Marko Neđić: U Grafičaru ne pravimo samo igrače, već i ljude - nema stajanja, ni zasićenja, vidim sebe jednog dana na klupi Zvezde

Ako za nekog može da se kaže da je pravi spoj mladosti i iskustva, onda je to bez razmišljanja – Marko Neđić.

Trener Grafičara i specijalista za rad sa mladim igračima ima tek 34 godine, a na domaćoj sceni je prisutan gotovo deceniju i sa velikim uspehom doprinosi srpskom fudbalu.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Počeo je sa petlićima, kasnije se usavršavao sa kadetima i omladincima Crvene zvezde, pekao zanat kroz Ligu šampiona za mlade, a kasnije prihvatio odgovoran zadatak na Senjaku – gde je osim rezultata zadužen i za pravilan razvoj talenata sa Marakane, kako bi se što lakše adaptirali na izazove koje nosi seniorski fudbal.

U novogodišnjem intervjuu za Meridian sport, Neđić je govorio o aktuelnoj sezoni Grafičara, saradnji sa Vladanom Milojevićem, trenerskoj struci, kao i o mnogim fudbalerima koji su prošli njegov “dril” i sada sa uspehom nose dres kluba sa Marakane.

“Moramo da budemo zadovoljni ovom godinom… Grafičar već godinama radi po sistemu B tima Zvezde, gde je naš posao da što bolje pripremimo igrače i pomognemo im na tom prelasku iz omladinskog u seniorski fudbal. Da sada ne nabrajam koliko je dece izašlo iz Grafičara i otišlo u seniorski sastav Zvezde, poslednji u nizu je Andrija Maksimović, koji je stvarno otkrovenje i pokazao se da može da igra na vrhunskom nivou. Uz njega je tu i mladi štoper Veljko Milosavljević”, počinje razovor strateg Ljubičastih.

Osim rezultata za Grafičar je jednako važan i aspekt “spremanja i izbacivanja” igrača za prvi tim.

“Smatram da je to naš najveći uspeh, kao i činjenica da smo godinu završili na mestu koje vodi u plej-of. Ostaje možda žal za nekim utakmicama, gde smo očekivali bodove, međutim, ne možemo da ne budemo zadovoljni učinjenim – dva cilja su ispunjena, a u narednoj godini ćemo težiti tome da budemo u vrhu, a i da što više dece iz omladinske škole kroz Grafičar nađe put ka prvom timu. Što se kaže, stižu neki novi klinci…”

Ove godine je takmičenje u drugom rangu čini se jače i konkurentnije nego ikada, pa je razlika između vodećih ekipa i onih u plej-autu neuobičajeno mala.

“Slažem se, prilično zahtevna liga, sve je to blizu, dosta ekipa je izjednačeno… Iskreno se nadam da će drugi deo biti zanimljiv, uvek smo bili ekipa koja mrsi račune timovima koji se bore za ulazak u Superligu, igramo na pobedu i imamo jedinstven stil fudbala u odnosu na ostale klubove i ne odustajemo od tog sistema. Eto, dao nam je taj sistem mnogo rezultata i benefita za mlade igrače, mislimo da je takav rad učinkovit i daje plodove”.

Kako kaže, nikada nije dosadno na Senjaku, pa se svakim danom crpe nove ideje i energija koja im pomaže u lakšem obavljanju izuzetno teških zadataka.

“Generalno kao klub težimo inovacijama, promenimo svakih šest meseci gotovo pola tima, stiže nam svake polusezone nova energija, pa je uvek zanimljivo. Sve je to veliki plus, što sam kroz Grafičar završio i PRO licencu. Ne postoji nikakvo zasićenje, gledamo samo kako da napredujemo i obavljamo sve stvari koje su do nas”.

Problem koji se uvukao debelo pod kožu srpskog fudbala, poznatiji kao trenerska vrteška, smeta i Neđiću, pa tako staje u odbranu struke i apeluje na klubove za više strpljenja.

“Nezahvalna je naša profesija, bar što se tiče ovog podneblja… Treneri se menjaju kao na traci, uvek pričam i pokušavam da apelujem na klubove da se ugledaju na Zvezdu i Grafičar. Naravno, prvo počinjem od sebe, jer da nije bilo Slobodana Govedarice, koji nas podržava i veruje nam od samog početka – ne bi bilo svih ovih uspeha. Znamo svoj put, znamo šta hoćemo, ne odustajemo od toga. Imam sreću što sam u ovakvoj sredini, što sam na ovom mestu kalio trenerski zanat i neizmerno sam zahvalan zbog toga. Znam kako je drugim kolegama, mnogo je teško u takvoj situaciji. Mora trener da bude tu neko vreme da bi pokazao svoj pečat, jer nije normalno da se menjaju na pet, deset kola. Nažalost, tako je”.

Ponosan je na veliki broj igrača koji su prošli kroz omladinsku školu Zvezde i Grafičar, a danas se najviše očekuje od mladog tandema iz prvog tima.

“Pored tih svih ranijih produkta, moram da pomenem Maksimovića i Milosavljevića koji su nekako pod budnim okom javnosti. Imamo dosta igrača u našoj Superligi koji mogu da se vrate u Zvezdu. Postoji tu dosta sjajnih igrača, Knežević, Cvetković i Vukićević iz OFK Beograda, braća Mituljikić, Ćurić iz Železničara, Stankovića iz Čukaričkog, pa Đurić iz Novog Pazara… Sve su to deca i fudbaleri koji će da nadođu u narednom periodu”, veruje u svakog talentovanog momka sa kojim je imao saradnju.

Slučaj Ivana Guteše i proboj do prvog golmana Zvezde poprimio je i posebnu motivacionu notu.

“To je pravi primer kada se rad i strpljenje isplate… Bio je drugi ili treći golman kada je stigao u klub, savetovali smo ga da ode na pozajmicu, da dobije minute i brani. Otišao je u BSK iz Borče i postao golman sezone u Srpskoj ligi, zatim se vratio kod nas, bio sjajan, posebno u Kup utakmici u Humskoj protiv Partizana. Uvek je slušao, ništa mu nije predstavljao problem, gledao je da bude što bolji i napreduje, što mu se vratilo na pravi način i mnogo mi je drago zbog njega. Vidi se kako to izgleda kada ima podršku stručnog štaba, poboljšao je i igru nogom, ostavio odličan utisak, branio Ligu šampiona i to je pravi put i primer, pogotovo ako u jednom trenutku nisi u prvom planu. Nije odustao, vredno je radio i svojim ponašanjem i trudom došao do ovog nivoa”.

Iako je po prirodi skroman, priznaje da mu je drago što je ostavio pečat svog rada na neke igrače koji su sada na velikoj fudbalskoj sceni.

“Sigurno da jeste… To je zasluga celog kluba i škole, kao i Nikole Jelića, direktora omladinske škole i Zvezdana Terzića – generalnog direktora. Naravno da je nama satisfakcija kada neko tako ode, ispolji kvalitete i potencijal. Mi smo sa tim momcima provodili dan i noć, to su lepe stvari, koje nas teraju da budemo još bolji i daju nam elana za dalje. Ne može to da se plati. Opet, mi uvek verujemo i verovali smo u te momke, dobijali su šansu kada neko nije mislio tako. Na kraju se i oni osećaju ispunjeno, što se na kraju i vrati na terenu.”

Osim trenera, Neđić i njegov stručni štab su mnogo više za te mlade igrače od pukih fudbalskih učitelja. Osetljive godine i čest “nestanak” talenata između omladinaca i seniora su nešto o čemu se danonoćno razmišlja…

“Baš tako… Mnogo igrača nestane i izgubi se, razočaraju se, a na nama je da svoj toj deci pomognemo. Mislim da u tome uspevamo, ne želimo da stanemo. Stalno im pričamo da će neko iskočiti odmah, posle šest meseci, a neko posle tri godine. Nema pravila, pa i Eraković je godinama bio sa nama, pa se pojavio u prvom timu u pravo vreme i to iskoristio. Svi znamo da svako od njih ima kvalitet, želimo da im dajemo šansu, ali nikada nećemo odustati od njih. Sve je to proces, neko ranije nađe put, neko kasnije. Ključ je da niko ne sme da odustaje, kako igrači, tako i mi treneri. Dođe uvek pravo vreme za sve, bitna je vera i strpljenje. Naravno, nekada to nije lako, ali to je proces.”

O saradnji sa Crvenom zvezdom – sve najbolje…

“Saradnja nikad nije bila bolja. Otkako se vratio Vladan Milojević često pričamo, razgovaramo, prisustvujemo treninzima, uvek su otvoreni za sve. Pričamo o igračima koji su na dvojnoj registraciji, o nekim potencijalnim fudbalerima i stvarno je saradnja sjajna, mislim da nije bila bolja za ovo vreme koliko sam u klubu.”

Ne gleda mnogo unapred, sebe još vidi u Grafičaru, iako ističe da mu jedna od najvećih želja da sedne na klupu Crvene zvezde.

“Tu sam, gde sam… I dalje sam mlad, u procesu sam razvoja, kako spremamo igrače, tako i sebe usavršavam. Ne žurim nigde, imamo odličnu saradnju, radimo dobre stvari, čim sam tu i klub je zadovoljan. Imam ugovor i podršku ljudi. Jedini put i želja je taj da jednog dana sednem na klupu Zvezde, sve druge želje su manje bitne”, završava Neđić razgovor za naš portal.

BONUS VIDEO: