Sahrana katenaća

Serija A je godinama nosila etiketu takmičenja u kojem se fudbal dobija taktikom, strpljenjem i, ako baš mora, jednim golom. Italijani su umeli da od 90 minuta naprave partiju šaha, da uspore utakmicu kad im odgovara. Da je iseku na stotinu sitnih prekida i da protivniku ne daju ni vazduh, ni prostor. Samo što se u novoj sezoni nešto očigledno promenilo.

Kao da je na delu sahrana katenaća, čuvenog sistema koji se zasniva na ultra-defanzivnoj igri. Lopta je duže u igri, sudije puštaju više kontakta, VAR se ne meša baš u svaku spornu situaciju, a utakmice sve češće izgledaju kao da neko zaista želi da ih gleda do kraja.

NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – Registruj se i uzmi besplatan tiket uz 100 sekundi besplatnih spinova!

Posle uvodna četiri kola Serije A u sezoni 2026/27 postignut je čak 121 gol, što predstavlja ozbiljan skok u odnosu na isti period prošle sezone. U isto vreme pre 12 meseci mreže su se tresle 91 put. Razlika je čak 30 golova, odnosno oko 33 odsto više nego godinu dana ranije. Prosek je sa 2,28 porastao na 3,03 gola po utakmici, a kriva je iz kola u kolo išla samo naviše – 24 gola u prvom, 25 u drugom, 33 u trećem i čak 39 u četvrtom kolu.

Inter je sinoć protiv Udinezea odigrao utakmicu koja je praktično došla kao šlag na tu priču. Pet golova Nerazura, tri Udinezea i konačnih 5:3. Malo taktike i haosa, dosta prostora i osam komada. Italija kakvu smo navikli da zamišljamo kao fabriku za 1:0 u ovom slučaju nije ni pokušala da se pravi važna.

Naravno, bilo bi previše lako sve pripisati samo VAR-u ili novim sudijskim smernicama. Međutim, teško je ignorisati da se paralelno sa promenom odnosa prema prekidima promenio i sam ritam utakmica.

Serija A je u novu kampanju ušla sa namerom da se smanji vreme koje se gubi na odugovlačenje, valjanje po terenu, razvlačenje izmena, beskonačne rasprave i mahanje šakama. Sudije su dobile instrukciju da budu manje sitničave kada su u pitanju kontakti, dok je VAR trebalo da se vraća u priču samo kada postoji jasna i očigledna greška.

Prve brojke su bile prilično brutalne. U prvom kolu prosečno efektivno vreme igre iznosilo je oko 58 minuta, dok je godinu ranije bilo oko 54 minuta. U narednim kolima trend se nastavio, pa je u prva tri kola Serija A imala više efektivne igre od Premijer lige, La Lige i Bundeslige. U jednom trenutku prosek je bio 58 minuta i pet sekundi, uz utakmicu Atalanta – Bolonja koja je otišla čak do 68 minuta i 12 sekundi efektivne igre.

To možda zvuči kao statistička fusnota, ali nije. Ako se utakmica produži u smislu stvarne igre, a ne samo dodatka od sedam, osam ili 10 minuta, dobija se više napada, više tranzicije i prilika da se odbrana raspadne. Nema tu velike filozofije. I onda se dobije ono što Italija dugo nije nudila u tolikoj meri – otvoreniji fudbal.

Zanimljivo je da je promena bila toliko izražena da su prva dva kola prošla bez ijednog “on-field VAR pregleda”. VAR je postojao i proveravao situacije, ali sudije nisu odlazile do monitora da iznova gledaju svaku spornu scenu. Cilj je bio da sudija ponovo bude glavni arbitar, a ne čovek koji trči do ekrana na svaka tri minuta.

Prvi penal i prvi “on-field pregled” stigli su tek u 32. utakmici sezone, dok je na prvi realizovani penal čekano do 34. meča. Za poređenje, u početnih 30 utakmica La Lige dosuđeno je 13 penala, u Ligi 1 devet, u Premijer ligi pet, a u Bundesligi jedan. To dovoljno govori koliko je italijanski pristup bio ekstreman.

Možda je to i svojevrsni odgovor na godine u kojima se fudbal pretvarao u laboratoriju usporenih snimaka. Jedan kontakt, pa zum. Još jedan ugao, pa zum. Igrač padne, čeka se VAR. Sudija ode do monitora, stadion čeka, igrači čekaju, gledaoci čekaju. Ode sve dođavola. Serija A je sada odlučila da malo vrati fudbal fudbalu i za sad joj se isplaćuje.

Roma i Inter gaze, ali nisu jedini koji su napravili korak

Na vrhu tabele nema nikakvog iznenađenja u smislu forme. Roma i Inter imaju maksimalnih 12 bodova posle četiri kola. Roma Đan Pjera Gasperinija već sada ima tri boda više nego što je imala u istoj fazi prošle sezone, dok je Inter Kristijana Kivua napravio još zanimljiviji skok. Kivu je prošle sezone u početna četiri kola već pretrpeo dva poraza. Sada je Inter savršen. Četiri utakmice, četiri pobede, a poslednja je bila ona luda protiv Udinezea.

To ne znači automatski da je Inter postao nezaustavljiv ili da će ovako izgledati čitava sezona, ali razlika u startu je dovoljno velika da se primeti. Još važnije, Inter se savršeno uklapa u sliku prvenstva koje je odlučilo da igra brže i direktnije.

Veliki napredak napravio je i Lacio Đenara Gatuza. Bjankoćelesti su u uvodne četiri utakmice uzeli tri pobede i remi, uprkos problemima koji su pratili ekipu. Komo Seska Fabregasa takođe je napravio korak napred – tri boda više nego u istoj fazi prošle sezone, uz utisak da se ekipa iz kola u kolo sve bolje snalazi u onome što trener od nje traži.

Loš Juventus, još gori Napoli

A onda dolazi druga strana medalje. Milan Rubena Amorima ima bod manje nego ekipa koju je prošle sezone vodio Masimilijano Alegri. Nije katastrofa, ali u prvenstvu u kojem rivali pobeđuju u serijama i gde je start očigledno važan, ni taj minus nije za bacanje.

Napoli je u još većem problemu. Ekipa koju sad vodi Alegri ima čak šest bodova manje nego Napoli koji je u istoj fazi prošle sezone predvodio Antonio Konte. To već nije kozmetika. Ni početak mandata Lućana Spaletija na klupi Juventusa nije bolji od onoga što je Igor Tudor uradio godinu dana ranije.

A posebno neugodno izgleda situacija u Bolonji, gde je Domeniko Tedesko sa novom ekipom upisao samo jedan remi i tri poraza. U odnosu na prošlu sezonu, Bolonja je na čak pet bodova manjka. Drugim rečima, dok se Serija A ubrzava, neki njeni velikani i kandidati za vrh kao da još traže brzinu.

Možda je prerano govoriti o novoj Seriji A. Četiri kola nisu dokaz ničega na duge staze, ali jesu dovoljno da se primeti da se nešto kuva.

Bonus video: