Neke fudbalske priče ne završavaju se poslednjim zviždukom. One ostanu da žive kroz ljude, uspomene i rečenice koje godinama kasnije zabole kao da su se dogodile juče. Za Dejana Savićevića, Franko Barezi nije bio samo legendarni kapiten Milana, već čovek koji je predstavljao klub, autoritet koji se osećao i kada nije govorio i prijatelj koji je umeo da podigne saigrača onda kada mu je bilo najteže.
Iz Budve, gde danas živi, Savićević je sa ogromnom tugom govorio o odlasku čoveka sa kojim je delio neke od najblistavijih godina u istoriji Rosonera. Dok govori o Bareziju, teško mu je da sakrije emocije.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Stegne me u grlu, imam takvu knedlu i teret koji ne mogu ni da vam opišem. Bio je moj kapiten, moj veliki kapiten. Ali Milan je bio on: nije bilo i nikada više neće biti nikoga poput Franka“, rekao je Savićević za Gazetu delo Sport.
Savićević ne štedi reči kada opisuje svog nekadašnjeg kapitena. Za njega je Barezi bio mnogo više od vrhunskog fudbalera. Bio je čovek kojem su se verovalo, saigrač koji je imao hrabrost i lider koji je razumeo igru bolje od većine.
“Velika osoba, veliki čovek i hrabar saigrač“, tako ga je opisao Savićević, posebno izdvajajući njegovu sposobnost da vidi ono što drugi nisu.
Njihova priča počela je još pre nego što su postali saigrači u Milanu. Prvi put su jedan protiv drugog igrali u Kupu šampiona 1988. godine, kada su se sastali Milan i Crvena zvezda. Savićević se i danas vrlo jasno seća tog susreta.
“Sećam se da sam ja promašio penal, a Franko je postigao gol. Milan je zasluženo osvojio Kup šampiona. Barezi je bio jedan od najboljih. Ne, izvinite: bio je najbolji”.
Ta utakmica bila je samo uvod u odnos koji će nekoliko godina kasnije prerasti u veliko saigračko prijateljstvo. Kada se povede priča o najvećim defanzivcima svih vremena, Barezijevo ime jednostavno ne može da se preskoči. Savićević ga bez mnogo razmišljanja stavlja uz bok legendama poput Franka Bekenbauera i Paola Maldinija.
Ali u jednoj stvari smatra da je fudbal prema njegovom kapitenu ostao dužan.
“Franko je osvojio mnogo toga, ali je trebalo da osvoji još više”.
Poslednji libero: Šestica koja ne umire
Pre svega, misli na Zlatnu loptu. Barezi je tokom karijere bio jedan od najboljih fudbalera planete, ali prestižnu individualnu nagradu nikada nije poneo kući. Za Savićevića, to je jedna od velikih nepravdi fudbalske istorije.
“Kako je moguće da je nisu dali Bareziju? To je bila sramota. Rajkard je bio veliki vezista, ali Franko je bio nešto drugo, bio je fenomen”.
Teško je očekivati da će čovek koji je sa Barezijem delio svlačionicu i teren na najvećoj sceni ikada drugačije govoriti o njemu. Savićević, međutim, ne govori samo iz emocije. Govori kao neko ko je iz prve ruke gledao kako izgleda imati takvog čoveka iza sebe.
Nije Franko bio važan Dejanu samo zbog onoga što je radio na terenu. Njegova uloga bila je mnogo veća, naročito u periodu kada se crnogorski as još uvek borio da pronađe svoje mesto u Milanu. Savićević je prolazio kroz teške trenutke i razmišljao čak i o odlasku. Tada se pojavljivao Barezi.
“Kada sam želeo da odem, govorio mi je: ‘Gde želiš da odeš? U Milanu smo, gde ti može biti bolje? Nemoj da odustaneš’. On nikada nije odustajao i umeo je da ti prenese deo svoje sreće”.
Upravo takve stvari često najbolje opisuju veličinu nekog čoveka. Trofeji, utakmice i rekordi ostaju u knjigama, ali reči koje izgovoriš saigraču kada mu je teško ostaju mnogo duže. Jedna od scena koju Savićević posebno nosi u sebi dogodila se 1995. godine, kada je Barezi postigao gol protiv Padove. Kapiten Milana tada je proslavio pogodak kao malo dete.
“Trčao je kao dete, izgledao je kao da je u ekstazi. A onda je ozbiljno rekao da moramo još da radimo”.
To je, možda, upravo Franko Barezi u jednoj slici. Ogromna radost zbog gola, a onda povratak na posao. Bez opuštanja, bez zadovoljstva urađenim. Uvek još jedan korak, još jedan trening, još jedna utakmica.
Sada, kada se sve završilo, ostaju uspomene. Ostaju slike iz svlačionice, sa terena, sa velikih utakmica i iz perioda kada je Milan bio jedna od najmoćnijih fudbalskih mašina na planeti. Savićević zna da će oproštaj biti težak, ali želi da ga obavi lično.
Za čoveka koji mu je bio kapiten, saigrač i prijatelj, želi da pronađe način da kaže poslednje zbogom.
“Učiniću sve da se oprostim od njega. Bio je moj kapiten i moj prijatelj“, poručio je Dejan Savićević.
Bonus video:
