Sredinom januara kao pozajmljeni igrač Štutgarta crno-bele odore zadužio je Jovan Milošević. Delovalo je da su u Humskoj pronašli ono što im nedostaje – pouzdanog golgetera i novog lidera ofanzivne linije, a Jovan sredinu u kojoj će dobiti željenu minutažu i izboriti se za mesto u redovima nemačkog velikana. Mladi reprezentativac Srbije stigao je u Partizan sa oreolom talenta koji zna kako se tresu mreže rivala, ali povrede su usporile njegov ritam i odložile potpunu afirmaciju u Humskoj ulici.
U momentima kada je bio zdrav, demonstrirao je Milošević deo svog potencijala, postigao tri pogotka i bio čovek odluke u trijumfima nad kragujevačkim Radničkim. Oporavak protiče u dobrom smeru, pa sve ide u prilog tome da će 20-godišnji Čačanin spremno dočekati izazove crno-belih na pozornici Starog kontinenta, o čemu je između ostalog govorio u intervjuu za Meridian sport.
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
“Povreda svima teško pada, ali to je sastavni deo fudbala. Nažalost – mora i to da se prođe. Ne brinem se, razmišljam isključivo o oporavku. Imam i veliku podršku porodice i saigrača. Tako da – sve je lakše uz njih. Trebalo bi da budem spreman do početka priprema. Tu sam u Partizanu – do januara sigurno”, počeo je Milošević razgovor za Meridian sport, a zatim govorio i o polusezoni u crno-belom dresu:
“Vrlo dobro proleće za nas. Mnogo novina u igri, moderan fudbal, sjajno izgledamo na terenu. Nekoliko utakmica sam gledao sa strane i zaista se vidi mnogo dobrih stvari. Napredujemo u svakom pogledu. Što se mene tiče – nisam zadovoljan. Imao sam mnogo prilika koje nisam iskoristio, tako da mi je cilj da u tome napredujem”.
Ne smatra Milošević da je pritisak ono što ga motiviše, već želja sa uspehom. U skladu s tim – poklopio se sa crno-belima.
“Stalno je pritisak u Partizanu, ali možda taj osećaj ne bih ni definisao tako. Više je želja. I sa moje strane je tako. Željan sam fudbala i golova. Pred svaku utakmicu osećam pozitivnu tremu. Jedva čekam da istrčim na teren. Tako je i u klubu, svi su se uželeli evropskih utakmica i punog stadiona.”
Kalkulacije mu nisu prioritet. Čeka protivnika u Evropi, pa polako…
“Možemo da igramo Evropu, nemam dilemu. Sve zavisi od nas, tako da – ne pratim ko su nam potencijalni protivnici. Da se razumemo – nije da me ne zanima, već smatram da bi trebalo da imamo isti pristup ko god da bude rival.”
Bilo mu je teško da prelomi oko najlepšeg momenta u dresu crno-belih.
“Debi ili prvenac. Mada ima još mnogo stvari. Drago mi je i kada vidim da se moji drugari iz ekipe razvijaju na pravi način. Derbi takođe – poseban osećaj“, kazao je Milošević i nastavio u istom dahu:
“Dobar je osećaj igrati večiti derbi. Najveća utakmica u Srbiji i sama činjenica da u tome učestvuješ je posebna. Ne pamtim neki poseban razgovor sa igračima Zvezde na meču, jer se zaista isključim čim izađem na teren“.
Trema je nepoznanica mladom golgeteru, što dokazuje noć uoči debitantskog derbija.
“Spavao sam kao beba pred utakmicu.”
Minuti pre lažnog statusa. Bira Partizan pre klupe u Štutgartu.
“Ne bih sigurno išao na pozajmicu da mi ne znače minuti. To je suština. Bavim se fudbalom da bih igrao utakmice. Gde god da sam, a da igram – srećan sam.”
Atmosfera u svlačionici – sjajna. Čini se da su se crno-beli okupili oko zajedničkog cilja, i da se to vidi, kako na terenu, tako i kada se završe utakmice.
“Mujakić je jedan od glavnih za atmosferu, ali ima ih još. Mahom su to stariji – Fića, Žile, Aca, Ilke isto, al on je mlađi. Doduše, znamo i mi klinci da zasolimo.”
Zanima sve da li će i posle januara ostati u Partizanu…
“Ne razmišljam o budućnosti, uživam u trenutku. Želim prvenstveno da ostanem zdrav. Naravno, maštam o pobedama, trofejima, golovima, asistnecijama.”
O odlasku u Štutgart…
“Ne mislim da je to bio krupan zalogaj za mene. Svako je različit. Treba pratiti unutrašnji osećaj. Time sam se vodio kada sam donosio odluku. Možda u mom slučaju nije ispalo najbolje, ali na kraju – možda i hoće. To je fudbal, život, stvari se menjaju iz dana u dan. Da se razumemo – nije bio ni sitan zalogaj.”
Značilo mu je prisustvo hrvatskog reprezentativca u Štutgartu. Kada je otišao – dosta toga se promenilo.
“Uklopio sam se dobro u ekipu, ali dosta mi je pomogao Borna Sosa. Bio mi je mentor i prijatelj. Kada je otišao – bilo mi je teže. Sve manje sam igrao, lošije trenirao, lošije se osećao“, istakao je Jovan i zatim dodao:
“Dobri smo, ali nismo u redovnom kontaktu. Opet – poštujemo se. Zanimljiv je momak. Govori čak pet jezika, od kojih je jedan turski. Svaka mu čast.”
Upoznao je i Silasa, ofanzivca koji nije ostavio baš blistav utisak na Marakani.
“Sa Silasom je postojala jezička barijera. On nije znao engleski, a ja francuski. Nismo mnogo ni razgovarali zato, ali po pričama – strašan je tip, zabavan. Nije pokazao pun potencijal u Zvezdi. Verovatno mu nije lako pala ta drastična promena. Navikao je na nešto drugo. Ne bih da nipodaštavam. Drugačije mu je bilo nego do sada u karijeri, nepoznato, strano.”
Uzor? Ibra.
“Porede me ljudi sa Berbatovim, ali gledam ka Ibrahimoviću. Ne mogu ja trenutno da se poredim sa njim, ali voleo bih da dođem do tog nivoa. I to kada pričam – mislim na fudbalske kvalitete. Od malih nogu sam ga gledao, tada nisam pratio izjave, niti ko šta priča po medijima.”
Život profesionalnog fudbalera, “obični” ljudi – često potcenjuju.
“Sad već imam ozbiljno iskustvo iza sebe. Godinama sam u profesionalnom fudbalu i u skladu s tim i živim. Navikao sam se u potpunosti. U početku je bilo teško, ali sada je već normalno. Nemam sad želju da vikendom izađem u grad…Ali eto, teško mi pada ishrana, pogotovo sad kad sam se vratio u Srbiju. Mada, uživam u čitavom procesu i svemu što fudbal nosi.”
Moderan fudbal se igra u Humskoj…
“Iskreno, najlepši fudbal koji sam igrao u karijeri je ovaj sad u Partizanu. Držimo loptu u posedu što nije bio slučaj u Sent Galenu. Tamo se igra intenzivno, na obe strane. U Štutgartu se nisam naigrao, a u Vojvodini je bilo nešto između Partizana i Švajcarske“, pitanje nije bilo ni potrebno, nastavio je Milošević:
“Primetim veliku sličnost u radu Blagojevića i Henesa. Koriste se modernim principima i savremenim idejama. Različiti su nivoi fudbala, ali na sličan način rade.”
Pamti uspeh kadetske selekcije na Euru u Izraelu kada je generacija 2005. zaustavljena u polufinalu.
“Talenat i hemija. Dobri i vaspitani momci, uz to vredni. To nas je odvajalo od drugih. I dan danas sam u kontaktu sa Lukom Lijeskićem i Milanom Majstorovićem”.
Pamti napadač duele sa treninga, koje je neprestano vodio direktno sa saigračem – Jan Karlom Simićem.
“Prštalo je na treninzima. Dobar mi je drugar, pratim pomno njegov razvoj i baš ide uzlaznom putanjom. Ne čudi me to. Veliki je radnik. Takav mentalitet mora da uspe i drago mi je što mu karijera ima eksponencijalni rast. Sećam se u Izraelu – 22 časa uveče – on se isteže i za pola sata ide da spava. Mi budni do ponoći.”
Podelio je i anegdotu iz Izraela. U glavnoj ulozi – frizer, ali i golman Voždovca.
“Pred polufinale je frizer došao da nas ošiša. Bilo nas je mnogo u prostoriji i golman Vuk Mitrović nije znao engleski. Zamolio me je da kažem frizeru da ga ošiša na “trojka-kec”. Našalio sam se i rekao da ga ošiša na “keca”, te da mu skrati obrve i napravi crtu na njima. I tako je i bilo.”
Sa nekadašnjim saigračima je danas rival. Tu se pre svega misli na Jovana Šljivića iz Zvezde.
“Bude uvek peckanja, tipa kad sam došao u Partizan. Ali mi smo odrasli igrajući jedni protiv drugih. Navikneš se na to.”
Mašta o seniorskoj reprezentaciji i ne krije kada se “zaljubio” u fudbal.
“Reprezentacija je svima glavni cilj. Bar se nadam da je tako. Ako nećeš da igraš za reprezentaciju, zašto se baviš fudbalom? Odrastao sam zu generaciju koja je išla u Južnu Afriku. Sećam se utakmica tih – Žigića, Jovanovića, Krasića, Kuzmanovića, Stankovića”, podvukao je Milošević.
Bonus video:
Goran Munic
Ako ostane u Partizanu, treba da bude prvi spic ekipe