi u kvalifikacije elitnog klupskog takmičenja.

„Za nas je bilo iznenađenje to što su oni uopšte igrali kvalifikacije. Imali smo odličnu generaciju, očekivali smo slabijeg protvnika i prolaz dalje. Međutim, kako se ispostavilo kasnije morali smo da igramo protiv najbolje ekipe u Evropi. Za sve nas je to bio izazov, nije bilo panike, spremali smo se najnormalnije kao i za svakog protivnika, s tim da smo znali protiv koga igramo i da su odličan tim“

Izabranici Dušana Bajevića na San Siru su poraženi minimalnim rezultatom, što im je ulivalo nadu da u revanšu pred svojim navijačima mogu do iznenađenja.

„Posle 1:0 u Milanu kod nas je pred drugi meč postojao veliki optimizam. U Zvezdi na svakoj utakmici moraš da ideš na pobedu i tako smo se mi pripremali i za te duele sa njima. Nažalost, nismo uspeli, ali smo imali zaista moćnog rivala“.

Gol nade za crveno-bele u revanšu postigao je Đokić, kada je u padu matirao legendarnog Didu.

„Tada nisam ni bio svestan šta sam uradio. Pogodak pred punim stadionom, protiv jedne od najboljih ekipa u istoriji Milana, da ne nabrajam ko je sve igrao, budući šampioni Evrope te sezone. Bio je to jedan poseban trenutak u mojoj karijeri“.

Da li i najlepši?

„Najlepši trenuci su dve duple krune sa Crvenom zvezdom. Gol je samo jedna utakmica, a trofeji su ipak značajniji i pamte se. U Zvezdi se samo trofeji računaju“.

Boravak na Marakani bio je veoma uspešan, što se najbolje odrazilo kroz golove i pehare.

„Brzo sam se uklopio u celokupan sistem funkiconisanja Zvezde. Jednostavno, neko ti je dao šansu, otvorio vrata i to se ne propušta. Zgrabiš i ne puštaš. Imali smo odličnu generaciju, ali smo svi kao tim izvukli maksimum i zato smo uspeli da osvojimo te trofeje. Samo kao pojedinci ne bismo mogli ništa da uradimo, ali smo kao ekipa bili sjajni. Znali smo da ako jedan drugome pomognemo da će nam svima biti dobro. Klub je iznad svega i svi smo morali da budemo u funkciji tima“.

Timska igra će svakako biti neophodna Crvenoj zvezdi u sredu od 21 sat kada će srpski šampion odmeriti snage sa Milanom u meču Lige šampiona i kada će izabranici trenera Vladana Milojevića imati priliku da zablistaju na najvećoj sceni.

„Gledao sam sve utakmice Zvezde do sada i saglasan sam sa izjavama gospodina Milojevića kada kaže da bi u ovim utakmicama trebalo da se uživa. Mislim da su igrači svesni da igraju protiv top timova i da bi trebalo da uživaju u tim mečevima. Fudbal je mnogo napredovao u poslednjih 15 godina, više se ulaže i na ovom nivou Lige šampiona nema laži, nema prevare. Ranije je ’neko mogao i da prevari’ na te dve utakmice, a sada je to nemoguće jer se sve prati i to u detalje. Sve je dostopno i svako o svakome sve zna“.

Crveno-beli su posle poraza od Benfike, Intera, Barselone i Monaka bili prežaljeni, ali je ubedljiv trijumf nad Štutgartom (5:1) vratio optimizam na Marakanu pred duele sa Milanom, PSV-om i Jang Bojsom.

„Zvezda ima kvalitet da se bori protiv timova poput Štutgarta, a rezultat iz tog meča pokazulje da je igra bila na top nivou. Verujem da u predstojećim susretima može da dođe do pozitivnih rezultata. Ove najjače ekipe ne praštaju nijednu grešku, sve kažnjavaju. Štutgart, pa PSV i Jang Bojs možda nisu tako ubitačni i protiv njih može da se igra. Crveno-beli su i u prethodnim utakmicama pokazali da mogu da igraju sa svakim, rezultatski možda ne, ali su parirali po mnogo čemu i to mi uz utakmicu sa Štutgartom uliva optimizam“.

Posle žetve trofeja Crvena zvezda je upala u krizu rezultata, što se poklopilo i sa odlaskom golgetera u inostranstvo, ali klub sa Marakane se vratio na staze slave i dominantan je u srpskom fudbalu.

„Bilo je teško, ali Zvezda je sada na dobrom putu da bude rame uz rame sa najvećim evropskim klubovima, što se vidi po infrastrukturi, pa i ulaganjima u pojačanja i izlaznim transferima“.

Raduj se kratko, tuguj još kraće!

Tokom leta na Marakanu su stigla skupocena pojačanja predvođena Silasom, Milsonom, Duarteom, koji su tokom dosadašnjeg boravka često biliosporavani.

„Svaki igrač koji obuče dres Zvezde to i zaslužuje, samo je pitanje kako će se adaptirati. Teško je za kratak vremenski period prilagoditi se na novi klub, grad, državu, kulturu, sistem rada, život… Nestrpljivi smo i brzo lepimo etikete. Mi sa strane bismo hteli sve i odmah ali smatram da stručni štab najbolje poznaje ekipu i šta svaki igrač može da pruži. Treba tim momcima dati vremena. Imamo i primere naših igrača kojima je trebalo određeno vreme da se adaptiraju na velike klubove, pa su kasnije postali legende istih“.

Dobrim partijama u Železniku i Voždovcu privukao je pažnju brojnih klubova, ali je poslušao scre i izabrao dres voljenog kluba.

„Imao sam ponude Zvezde i Partizana i iz inostranstva, ali nijednog trenutka se nisam dvoumio… Prosto, došao sam na korak da ostvarim san i nisam imao nikakvu dilemu koju da prihvatim. Što se tiče izbora klubova u Srbiji, ne kajem se. Što se tiče inostranstva pogrešio sam što sam posle dve i po godine otišao iz Briža, gde sam imao super odnos sa saigračima, navijačima… U tom trenutku sam hteo nešto da promenim, odbio sam ponudu da produžim ugovor i žalim za tim“.

Epizoda u Belgiji bila je dragoceno iskustvo.

„Zemun i Voždovac su mi u srcu, Zvezda mi je iznad svega i Briž mi je u toj grupi najdražih klubova. Otišao sam u veliki klub, koji je dugo bio bez titule, Prve sezone smo bili drugi, što je tada bio veliki uspeh, a malo nam je falilo za titulu. Bio nam je potreban bod u poslednjem kolu, ali smo izgubili kod kuće, pred punim stadionom i tako ostali bez titule. Reakcija svih u klubu bila je ’ovo je super, prošle godine smo bili četvrti’. To je neki drugačiji mentalitet, više gledaju na to kao posao. Kod nas bi posle takve situacije bio smak sveta, dok oni planiraju dugoročno“, kaže Đokić i dodaje:

„Bilo bi idealno da se izbalansira naš talenat sa njihovim mentalitetom. Da zadržimo želju, našu energiju, ali uz pristup da je svaka utakmica novi izazov i da se osećamo isto i posle pobede i posle poraza. Da ne idemo od očaja do euforije. Pokušavam da prenesem to i na svoje igrače – raduj se kratko, tuguj još kraće! Na primer, Zvezda nema vremena da slavi posle Štutgarta, jer već za par dana ide nova utakmica, pa opet  nova utakmica i tako u krug… Ovo je posao kao i svaki drugi, samo što ga mi doživljamo drugačije“.

Nekadašnji golgeter se okitio peharom i pre dolaska na Marakanu, a upravo je sa Železnikom u finalu Kupa 2005. porazio crveno-bele, što je i dalje jedno od većih iznenađenja u srpskom fudbalu.

„Mi smo te sezone bili katastrofalni u prvenstvu, borili smo se za opstanak, a došli smo do finala Kupa. I u finalu odigramo najbolji meč i pobedimo Crvenu zvezdu. Imali smo dobru ekipu, ali u šampionatu nešto nije funkcionisalo kako treba i cele sezone je bila borba za goli život. Na kraju smo u finišu finalne utakmice došli do pogotka, što se ispostavilo kao dovoljno za pehar Kupa“.

Trenerska karijera zaobilaznim putevima na najveću scenu: Ako sam mogao kao igrač mogu i kao trener

Nakon što je okačio kopačke o klin nekadašnji centarfor se opredelio za trenerski poziv i već osam godina radi što kao glavni trener, što kao asistent.

„Čim sam završio igračku karijeru već sledeći dan sam počeo da radim kao trener u Dinamu iz Pančeva. Kasnije sam bio šef struke u Slogi iz Kraljeva, Jagodini, Slovanu iz Rume, omladincima Voždovca, do skoro Omladincu iz Banovaca. Pre toga sam bio asistent Milanu Đuričiću u Zvijezdi 09  i od njega sam naučio 90 odsto stvari.  Godinu dana provedenih sa Đumijem (Milan Đuričić) mi je bilo kao da sam radio sa nekim 10 godina, jer je bio čovek sa mnogo znanja. Kasnije sam bio pomoćnik Goliću u Inđiji, Trajkoviću u Radničkom iz Niša. Sada sam u Kikindi na novom izazovu kao glavni trener“.

Nekadašnji golgeter okusio je kako je raditi u najvišim rangovima srpskog fudbala, ali i onim nižim gde greške manje koštaju i mogu da budu zlata vredne.

„Različite sredine, iskustva i mentaliteti daju razne benefite, jer se prođe kroz stvari koje te čekaju i kasnije na najvišem nivou, a ti si ih osetio. Praksa i iskustvo su čudo“.

Perspektivni stručnjak uveren je u ostvarenje trenerskih ciljeva.

„Svestan sam da je trenerski kofer uvek spakovan, ali se ne bojim nijednog izazova. Naravno, imam najviše ciljeve, da vodim neki klub u Superligi Srbije i  siguran sam da ću do toga doći. Obilaznim putem, ali čvrsto verujem da ću uspeti – jer znanje niko ne može da mi oduzme“.

Reklo bi se da Đokić trenersku karijeru gradi na sličan način kao igračku.

„Nije sličan, nego isti. Vodim se logikom da ako sam uspeo tako kao igrač da mogu tako i kao trener“.

Posle okršaja u kopačkama sada se neretko dešava da vodi trenerske duele sa bivšim saigračima.

„Imamo otvoren odnos, sarađujemo, razmenjujemo informacijem često igramo jedni protiv drugog… Sada sam vodio ekipu (Omladinac NB) protiv Nenada Milijaša (omladinci Zvezde). Miki je dobio prvu, ali čekam revanš…(smeh) Ima još dosta bivših saigrača koji su otišli u trenere, menadžere, sportske direktore, ja sam više za teren – ajmo u rudnik pa da radimo“.

Karlo Anćeloti je bio trener Milana kada je Dušan matirao Didu na pomenutom susretu na Marakani, a italijanskom treneru jedan od prvih saradnika na klupi Reala je sin Davide. Slična situacija bi uskoro mogla da se desi i u porodici Đokić.

„Stariji sin Mihajlo je trener analitičar, trenutno je u stručnom štabu Železničara iz Pančeva i sa njim se već vode ozbiljniji fudbalski razgovori, oko taktike, sistema rada… Fudbal je nepredvidiv, ali bilo bi zanimljivo da nekada budemo u istom stručnom štabu. Mlađi sin takođe trenira fudbal, ćerka je treći razred ali je i ona nedavno izrazila želju da se oproba u fudbalu, tako da nam je to glavna tema kod kuće“, zaključio je Dušan Đokić za Meridian sport.

Srpski sin ponikao u Milanu, učio od Zlatana, igrao sa Jovićem, ali će u sredu biti na “drugoj strani”: Navijaću za Zvezdu

Bonus video: