Patila je odbrana Partizana tokom čitave sezone. I svako je po malo krivac za takvu situaciju koja će morati podrobno da se analizira u Humskoj kada je spuštena zavesa na Superligu.
Možda je do kvaliteta igrača, pa i do toga da zapravo sve kreće od napadača. Delom je zakazao i stručni štab, čini se najviše Valerio Zudas, koji je bio doveden u tu svrhu. Ali, tokom sezone je na klupu došao Marko Jovanović, dete crno-belih. Čim je završio igračku karijeru na zimu, uskočio je u trenersko odelo i, ukoliko ne bude promena, i te kako će značiti štoperima koji stasavaju u Humskoj.
SPECIJALAN POKLON STIŽE: Registruj se i opremi stan – vaučer od 10.000 EUR te čeka!
Ne treba pričati o tome koliko mu je važan Partizan. Uostalom, to je i pokazao na delu mnogo puta, a ponovo se kao vojnik stavio u službu voljenog kluba, spreman da do poslednjeg atoma snage bude na raspolaganju Parnom valjku.
“Turbulentna i emotivna sezona za mene. Iz kopački direktno u trenerske vode. Mnogo sam srećan što sam se vratio u moj Partizan, što je i emocije dovelo do izražaja. Nije isto kad si fudbaler i u stručnom štabu. Na neke stvari možeš da utičeš, na neke – ne. Bilo je dosta dobrog ove sezone, kvalitetnih rezultata, ali i igrača od kojih će klub profitirati. Završili smo kao drugi, težili smo da osvojimo trofej, ka čemu Partizan uvek mora da ide. Izborili smo kvalifikacije za Ligu šampiona i okrećemo se ka tome. Nadam se da ćemo izboriti Evropu”, počeo je Jovanović priču za Meridian sport.
Na momente je delovalo da bi, kada bi mogao, momentalno obukao dres i istrčao na teren. O proslavi važnih pogodaka suvišno je trošiti reči, čime je samo pokazao koliko mu znači Partizan.
“Nisam uspevao da suzbijem emocije na početku, što je negde i normalno. Partizan je moja najveća ljubav. Savetovali su me da se smirim, ali kako kad toliko voliš klub? Inače sam takav čovek, ali u ovom poslu definitivno mora drugačije. Uspeo sam na kraju da spustim loptu. Nije lako, zbog raznih situacija, suzbiti emocije, ali onda odem na košarku i sve izbacim iz sebe. Tako nivelišem ljubav prema Partizanu.”
Odbrana je bila slabiji deo tima čitave sezone. Da nije bilo Aleksandra Jovanovića na golu, pitanje kako bi izgledala tabela. Sud o tome je dao Jovanović koji je karijeru proveo na mestu štopera.
“Moje mišljenje je da nam je potrebno pojačanje, neki iskusniji igrač. Saničaninu je istekao ugovor, svakako fali štoper. Sveta Marković je bio fantastičan. Bojan Kovačević ima 19 godina i veliki je talenat. Pre Partizana nije igrao godinu dana. Verujte mi, biće odličan. Miličić je imao peh sa povredom, Filipović se dobro snašao na štoperu… Imali smo problema, ali nije sve do odbrane, nekada vezni red i napad nisu dobro radili svoj deo posla i onda je sve padalo na pleća defanzivaca. Verovatno ćemo se pojačati, ali bih priču o tome ostavio sportskom sektoru.”
Pomalo je čudno bilo kada je Partizan doveo dvojicu štopera koji će popunjavati bonus pravilo. Jer, ako se vratimo unazad, setićemo se koliko je izbacio centarhalfova kroz istoriju. Ipak, nekadašnji defanzivac uverava da u Omladinskoj školi postoji igrač za budućnost.
“Baš zbog tog bonus pravila, pošto se Mihajlo Ilić ispostavio kao pun pogodak, hteli su da se nastavi tim putem. Zato su dovedeni Kovačević i Miličić. Nije bilo lako Kovačeviću, mnogo je teško sa 19 godina igrati štopera u Partizanu. Iskusio sam to. Ali, biće sve bolji. Ne treba svaljivati krivicu na te momke, već im pružiti podršku. Imamo u Omladinskoj školi igrača, Milana Roganovića, kog moram da pohvalim. Igra štopera, desnog beka i zadnjeg veznog. Dobio je priliku da debituje u poslednjem kolu i odmah je pokazao kvalitet. Ubeđen sam da će biti stub odbrane Partizana.”
Jovanović je pored sebe, kada je ušao u prvi tim, imao štopere poput Mladena Krstajića, Nenada Đorđevića, Gorana Gavrančića… Model sa kojim bi se svi složili da je i te kako sada potreban crno-belima.
“Znam da je klub hteo da dovede Nastasića, ali se nisu dogovorili. Izlišno je pričati koliko bi on značio za Partizan. Uvek je bitno imati tako iskusnog igrača koji je prošao dosta u karijeri. U moje vreme je bilo nekoliko njih…”
Svetozar Marković je bez premca bio najbolji defanzivac u sezoni za nama u Parnom valjku. Uz to, nosio je kapitensku traku, oko koje se diglo dosta polemike na startu prvenstva. Ali, 24-godišnji fudbaler izborio se sa svim preprekama.
“Pravi je primer kapitena i vođe. Ima velike kvalitete za evropski fudbal. Brz je i snažan. Dosta radi na sebi. Jako mi je krivo što se povredio pred kraj sezone, falio nam je mnogo. Bilo bi drugačije sa njim, on je vukao odbranu. Radujem se njegovom povratku na početku priprema.”
Gledajući dalje planove, nema dileme – sve je vezano za Humsku.
“Kada bih mogao da biram – budućnost za ceo život je samo Partizan. Sve u životu sam ostvario preko tog kluba. Ko zna gde bih bio bez njega. Mnogo mi je dao i nikad neću moći da mu vratim. Voleo bih da ostanem tu i nastavim put kojim sam krenuo. Ali, o tom – potom. Videćemo u narednim danima šta će se dešavati”, zaključio je Jovanović razgovor za Meridian sport.
Bonus video:
biljana.rebec
Mogu stoperi u Humskoj da se stvaraju koliko hoce,velika je Afrika!
neda.kerkez
I slepi vide da u partizanu stanje nije dobro i da neke stvari treba da se menjaju, jedina dobra stvar jesu igrači koji posle igračke karijere odlučuju da doprinesu na bilo koji način mogu da se taj klub izdigne i njih treba čuvati.