Afrička krv i danski mentalitet: Došao u Lajpcig kao anonimus, pa postao legenda kluba - pokojnom ocu duguje sve

Sigurno vam je već muka od srceparajućih priča poznatih fudbalera o teškom detinjstvu gde je kora hleba bila ozbiljan luksuz, dilovanju na ulici, izbegavanju metaka u pocepanim papučama, da bi se onda preko noći obogatio i tako obezbedio sebe, ali i svoja pokolenja.

“Milioner iz blata”, indijski blokbaster zaludeo je ljude širom planete pre nekoliko godina i ispostavilo se da je scenario “preko trnja do zvezda” bio potreban fudbalu, kako bi što veći broj motivacionih priča stigao do ljudi.

Ovo nije fudbal, već borba na život i smrt – Fluminense odbranio Marakanu, srušio Boku i konačno pokorio Južnu Ameriku!

Ipak, priča o Jusufu Poulsenu nije patetična, niti nafilovana nepotrebnim detaljima, već je sama po sebi specifična i dokazuje da je život jedno veliko čudo.

Susret tanzanijskog pomorca i danske devojke iz Kopenhagena te 1993. godine bio je ključan za istoriju RB Lajpciga. Stigavši u grad Hansa Kristijana Andersena, čuvenog pisca za decu i tvorca Male sirene, Šiha Jurari kao i obično je istovarao teret sa broda i sasvim slučajno upoznao ljubav svog života – Lenu Poulsen.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

Brzo su dve kulture, naroda i mentaliteta našle zajednički jezik i iz toga se rodio godinu dana kasnije i Jusuf.

Dečak iz mešovitog braka pokupio je najbolje osobine svojih roditelja. Glad za uspehom i borbu od oca, a smirenost i disciplinu od majke – dovoljno za pohod na fudbalsku scenu. Odrastanje u radničkoj porodici donelo je malom Poulsenu srećno i normalno detinjstvo, koje je ubrzo postalo izuzetno traumatično za njega i majku. Otac se razboleo od raka i preminuo kada je Jusuf imao samo šest godina.

Insajder iz Haife o Baharu: Utakmica protiv Partizana odlučuje njegovu sudbinu, u Izraelu misle da nije trebalo da dođe u Zvezdu

Težak teret pao je na njega u uzrastu kada se deca igraju igračkama i boje zidove svoje sobe, dok je on morao da neplanirano odraste pre polaska u školu. Ostanak bez očinske figure naterao je Jusufa da ostvari njegov san i postane fudbaler. Upravo ga je pokojni Šiha približio lopti i gledajući utakmice sa njim, usadio ljubav prema fudbalu.

Počevši kao defanzivac u lokalnom Osterbrou iz Kopenhagena, skrenuo je pažnju na sebe dobrim igrama, a već sa 13 godina je prebačen u vezni red, pošto je brzo izrastao u dugajliju (193 cm).

Nije njegov potencijal promakao ozbiljnijem Lingbiju, koji je u to vreme slovio za rasadnik talenata, od kojih kasnije njihovim prodajama u velike klubove prihoduje ogroman novac.

Kako to obično biva, mnogi igrači imaju tešku adaptaciju na nove sredine, što je bio slučaj i sa Poulsenom. Dugo se mučio u Lingbiju, nije dobijao šansu, a onda je odlučio da “otplati” dug ocu i zbog njega uspe u fudbalu.

Od evropskog Sartida, samo Atlantida: 20 godina kasnije – Smederevo je spremno da završi započeto!

Danska zver, kako su ga zvali prijatelji i ljubitelji fudbala. Postigao je 11 golova u sezoni, a pet pogodaka na jednom meču za omladince Danske, lansirale su ga u orbitu.

Lajpcig, tek osnovani klub nerealnih ambicija, kaparisao je 2013. mladog Poulsena i na leto ga doveo kako bi pomogao klubu da se plasira u nemačku Cvajtu. Deset golova, sedam asistencija i gotovo svaki proveden minut na terenu jasno su govorili upravi kluba da je novac plaćen Lingbiju jedan od najboljih poslova u dotadašnjoj istoriji.

Grabio je Lajpcig ka Bundesligi i ranga u rang, Poulsen je fenomenalnim izdanjima vodio klub ka vrhu, a ubrzo je postao jedan od lidera danske reprezentacije.

Prvi pogodak u dresu sa državnim grbom postigao je protiv Srbije, na prijateljskom susretu 2015. godine, a svoj san je ostvario tri godine kasnije na Mundijalu u Rusiji. Zanimljivo, uoči odlaska na prvenstvo sveta doneo je odluku da svom ocu oda počast tako što će na dresu nositi njegovo prezime Jurari i tako mu se zahvaliti za sve što ga je za tako malo vreme naučio.

Karijera mu je napredovala rapidnom brzinom, Bundesliga je upoznala diva iz Kopenhagena, a Poulsen se etablirao u sam krem evropskog fudbala.

Preporučene pošiljke sa Karaburme i Senjaka stižu na adresu Baraka Bahara

Nema koji klub se nije raspitivao za njega, dok je Lajpcig iz nedelje u nedelju odrično odgovarao na velike ponude. Pokazali su čelnici kluba sa Red Bul Arene ogromno poverenje u svoju zvezdu, a Poulsen je to cenio i nije bio poput ostalih kolega, koje srljaju za novcem.

“Moram da budem iskren prema sebi i znam šta mogu, a šta ne. Ne mogu da igram za Barselonu, a možda to nikada neću ni moći”

Izjava čvrsto na zemlji pokazuje i zrelo razmišljanje momka, koji ne sumnja u svoje kvalitete, ali za nekim stvarima ne bi krenuo ukoliko bi mu to štetilo u daljoj karijeri.

Zato je već tačno deset godina “sve i svja” u Lajpcigu, ljudi ga vole, a voli i on njih. Da je drugačije, sigurno ne bi postao igrač sa najviše utakmica u istoriji kluba, a jedino što mu preostaje da završi svoju fudbalsku bajku – jeste titula.

Nije Bajern više sila kao pre, o Dortmundu da ne pričamo, pa je sada Leverkuzen u uzlaznoj putanji i preti da preuzme primat nemačkog fudbala, ali pita se i Lajpcig. Pametna ulaganja u igrače B kvaliteta im donose mnogo benefita, kako finansijskih, tako i rezultatskih. Niko ne očekuje mnogo, a kada se tako nešto desi, duplo je slađe.

Bilo kako bilo, Jusuf Poulsen će i bez eventualne titule po svemu sudeći postati Toti sa Red Bul Arene, ugovor mu se završava kada bude imao 32 godine i dosadašnjih 373 mečeva u belom dresu vrlo brzo će dostići veću cifru.

Priliku da ga srpska javnost vidi na delu, imaće već na meču Lige šampiona u utorak od 21.00 kada Crvena zvezda dočekuje Lajpcig.