Kada ste poslednji put čuli da neki mlad igrač provede punih pet sezona u Prvoj ligi Srbije, uprkos tome što klubovi iz elitnog ranga stoje u redu i svakodnevno pitaju za “zdravlje”?
To je od ljubavi jače…
Filip Vasiljević je uzdanica Grafičara. Možda bi “legenda” bila preteška reč za momka od 22 godine, ali je simbol svih uspeha Zvezdine filijale u prethodnih pet godina.
Stasao u Zvezdinoj školi, gde su ga godinama treneri zvali – “kompjuter”, jer Vaske – ne greši.
Na sve to – tu su i tri utakmice za mladu reprezentaciju Srbije…
Meridian sport te časti – registruj se i osvoji 5.000 dinara za sport i 500 besplatnih spinova!
“Priča sa Grafičarom je krenula nakon što sam bio deo Zvezdine ekipe koja je osvojila Kadetsku ligu Srbije. Odluka je bila da nas nekoliko pređe u omladince Grafičara. Sećam se da su zajedno sa mnom krenuli – Guteša i Lučić, koji su danas prvotimci Zvezde…Imali smo dobre rezultate i kvalitetnu ekipu kod trenera Dejana Simića, ali moram da priznam da mi je bilo malo teško u početku. U suštini, moja generacija je igrala Ligu šampiona za mlade, a ja sam nekako zaobilaznim putem morao da se borim za svoje mesto”, počeo je Vasiljević razgovor za Meridian sport i nastavio da evocira uspomene:
“Na leto 2020. godine sam prekomandovan u prvi tim Grafičara. Potpisao sam ugovor sa klubom i debitovao kod Milije Žižića u prvom kolu…Sećam se da je bila utakmica protiv Dinama iz Vranja, a pamtim koliko mi je trener Žižić pomogao da se priviknem na seniorski fudbal. Verovao je u mene i hvala mu na tome. U međuvremenu se u klubu mnogo toga promenilo. Kada sam došao među seniore Grafičara, uglavnom su igrali iskusni fudbaleri. Bilo je dosta manje mlađih nego danas kada je trener Marko Neđić. Sada je baš fokus na mlađima…Kao najlepšu uspomenu pamtim baraž za Superligu, ali i pobede protiv Spartaka i Železničara u Kupu Srbije. Takođe i meč iz ove sezone, protiv Mladost GAT-a kada smo izborili plej-of. Najteži? Poraz od Partizana u kupu posle penala, i povreda zgloba iz ove sezone zbog koje sam propustio šest utakmica.”
Nema dilemu kada je u pitanju najbolji trener sa kojim je radio. “Muka” je izabrati omiljenog ili – najboljeg saigrača.
“Marko Neđić. Najviše mi prija rad sa njim. Čitav stručni štab forsira ofanzivan fudbal i uvek se ide na pobedu. Za mlade igrače je to bitno. Moram još jednom da spomenem trenera Žižića kod kog sam debitovao…Napredovao sam dosta u tom periodu. Kada je reč o saigračima – Luis Ibanjez. Kada sam odrastao bio mi je omiljeni Zvezdin igrač, a onda smo imali tu čast da delimo svlačionicu. Tu je bio i Miloš Stojčev, koji je uprkos tome što je u Grafičar došao na zalasku karijere – pokazao kakav je igrač i čovek. Teško je izdvojiti najboljeg, jer je dosta igrača koji su posle otišli u Zvezdu, bilo deo Grafičara – Nedeljković, Mijatović, Šljivić, Radulović, Maksimović, Đurić, braća Mituljikić…”
A zašto je legenda Grafičara? Odgovor je jasan.
“Odigrao sam 136 utakmica za prvi tim i preko 50 mečeva za omladince Grafičara. Sada sam među iskusnijima u ekipi. Kapiten sam, trudim se da pomognem mlađima koji tek ulaze u prvi tim. Hoću da budem primer što se tiče ponašanja i zalaganja“, rekao je Vasiljević i dodao:
“Bilo je ponuda, pogotovo u prethodne dve sezone, ali sam uz porodicu i upravu kluba odlučio da ostanem u Grafičaru. Osetim da i dalje napredujem kao igrač, nisam se u tom smislu zasitio. Naravno, nadam se da ću u jednom trenutku preći na veći nivo, ali za sada – zadovoljan sam.”
Ne krije – Zvezda je san.
“Kada sam počinjao da treniram fudbal – u glavi mi je bila samo Zvezda. Kao mali sam se zaljubio u navijače i sve vezano za crveno-bele boje. Sada mislim da je to nerealno, ali nadam se da ću zaobilaznim putem stići na Marakanu. To mi je san.”
Ima i jasne uzore. Voleo bi da jednog dana dostigne karijere Ngolo Kantea i Marka Veratija.
“Kante i Verati. Obojica su vrhunski igrači, sličnih smo karakteristika. Nadam se da ću ih stići kada je u pitanju karijera.”
Prisetio se i početaka, a napomenuo je i prijateljstvo sa Andrijom Radulovićem, danas fudbalerom bečkog Rapida.
“Krenuo sam da treniram fudbal sa pet godina u Slogi iz Požege. Jedno od prvih sećanja iz detinjstva mi je kako sa ocem gledam Ligu šampiona. Nije se dovodilo u pitanje čime ću se baviti… Još 2013. godine me je Zvezda primetila, konkretno Đorđe Aćimović koji je tada vodio selekciju, a ja sam igrao protiv njih na turniru. Nažalost, tada nisam došao u Zvezdu, ali tri godine kasnije – jesam. Trener Igor Savić i direktor Dragan Mladenović su me doveli u klub, što je za mene bilo ostvarenje sna, jer mi cela porodica navija za Zvezdu. Doslovno kad sam bio mali, svuda sam išao da gledam Zvezdu – Čačak, Ivanjica, Užice, Lučani… Bio sam tu! U prvoj godini sam proglašen za najboljeg igrača svoje generacije, a mnoga prijateljstva datiraju još iz tog vremena. Zajedno sam sa Andrijom Radulovićem došao u klub i od tada do danas – ostali smo nerazdvojni“, podvukao je Vasiljević.
BONUS VIDEO:
Goran Munic
Svi mastaju o Zvezdi pa i mali Filip Vasiljević