Dijego Armando Maradona nazvao ga je najboljim fudbalerom svih vremena, Marselo “Ludak” Bijelsa četiri godine nije propustio nijednu njegovu utakmicu, a tokom prijateljske utakmice “lokalaca” iz Rozarija i reprezentacije Argentine 1974. godine selektor “Gaučosa” molio je njegovog trenera da ga izvede iz igre nakon što je razbio sastav koji se pripremao za Mundijal u Zapadnoj Nemačkoj.
Uoči sudara reprezentacija Hrvatske i Argentine u polufinalu Svetskog prvenstva u Kataru, prisećamo se priče o velikom Tomasu Karloviću, popularnom “El Trincheu” (Viljušci) koji se smatra jednim od najboljih igrača u istoriji argentinstkog fudbala.
O Karloviću se sa sigurnošću zna jako malo i teško je postaviti jasno granicu između istine i ploda navijačke mašte koja je tokom vremena menjala legendu o “Viljušci”.
Zbog toga, ovu priču možemo nazvati i mit o “El Trincheu”.
Njegov otac Mario bio je Hrvat, vodoinstalater po struci i nakon Drugog svetskog rata emigrirao je u Argentinu.
Tomasovo detinjstvo bilo je veoma teško, morao je raditi još od najranijeg doba, a spas i beg od stvarnosti nalazio je u fudbalu.
Još uvek se u Rozariju u kojem je odrastao prepričava da je na legendarnog Potreru, kultnom igralištu u ovom gradu igrao bos sa ručno ušivenom krpenjačom. Slučajno ili ne, na tom istom igralištvu početkom 90-ih godina kalio se i igrač koji će obeležiti svet fudbala – Lionel Mesi.
Ipak ako pitate lokalce, Mesi nije najbolji igrač čak ni u rodnom gradu, a kamoli na svetu…
JEDNA VELIKA MISTERIJA
O fudbalskoj karijeri Karlovića zna se veoma malo, a jedan od razloga je njegova želja za anonimnošću i mirnim životom.
Tokom karijere koja je trajala 15 godina “Trinche” je igrao za Rozario Central, da bi zatim nastupao u nižim lokalnim ligama, a najslavnije trenutke u karijeri doživeo je u dresu Central Kordobe i Indepediente Rivadavije koje je nazivao svojim “dveju ljubavima”.
Karijeru je počeo 1973. godine u dresu Kordoba Centrala, trećem po rangu klubu Rozarija, a postao je miljenik navijača kada je klub uspeo da uvede iz trećeg u drugi rang u svojoj prvoj sezoni.
Ljubav između njega i navijača je bila neverovatna, uoči utakmica nije se pričalo da igra Kordova već da igra “El Trinche“, a na mečeve kluba dolazili su i navijači Njuelsa i Rozario Centrala da bi uživali u njegovoj igri.
“Četiri godine nisam propustio ni jednu njegovu utakmicu na stadionu Gabino Sosa. Nikad nisam video igrača kao što je bio Karlović”, mnogo godina kasnije pričao je Marselo “Ludak” Bijelsa.
Uprkos tome što ga je u jednom trenutku tražilo nekoliko velikana iz Evrope, Karlović je bio posebno vezan za svoj kvart Belgrano i nikada nije imao želju da napusti dom, a kamoli Argentinu.
Takođe bio je poznat kao čovek koji je voleo da uživa u životu, što je često uključivalo i posete barovima, ali i odlazak na pecanje, a neretko je znao propustiti trening, čak i utakmicu ukoliko mu “nije bio dan”.
U vreme kada je igrao za Indepediente odigrali su prijateljsku utakmicu protiv Milana koji su u to vreme (početkom 80-ih) bili jedan od najmoćnijih klubova u Evropi.
Ipak, Argentinci su taj duel dobili sa 4:1, a Karlović se toliko poigravao sa italijanskim sastavom da su ga nakon utakmice jurili u pokušaju da se fizički obračunaju sa njim.
“Puno je toga o meni izgovoreno, ali većinom neistine. Ono ono što je istina jest da nikada nisam volio biti daleko od svog kvarta, od roditeljske kuće i kafića u kojeg sam zalazio. Nisam volio biti daleko od svojih prijatelja i “Baska” Artole koji me je učio kako udarati loptu kada sam bio dječak.
“Da, ponekad sam znao sesti na loptu tokom meča, ali to sam radio ne bi li se odmorio, a ne da bih se rugao protivniku. Moj stil igre je bio veoma skroman, kao i moj život, uprkos nekim od grehova koje sam počinio u mladosti”, rekao je u jednom od retkih intervjua Karlović.
”CAÑO DE IDA Y VUELTA”
Njegova specijalnost bla je takozvana ”caño de ida y vuelta” dvostruko provlačenje lopte kroz noge protivniku, napred i zatim unazad.
Karlović je navodno ovaj trik počeo da koristi nakon što ga je jedan navijač molio da to uradi na utakmici Central Kordobe i Taljeresa.
Tomas je zahtev odmah ispunio nakon čega su usledile gromoglasne ovacije. Ovaj potez Karlović će ponoviti mnogo puta do kraja svoje karijere, a interesantno, on je od kluba dobijao bonus za svaki ”caño” koji izvede.
Ovu priču potvrdio je i sam Trinche pre nekoliko godina.
“Funkcioneri kluba su mi plaćali specijalan bonus za provlačenje lopte kroz noge, a u slučaju da to uradim dva puta i bonus je bio dupliran. Takođe, navijači su me ohrabrivali sa tribina vičući: Napred Trinče, napravi caño”!
ZA MARADONU JE BIO NAJBOLJI IKADA
Kada se Maradona vratio u Argentinu 1993. u klub Njuels Old Bojs, jedan od novinara dočekao ga je rekavši mu: “Ti si najbolji fudbaler svih vremena”.
Dijego se nasmešio na to i odgovorio mu: “Najbolji fudbaler je već igrao u Rozariju, a on se zove Karlović”.
U februaru 2020. godine kada je Himnazija la Plata igrala protiv Rozario Centrala u rodnom gradu “Viljuške” Maradona se ponovo susreo sa Karlovićem i izjavio: “Bio si bolji od mene”!
Tomas je uvek bežao od slave i novca, pokušavajući da vodi život običnog čoveka, i upravu zbog toga bio je romantičarski idol mnogima u Argentini.
O njemu su između ostalog govorili velikani kao što su već pomenuti Maradona, “Ludak” Bijelsa, Horhe Valdano, Hoze Pekerman, Sezar Luis Menoti…
“Pretvorio se u simbol romantičnog fudbala kakav više ne postoji”, rekao je jednom prilikom Valdano, bivši napadač Real Madrida koji je s Argentinom osvojio Svjetsko prvenstvo 1986. godine.
Oni koji su imali priliku da ga gledaju pričali su da je igrao “za dušu”, uživajući u fudbalu i ne mareći mnogo za profesionalizam.
Upravo zbog toga ostao je nepoznat van granica Argentine…
“Danas svet poznaje elitne igrače jer su igrali ili igraju u poznatim klubovima ili na svetskim prvenstvima, ali on je imao te iste kvalitete. Bio je jedan od najboljih koje sam gledao, rekao je čuveni Pekerman.
“NEĆU NA MUNDIJAL IDEM NA PECANJE”
Kada se podvuče karijera Karlovića činjenica je da slavu nije stekao igrajući na najvećoj pozornici, već na niželigaškim, kao i revijalnim utakmicama. Jedna od potonjih dogodila se na leto 1974. godine kada je kao član selekcije Rozarija ponizio reprezentaciju Argentine koja se pripremala za Svetsko prvenstvo u Zapadnoj Nemačkoj.
Pred Mundijal ’74. Argentina je igrala poslednju prijateljsku utakmicu u Rozariju.
Reprezentativcima “Gaučosa” suprotstavili su se domaći igrači rođeni u ovom gradu. Među njima je naravno bio i “Viljuška”.
Na poluvremenu Rozario je vodio sa 3:0, a navodno je na pauzi selektor “Gaučosa” zamolio kolegu da iz igre izvede Karlovića koji je svojim bravurama totalno narušio moral njegovim igračima pred Mundijal.
Još neverovatnija priča dogodila se četiri godine kasnije.
Menoti je želeo Karlovića u reprezentaciji za Svetsko Prvenstvo koje se 1978. igralo u Argentini i pozvao ga je da dođe na pripremne utakmice.
Ipak, “Trinche” se nikada nije pojavio. Godinama kasnije znao je reći kako je prosto zaboravio na to, a Menoti je ispričao da mu se Tomas izvinio rekavši da je otišao na pecanje i nije stigao da se vrati na vreme jer je reka poplavila.
Čitajući sve ovo sigurno ste se zapitali: Gde je zapelo, zašto Karlović nije napravio više u karijeri?
Odgovor je prost – Tomas je fudbal doživljavao samo kao igru, i nije bio spreman da se odrekne svog kraja, navika i boemskog stila života.
Fudbal je igrao do 1983. godine nakon čega je nastavio da radi kao zidar. Često je znao da kaže da ne žali ni za čime i kako je igrao isključivo iz ljubavi prema fudbalu.
Zbgo toga ga u Argentini doživljavaju kao romantičnog fudbalera, anarhistu koji je “ostao svoj”.
Ipak, nekoliko godina po okončanju karijere, na dobrotvornoj utakmici koja je organizovana kako bi se skupio novac za njegovo lečenje od osteoporoze upitan je da li žali za nečime i kada bi mogao da li bi išta promenio.
Karlović je sa suzama u očima odgovorio:
“Gospodine molim vas nemojte me to pitati. Bilo što, samo ne to”.
“El Trinche” se sigurno pitao, baš kao i svi mi, šta bi bilo da je imao disciplinu i da je istrajao? Da je imao radnu etiku, i volju da podupredi darove koje mu je Bog dao?
Nažalost, nikada nećemo saznati šta je moglo biti od Tomasa “El Trinchea” Karlovića, a ako je verovati pričama iz Rozarija mogao je stajati rame uz rame sa Peleom, Maradonom, Mesijem i Kristijanom Ronaldom!
Karlović je tragično preminuo početkom maja 2020. godine nakon što su ga dva mladića pretukla i otela mu bicikl na kojem se vozio kroz rodni grad. Imao je 74 godine.
Hrvatska “vatreno” želi finale: Argentina i Mesi stoje na tom putu!
OBAVEZNO POGLEDAJTE: Mundijal u Kataru | Predrag Popović Pop: realno je da Franucka opet bude prvak sveta!
