Čudni su putevi fudbalski! Nekada vode od blatnjavih terena nižih liga do onih gde svetla reflektora obasjavaju igrališta najfinijih trava, ili pak modernih veštaka. Na tom putovanju bude raznih izazova, a samo najuporniji i oni koji znaju šta hoće na kraju dođu do cilja.
Igrači koji tokom svog razvoja prođu kroz više rangova i ispune svoje snove trebalo bi da budu primer i inspiracija ostalima da se uz rad i posvećenost mogu ostvariti ambicije ma koliko one u nekim trenucima delovale nerealno.
“Ne treba odustajati tek tako ni od čega u životu, fudbala, posla, prijateljstva, ljubavi… Pre desetak dana sam diplomirao na Singidinumu – Fakultetu za fizičku kulturu i veoma sam srećan zbog toga. Posebno mi je drago zbog porodice koja je bila uz mene u svemu tome svih ovih godina”, počeo je za Meridian sport Stefan Hajdin, jedan od retkih fudbalera koji se može podičiti sa diplomom u svom vlasništvu:
“Studirao sam uporedo sa profesionalnim bavljenjem fudbalom, a u jednom periodu karijere morao sam malo da zapostavim akademske obaveze, međutim, uspeo sam na kraju da dođem do cilja. Dok nisam odslušao četvrtu godinu studija, svesno sam nastupao za timove koji se takmiče u trećoj ligi, kako bih uspevao da pohađam nastavu na fakultetu. I u tom periodu sam išao na probe u klubove iz najvišeg ranga, ali nisu me nigde videli kao startnog beka i ja nisam želeo tada da zapostavljam obrazovanje da bih bio negde rezerva. Igrao sam za Zemun, Stare Banovce i Radnički iz Nove Pazove i tim klubovima sam veoma zahvalan jer su mi na početku fudbalske karijere izlazili u susret što se tiče uklapanja studija sa treninzima”.
EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.
Posle skupljana iskustva u srpskoligašima kada je postao apsolvent i oslobodio se svakodnevnih obaveza na DIF-u odlučio je da se posveti samo fudbalu, nakon čega se leta 2017. godine obreo u Subotici.
“Izborio sam se za ugovor u Spartaku i odmah sam se ustalio u ekipi. Bilo je tu fenomenalnih igrača koji su kasnije igrali u velikim klubovima i ostvarili ozbiljne karijere. Napravili smo pravi bum te sezone”, kaže levonogi defanzivac.
Golubovi su kasnije stigli i do kvalifikacija za Ligu Evrope, gde su eliminisali favorizovanu Spartu iz Praga, ali se Brondbi pokazao kao nepremostiva prepreka, a Hajdina je put vratio u Crvenu zvezdu, pošto je deo crveno-belih bio i u mlađim kategorijama.
“Dobro sam igrao pa sam i očekivao da će se pojaviti zanimljive ponude, ali ne tako brzo. Šest meseci posle studija i srpske lige stigao sam u Zvezdu. To je bilo ostvarenje dečačkog sna. Mislim da nisam bio svestan gde sam došao, jer jednostavno sve se prebrzo desilo, bio je to preveliki skok. Ponašao sam se kao da sam u Spartaku, Radničkom iz Pazove, bio sam opušten, ali nespreman za izazove u tako velikom klubu. Odigrao sam desetak utakmica, namestio nekoliko golova, a veće šanse na Marakani koštao me je nedostatak nekog značajnijeg profesionalnog iskustva. Što se tiče Zvezde, to je jedno prelepo iskustvo, osvojio sam dve titule u najtrofejnijem srpskom klubu, najvećem na Balkanu, sa sjajnim navijačima, to je kruna moje karijere”.
U to vreme konkurencija na bekovskim pozicijama bila je velika, uz levu aut liniju bio je neprikosnoven Milan Rodić, dok su po potrebi na tom mestu korišćeni i Marko Gobeljić, Milan Gajić, u manjoj meri i Filip Stojković kao i nadolazeći talenat Strahinja Eraković.
“Milan je defanzivno bio besprekoran, napadački isto ume da pruži veliki doprinos. Mada, bek u Zvezdi prvenstveno treba da ispuni sve zahteve u odbrani, jer su u napadu igrači koji prave razliku u tom napadačkom smislu. Dobar je i karakter, a u tom trenutku je bio bolji i zasluženo je imao prednost. Mene su doživljavali kao veoma duhovitog momka, jer sam ja na taj način bežao od realnosti da sam na klupi ili van protokola. Zvezda je jedna mašina, gde je fokus na igračima koji su standardni, koji donose rezultat i samo momci iz omladinskog pogona mogu da dobiju neko vreme od sezonu dve na neku adaptaciju. U takvoj situaciji prinuđeni ste da se sami sa sobom izborite i pokušate da zaradite mesto u timu, tada nisam bio toga svestan”, kaže fudbaler Železničara.
Velikan iz Ljutice Bogdana je pod vođstvom Vladana Milojevića doživeo pravi preporod, započet je šampionski niz koji i dalje traje, a klub je beležio sjajne rezultate i na međunarodnoj sceni.
Zvezda je eliminacijom Salcburga 2018. godine po prvi put zaigrala u Ligi šampiona, nasledniku takmičenja koja su crveno-beli pokorili 1991. godine.
“Navijači su pred prvi duel sa Austrijancima došli na trening, što je stvarno bila značajna podrška pošto se utakmica igrala bez publike na Marakani. U Mocartovom gradu je Nenad Krstičić onim potezom kada je stao u odbranu povređenog Milana Pavkova pokrenuo ceo tim do izjednačenja i istorijskog rezultata”, te sezone je srpski šampion u grupnoj fazi elitnog takmičenja uspeo da porazi Liverpul, kasnijeg osvajača “ušatog” pehara.
“Bio sam deo ekipe, ali nažalost nisam bio licenciran za utakmice. Neverovatna pobeda pobeda protiv Liverpula, istorijska, nadam se da će tako biti sada sa Sitijem ili Lajpcigom kod kuće”.
Crveno-beli večeras od 21 sat gostuju nemačkom predstavniku u Ligi šampiona, a strateg domaćih je Marko Roze, bivši trener Salcburga.
“Da je Vladan Milojević trener Zvezda bi sigurno pobedila!”, malo u šali malo u zbilji kaže Hajdin i dodaje: “To je bila vojska, sastavljena od velikog broja domaćih igrača, uz nekolicinu stranaca koji su na pravi način osećali klub, krasila nas je dobra atmosfera i sve je sjajno funkcionisalo. Lajpcig je ozbiljan tim, koji ne prašta nikakve greške, ali može sa njima da se izvuče bar nerešen rezultat, što bi bila puna kapa”.
Dvadesetdevetogodišnji defanzivac prokomentarisao je aktuelni sastav srpskog šampiona i pohvalio trenera Bahara što pruža šansu Zvezdinoj deci.
“Mislim da je ova ekipa sada na još većem nivou u odnosu na onu iz perioda kada sam i ja bio tu. Pregršt kvalitetnih inostranih igrača, uz domaće koji su takođe u stanju da naprave razliku. Bahara veoma cenim jer pruža priliku i mladim igračima, Jovanu Mijatoviću, Kosti Nedeljkoviću, Jovanu Šljiviću, Stefanu Mitroviću. Oni su željni dokazivanja i fokusirani su da iskoriste svaku ukazanu priliku”,smatra bivši igrač crveno-belih.
Posle epizode na Marakani usledilo je novo poglavlje u karijeri. Leta 2019. stigao je u Voždovac, za koji je od tada odigrao 100 utakmica, stigao do kapitenske trake i taj period proveden na Krovu pamti po lepim stvarima.
“Prve sezone smo se borili za opstanak, druge za izlazak u Evropu. U toj drugoj smo u poslednjem kolu ostali bez plasmana na evroscenu, jer je niški Radnički za zelenim stolom dobio bodove protiv Proletera i završili su ispred nas. Imali smo jednu od najuspešnijih sezona u klupskoj istoriji i nadam se da će ove uspeti da ostvare to što mi nismo tada. Godinama dobro rade, afirmišu veliki broj mladih igrača, trenera i stvarno su na dobrom nivou”, kaže bivši igrač Zvezde i dodaje:
“Često odem do Krova gde sam stekao i veliki broj prijatelja sa kojima sam i dalje u kontaktu. Uvek bih se vratio tamo i kao igrač, a u budućnosti i kao trener. Ni je mi želja da odem preko negde da zaradim neke pare, već da ponovo budem deo jednog od najorganizovanijih klubova u zemlji. Sa Zmajevima sam proživeo prelepe momente, a omiljena utakmica u dosadašnjoj karijeri mi je baš u dresu Voždovca protiv Partizana na JNA kada smo golom Marka Devića u nadoknadi vremena slavili sa 2:1”.
Nakon uspešnog boravka u beogradskom superligašu, usledio je novi izazov u karijeri u redovima Železničara iz Pančeva, koji je u trenutku kada je odbrambeni fudbaler potpisao za njih bio na putu ka plasmanu u najviši rang srpskog fudbala.
“Ogromna je razlika između Superlige i Prve lige Srbije. U drugom rangu se igra drugačiji, divlji fudbal, dok se u eliti zahteva bolja organizacija. Momcima koji su prošle sezone dominirali u prvenstvu potrebno je vremena da se privknu na nove izazove, potrebno je više iskustva. Tokom letnjeg prelaznog roka došao je veliki broj novih igrača, na treninzima nas ima 25 plus tri golmana, što je previše i dolazi do neke nervoze zbog toga. Iako su svi oni veoma kvalitetni, sa zavidnim karijerama iza sebe, ali bilo je potrebno da se to sve sklopi, napravi balans, a to je sve proces za koji je potrebno i vreme”, poručuje Hajdin.
Pančevci su pobedom u uvodnom kolu počeli učešće u Superligi Srbije, posle toga je usledila serija loših rezultata zbog kojih su ceh plaćali treneri Predrag Rogan i Aleksandar Linta. Na sledeći trijumf čekali su čak devet kola, kada su proteklog ponedeljka na debiju novog stratega Nenada Mijailovića slavili na svom terenu protiv IMT-a. Bila je to i prva pobeda Železničara u Pančevu u meču najvišeg ranga srpskog fudbala.
“Sada je već treći trener došao, što nije ni lako za nas igrače da se na sve adaptiramo. Svima u klubu i u gradu veoma znači ova dugo čekana pobeda. Nama je to nagoveštaj nekih boljih dana i igara i znači nam na polju samopouzdanja, individualnog i timskog. Svaki igrač je bitan i biće potreban do kraja sezone”.
Iskusni bek nije bio u planovima šefa struke na početku sezone, ali je u poslednjih šest duela bio u startnoj postavi i tako još jednom pokazao upornost i karakter. Za šta je nagrađen golom u meču protiv Traktorista, kada je najavio preokret svog tima (3:1).
“Bio je izazovan period, ovih poslednjih šest utakmica odigrao sam na zavidnom nivou. Protiv TSC-a sam imao dve asistencije, a gol je došao kao potvrda kvalitetnog i poštenog rada u minulom periodu, gde i kada nisam igrao trudio sam se da se ponašam profesionalno na treninzima i u odnosu sa saigračima. Nisam bitan ja, važno je da smo pobedili, da nastavimo dalje da napredujemo, ima još da se igra i borićemo se da zabeležimo što bolji plasman”, zaključio je Hajdin.
BONUS VIDEO:
sasa
Ma kakav bod ko moze da ocekuje bod protiv ovakvog rivala