Sam(i) protiv svih u režiji Igora Duljaja: Mnogi su mi rekli šta će ti Nemanja Nikolić, rad i poštenje se uvek isplati

Rolerkoster godina je iza Igora Duljaja. Od preuzimanja Partizana, četvrte pozicije na tabeli, ispadanje iz Evrope posle debakla u Danskoj, pa najduži niz pobeda u na Starom kontinentu u domaćem prvenstvu i na kraju jesenje titule, pobedom u Večitom derbiju.

Mnogi su ga otpisali, možda i želeli da mu vide leđa, ali je sve izdržao. I pokazao da može. Biće uvek diskusije o njemu kao treneru, ali posle svega što je uradio za Parni valjak može samo da mu se skine kapa. I da se sada očekuje da nastavi sa istim radom u kom će nastaviti svoj razvoj.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

Napravio je tim koji diše kao jedan zajedno sa njim i stručnim štabom, stavio svoje ime na talon spreman i da ga “ukalja” zarad Partizana, posegao za kontaktima ostvarenim tokom karijere i došao do toga da će crno-beli biti na slatkim mukama tokom zimskog prelaznog roka. Radio je u tišini, nije se zaletao sa izjavama, dešavalo se da u emotivnom naboju iznese neke stvari koje možda nisu za javnost, međutim, imao je podršku – navijača. Oni su prepoznali predanost i stali iza njega na putu ka osvajanju dugo čekane šampionske titule.

Igor Duljaj je u novogodišnjem intervjuu za Meridian sport dao osvrt na stresnu jesen, 2023. godinu, pričao o zajedništvu koje vlada među igračima, prelaznom roku, odnosu sa ljudima u klubu…

“Turbulentna polusezona, bilo je svega. Početak priprema, dovođenja igrača, ispadanje iz Evrope, od očaja do sjaja pa nazad… Moramo da se hvatamo za pozitivne stvari. To je da smo svojim odnosom i igrama došli do nečega u šta su mnogi sumnjali. Najbliže okruženje, pa i svi ostali. Svi znamo šta se pisalo u medijima, distancirao sam se od toga i gledao sam koji je najbolji način da se pomogne timu. Dao sam najbolji odgovor što se tiče Superlige. Ne smemo zaboraviti Evropu gde smo primili šest golova u dve utakmice od, kako je jedan sportski radnik iz Partizana rekao, ‘Anonimusa sa sela’, ne shvatajući da anonimusi mnogo vrede i imaju sistem rada i prodaju igrače. Posle su dali Ludogorecu i Fenerbahčeu ukupno 13 golova. Nije nikakav alibi, samo realno pričamo o tome. Moramo da budemo iskreni da su klubovi koji se takmiče u Evropi daleko ispred Partizana.”

Veliki proces je prošao Partizan. Prethodnu sezonu je završio četvrti na tabeli, a 2023. godinu kao jesenji prvak. Bilo je svega i svačega, lepih pobeda, teških poraza, ali kada je podvukao crtu, Parni valjak je završio kao lider.

“Mnogo težak period. Mislim da bi mnogi već odustali ili bi ih klub smenio da su imali drugo rešenje. U razgovoru sa nekim ljudima sam saznao da su imali pozive dok sam ja bio u Partizanu, mene to nije pokolebalo. Trudio sam se da dam sve od sebe, znam da smo završili četvrti na tabeli, ali uvek sam preuzimao odgovornost na sebe. Rekao sam i da nismo nezamenjivi, takav je život i da mora da se nastavi dalje. Nisam bežao od prepreka, verovao sam da će se dobar rad isplatiti, ali i za to je potreban bio rez u ekipi. Tako je i krenuo prelazni pred polazak u Sloveniju. Seo sam sa čelnim ljudima kluba i rekao sam da moramo da znamo šta hoćemo i oko jedne ideje da vodimo razgovor. Nisam najpametniji, niti sve znam, samo sam se vodio logikom da Partizan ima tim, a da ne narušimo budžet, jer je već bio narušen kada nismo ušli u Evropu. Svi su se pitali ko su, kako su došli igrači, ali već sam rekao da će tržište pokazati ko koliko vredi. A januar se bliži i veoma uskoro će Partizan biti na slatkim mukama što se tiče ponuda za određene igrače.”

Podsetio se kako je pravljena ekipa letos, kao i početnih gostujućih utakmica, kada su navijači pravili invazije u druge gradove i pravili atmosferu da se igrači osećaju kao da igraju u Humskoj.

“Prvo morate da imate otvoren i iskren odnos sa igračima. Pričao sam sa igračima pre nego što su potpisali ugovor, da vidim šta očekuju, kako razmišljaju, da znaju gde su došli… Takođe, imao sam razgovore i sa domaćim fudbalerima, kao što je Taki Nikolić. Mnogi su rekli šta će ti on, problematičan je, ne možeš da ga kontrolišeš. Treba samo sesti i videti koliko je bodova doneo Partizanu. Aranđel Stojković voli iskreno Partizan, bori se za njega, nisu to rekla-kazala priče. Ja sam želeo lično da on dođe. Pravi pogodak je dolazak golmana Jovanovića. Stabilna ličnost, pravi profesionalac, veliki radnik i odličan golman. Partizan je imao na listi dva igrača kada je otišao Slobodan Urošević, izabrali smo Antića. Došli su Kanute, Severina, Saldanja, Kalulu, Zahid, Medina… U hodu smo počeli da sklapamo kockice, da se pravi atmosfera i dogodio se TSC. Neverovatna energija za vreme utakmice, gde su svi očekivali da će Partizan u prva četiri kola biti u zaostatku i da će smeniti trenera. Onda i Novi Sad, pa su se dešavale utakmice koje smo preokretali. Surova je realnost da je Evropa mnogo ispred nas.”, rekao je Duljaj i u dahu nastavio:

“Nije nikakva tajna, postoje neki ljudi koji su pregovarali sa drugim trenerima dok sam ja bio tu, što je legitimno, svako treba da zaštiti Partizan na najbolji način, ali nije korektno da mi pričaju da imam podršku, a iza leđa mi traže zamenu.”

Nemoguće je ne primetiti kakav zajednički duh vlada među igračima. Dišu jedan za drugog, što se ocrtava na terenu. Zasluge idu i na račun Igora Duljaja.

“Živeo sam od utakmice do utakmice. Bilo je bolnih tema sa igračima. Nisam ovde da se nekom dodvorim i svidim. Na startu sam se postavio da svako može da razgovora sa mnom, ali da nema laži. Taj odnos je počeo da se uspostavlja, veliku ulogu su odigrali navijači koji su dolazili na gostujuće utakmice. Ali odjednom se dogodilo da na domaćim bude nekoliko hiljada ljudi na istoku i zapadu. Nadovezalo se da sa pobedama bude euforije i to je zbližilo ekipu. Da nemaju tu pripadnost klubu i ne igraju jedan za drugog ne bismo mogli da postignemo sve ovo. Velika je zasluga igrača koji svojim ponašanjem daju na značaju ekipi i mladi igrači imaju šta da vide od starijih.”

Domaći igrači su imali jednu od presudnih uloga u adaptaciji stranaca, kao i Natho i Menig, koji su starosedeoci.

“Ne znam kako komuniciraju kada su u svlačionici ili karantinu, ali vidim da Šćekić, Nikolić, Stojković, Antić i ostali pričaju svako sa svakim. Uvek su na raspolaganju jedni drugima. Srbija je poznata po tome da je dobra sa strance i da ne postoji bolja zemlja po tome da li će nekog stranca prihvatiti. Imali smo sreću da dođu fantastične osobe u klub, osim toga što su dobri igrači. Veliku ulogu su odigrali Natho i Menig, koji su dugo već tu i stavili su se na raspolaganje novim igračima da im pomognu šta god da im treba.”

Iako je bilo loših rezultata tokom sezone, posle svakog se Partizan dizao i uspevao da prebrodi krizu na pravi način. Šlag na tortu je pobeda u Večitom derbiju, posle poraza i remija u prethodna dva kola.

“Meni je bilo drago u svlačionici posle Radničkog u Nišu kada sam video u igračima da žele posle toga još jače da igraju. To je bila pobeda u porazu. Video sam da žele. Bodrili su jedni druge. Kragujevac je bio odmah zaboravljen. Došli smo na minus dva sa plus šest i mnogi su nas izbrisali kao Gvozdeni puk. Međutim, mi postojimo, to smo i pokazali. Naravno da ovo ništa ne bi moglo bez naših navijača. Mi smo se na gostovanjima osećali nadmoćno, bio je fantastičan osećaj. Tu vidimo da je nekom stalo do nas. Igrači su to videli i imali smo obavezu prema tim ljudima da budemo još bolji. Težak je dres Partizana. Ko ga nije nosio, ne zna kakav je osećaj.”

Kapetan napuštene lađe sa mangupskom posadom i dobrim kompasom

Spominjao je šef stručnog štaba Parnog valjka o zidu koji je “napravio” i izolovao sebe i igrače od uticaja sa strane. Deluje da je uspelo, pošto ni u jednom trenutku nisu upadali u euforiju kada je išlo sve lepo, a nisu ni padali posle loših rezultata.

“Rekao sam im da je sve kratkog daha u životu, danas si gore, sutra si dole. Živimo od utakmice do utakmice. Impresioniralo me je da kada dobijemo utakmicu da je postalo normalno. Nisu gledali rezultate drugih timova, nisu se ni radovali u autobusu kada vide da je neki klub izgubio bodove koji nam diše za vratom. Prihvatili su to da gledamo samo sebe. Pred derbi prvi put nismo imali grupni sastanak. Rekao sam im da nemaju nikakav pritisak. Napravili smo analizu Zvezde i vežbali smo neke principe igre na treningu. Video sam pred utakmicu da nemaju teret, bili su skoncentrisani… Postoji ta povezanost kod njih. Naježio sam se kada sam video suze mladog Stjepanovića. Ne mogu one da budu veštačke, ispunio je dečački san. Natho je davao Saldanji da šutira penal, to govori da poštuju druga i da samo zajedno možemo da dođemo do nečeg pozitivnog. Mi se borimo za evropsku kartu, nema priča o tituli.”

Nemanja Nikolić je bio važan faktor za crno-bele. Svaki njegov ulazak je unosio novu energiju u ekipu, koja je grizla još jače i dolazila do pobeda u završnicama mečeva. Nije zaboravio Duljaj da spomene neke žrtve koje su njegovi izabranici podnosili zbog utakmica.

“Mnogo važan igrač za Partizan. Mnogo bodova je doneo. Svaki put kada je ušao je uneo promenu. Neki put treba da ga istrpite, ali on je imao problem sa plućima i došao je da igra za Partizan. Jovanović je bolestan direktno došao protiv Čukaričkog, Aranđel je igrao pod injekcijama… Niko nije hteo da odustane, svi su sami dolazili. Ja nisam hteo da im se igram sa zdravljem, ali su oni sami želeli da igraju Sveta Marković je rekao da oseća kada ide gradom da nas ljudi poštuju. Navijača ne možeš nikad da prevariš.”

Česta su poređenja Kristijana Belića sa Igorom Duljajem iz igračkih dana. Takođe, dolazak Zahida se pokazao kao pun pogodak 44-godišnjeg stručnjaka.

“Kada ga vidite – mangup je. Volim takve igrače. Pokazao je da je inteligentan fudbaler. Zahid se javio kada je bio spreman, videli ste koliko je doneo asistencija i golova. Takođe, komunikaciju u ofanzivu kakvu imaju Zahid, Natho, Saldanja, Severina, Kalulu… Svako je dao doprinos crno-beloj familiji.”

Postala je normalna pojava da se skandira ime i prezime trenera Partizana na stadionu, ali u Areni na košarkaškim utakmicama, na kojim je čest gost.

“Ako kažem da mi ne prija – slagaću. To nisam imao ni kao igrač, ono što sam doživeo na stadionu Partizana i Areni ne može da se plati. Ostaje za ceo život. Najveća mi je radost kada vidim da igrače sa navijačima. Bez obzira da li su izgubili ili pobedili. Puno mi je srce. Veliku ulogu ima i stručni štab, bez njih ni blizu ne bi mogao da iznesem ovaj teret.”

Evidentan je trenerski napredak otkako je preuzeo Parni valjak. I sam je isticao sa kim se sve čuje, ali definitivno je najveću prasku sticao uz teren.

“Mislim da sam napredovao zajedno sa ekipom. Svi zajedno rastemo sa klubom. Ovo je samo početak, fudbal je živa stvar. Ovo će mi mnogo pomoći, bilo je teških i lepih trenutaka, ali vodio sam se logikom da rad i poštenje mora da se isplati.”

Zimski prelazni rok bi mogao da izgleda po modelu letnjeg, kako bi klub mogao da profitira u budućnosti, ali u isto vreme i da dobije kvalitet koji traži.

“Moram da sednem opet sa ljudima iz kluba, ne smemo da obećavamo nešto što ne možemo da ispunimo. Život je lakši kada je čovek realan. A to je da su nam potrebna pojačanja da bi bili konkurentni za titulu, ali i za evropsku kartu. Za nas je Liga konferencija, da se ne lažemo.”

Svi se dobro sećaju izjave Igora Duljaja posle meča u Subotici, kada se ustalasala fudbalska javnost, jer je ogolio probleme sa kojima se susreće u klubu.

“Družba – družba, služba – služba. Ovo nije moj klub da mogu da radim šta hoću. Ja sam takav da ako nešto obećam to i uradim. Rekao sam igračima šta ću uraditi posle Spartaka, jer se stvorila slika da igrači koje sam ja doveo primaju plate, a ostali ne. To me je strašno pogodila, to je opasna stvar. Deli se svlačionica. Da bi to zaustavio, moraš javno da kažeš. Osetio sam obavezu, jer najveći deo vremena provodim sa tim istim igračima i kolegama. Pre toga me je pogodilo, što je bila kapisla, da kolega kaže da ga je majka zvala, da joj nije dobro, ja sam mu rekao da ide za Beograd, a određeni ljudi mu zovu taksi umesto da upale kola i krenu. To me je porazilo i reagovao sam kako sam reagovao. Posle toga sam rekao igračima šta ću uraditi. Da li je to ispravno – nije. Ali, morao sam da kažem. Onaj koji nije na mom mestu ne zna kako je kada kruže ove priče koje sam rekao.”

Mihajlo Ilić je standardan igrač, a šansu postepeno dobijaju Nemanja Trifunović, Mateja Stjepanović, Janko Jevremović, Dušan Jovanović… Ali, svi oni i te kako imaju još prostora za napredak.

“Moraju mnogo da rade. Rad sa trenutnim igračima će im dosta doneti. Videli su da je velika razlika između seniorskog i velikog fudbala. Pitao sam Trifunovića da li je osetio kakvi su mu vršnjaci iz Nordsjelana, na kom nivou igraju, pa i Ilića kada je Srbija izgubila od Engleske. Nije dovoljno samo izaći na trening. Postoji dosta stvari. Od načina ishrane, oporavka, treninga, ko šta treba da ojača. Nekome uđe na jedno, a izađe na drugo uvo. Oni to sve shvate kada odu u inostranstvu, a tamo ih čeka pakao.”

Mentorska palica Belića i Natha spremila za derbi Stjepanovića: Potcenjivali su nas, ali se sve vratilo

Za kraj priče, otkrio je kakav je van terena, pošto smo mogli da vidimo sa kojoj energijom i emocijom vodi utakmice.

“Kafa u okruženju prijatnih ljudi me opušta. Posle utakmice vidim na šta ličim kada vodim utakmicu. Nisam svestan toga, kada je radovanje u pitanju, emocije su to. Spontano je. Možda malo ne priliči za moje godine. Nekome je simpatično, nekom ne. To je iz čistog srca. Na terenu sam strog, van njega nisam”, završio je sa osmehom razgovor Igor Duljaj za naš portal.

Bonus video: