Kako napraviti brend u srpskom fudbalu? Probajte da ukucate na „Guglu“ i nećete naći mnogo toga. Internet jeste postao riznica znanja, ali ne može da nađe rešenje baš za svaki upit. Ukoliko vas zanima ovakva tema, možda je bolje da zakucate na vrata fudbalskog kluba Grafičar.
Skepticizma je bilo, strpljenja ne, nakon što je Crvena zvezda rešila da uloži u filijalu i tako olakša put mladim igračima da otvore vrata prvog tima.
Nikome nije lako kada osnovu zameni srednjom školom, te je od izuzetne važnosti ko će vam biti razredni starešina, čovek koji će oblikovati klince u momke spremne za život. Zvezda je podložno tlo da vas vine u visine, ali i spusti u ponor za kratko vreme.
EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći bonus dobrodošlice od 4.000 RSD potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije
Zato je važno ko će talente voditi na tom putu. Prilikom izbora je važno da ne promašite, da pronađete pravog trenera, a crveno-beli su očigledno pogodili u centar. Pronašli su čoveka sa vizijom, beogradskim šarmom i neophodnim fudbalskim bezobrazlukom.
Marko Neđić je postao sinonim za razvoj talenata i strateg koji oseća Crvenu zvezdu, živi za nju i ono što je najvažnije – zna kako da klince pripremi za izlazak na Marakanu.
Pojedini superligaški klubovi su pred 33-godišnjeg stratega stavili blanko ugovor i raširenih ruku čekaju da napusti Ljutice Bogdana, ali Neđić ima drugačije planove, međutim, ne zatvara vrata nikome.
“Imao sam ponude iz Superlige, ali iskreno mi sa ovim stilom igre treba da biramo sredine. Ovo je najveće nešto što postoji, nema većeg od Zvezde u Srbiji i gde sada da idem… To je najveće, sve ostalo je ispod“., rekao je Marko Neđić na početku razgovora za Meridian sprot
Klubovi zovu, međutim, Marko je trenutno vojnik Crvene zvezde.
“Za neke klubovi, kažu kad god hoćeš dođi – ne vidim sebe tamo trenutno, ali, nikada se ne zna. Možda i to treba proći, ali koliko god gledali, levo-desno, meni su uvek ova deca u glavi. I stalno sam gladan talentovane dece. Poštujem svaki poziv, to mi puno znači, kako meni, tako i mom stručnom štabu. O takvim stvarima odlučuje klub.”
Nema dilemu ni Grafičar kada je u pitanju njegova budućnost…
“Produžio sam na polusezoni do kraja ove godine. Plan je da ostanem, ono što smo pričali u klubu je na obostrano zadovoljstvo. Radimo, stvaramo, tu sam.”
Nije zaboravio Neđić da spomene najbliže saradnike, kao ni Zvezdana Terzića i Nikolu Jelića, koji su ogromna podrška Grafičaru svih ovih godina.
“Moram da pomenem svoj tim; prvog pomoćnika Petra Petrovića, kondicionog trenera Slobodana Čikaru, pomoćnog trenera Nikolu Mikića, trenera za kondiciju i oporavak Miroslava Faboka, trenera golmana Đorđa Topalovića, analitičara Alberta Morgana. To su moji ljudi i njima dugujem veliku zahvalnost za sve što smo napravili. Naravno, tu su i Zvezdan Terzić generalni direktor Zvezde i velika podrška Grafičaru, kao i direktor omladinske škole Nikola Jelić, koji mi je dao šansu pre nekoliko godina kada sam počeo da treniram pionire i njemu sam mnogo zahvalan na svemu.”
No vratimo se na sadašnji trenutak i način kako će Neđić sarađivati sa Barakom Baharom. Iako nije imao mnogo vremena, Izraelac je stigao da porazgovara sa stručnim štabom Grafičara.
“Bili smo na sastanku sa Baharom i pričali smo. Oni će nekada igrati 3-5-2, nekada 4-3-3. Menjaće sisteme, što je dobro, da se šturo ne odredimo za jednu formaciju, već da menjamo ako treba u toku igre. Da igrač može da pokrije dve-tri pozicije, da gledamo da možemo da promenimo sisteme i budemo spremni za sve“.
Neđić neguje stil igre koji neodoljivo podseća na Baharovu Zvezdu, što je još jedan plus.
“Pričali smo o nekom novom projektu – da se igrači prate, da se ne zapuštaju, da se radi individualno sa njima. Kratko smo bili, ali bilo mi je drago zaista. Konačno da nam se vizije poklapaju, da igramo visoko. Kada se vratimo sa Zlatibora, obavićemo još jedan susret“.
Veliki posao je obavljen prošle sezone. Jovan Šljivić, Kosta Nedeljković i Jovan Mijatović su stasali za prvi tim, a upredno su rezultati bili izuzetni. Grafičaru je za dlaku izmaklo mesto u Superligi Srbije.
“Na početku sezone smo stavili kadete u prvi tim. Bilo je priča, da li će moći, ili ne… Ipak, kako su odmicale pripreme, oni su bili sve bolji i pokazali da mogu da ostanu u klubu i konkurišu za mesto. Imali su podršku od iskusnijih saigrača, kao što su Ibanjez, Kaluđerović, Đurić, Stojčev, Kasalica. Stvorila se lepa homogena grupa za rad i odnos van terena. Stariji igrači su poštovali nas sve što pričamo, mlađi pogotovo. Tako smo došli do toga da Jovan Mijatović nakon nekoliko kola bude prebačen u prvi tim, a sada Jovan Šljivić i Kosta Nedeljković. Možemo da kažemo da je veliki uspeh to što se naša tri fudbalera iz prošle sezone nalaze u prvom timu Crvene zvezde. Pored svega toga, klub je uspeo da napravi najveći transfer ikada, prodavši Falua u Rems za 500.000 evra na polusezoni.”
“Završili smo jesenji deo na drugom mestu, a te zime nas je napustilo čak 13 igrača. Falu u Francusku, Kasalica i Kaluđerović i OFK Beograd, tako i u ostale timove Superlige. Klub je stvorio ozbiljan brend, nijedan igrač koji je napustio ekipu nije otišao u ligu ispod i na tome su nam igrači veoma zahvalni. Mi smo razvojni klub, kod nas se prave igrači, a opet smo dali najviše golova u Prvoj ligi prošle sezone”.
Mnoge je zanimalo da li je Grafičar uopšte imao ambiciju da uđe u Superligu…
“Igrali smo sasvim normalnu utakmicu, hteli smo da pobedimo. Videli smo da možemo, uostalom i klub je objavio da ukoliko uđemo u Superligu moramo da se odvojimo od Zvezde. Hteli su iz kluba da budu pošteni prema toj deci. Stvarno imamo sjajnu saradnju, počev od predsednika Slobe Govedarice, sportskog direktora Dušana Anđelkovića, generalnog direktora Nikole Ristanovića, bio je tu i Balša Terzić, koji je otišao u OFK Beograd. Ljudi su nam dali totalno poverenje, a na nama je bilo samo da radimo. I to treba neko da ti omogući, pošto vidimo kakva je situacija sa trenerima u Srbiji. Odlaze posle dva, tri kola… To ne donosi apsolutno ništa.”
Grafičar će i narednu sezonu igrati na “Marakani”, pošto stadion na Senjaku još uvek nije završen. Zanimljivo, vraćena je i čuvena “dvojna registracija” u našem fudbalu, što mnogo olakšava napredak mladih igrača.
“Treba da se postavi prirodna trava iza juga “Marakane”. Ne selimo se još na Senjak, imaćemo i dvojnu registraciju, što je fenomenalna stvar za mlade igrače. Na primer, ako neko odigra 15 minuta za prvi tim u subotu, može bez problema da igra za Grafičar u nedelju. To je jako bitna stvar i značiće mladim fudbalerima. Forsiramo slično razmišljanje kao i prvi tim, posedujemo sličnu fizionomiju igre, tako da sam optimističan.”
Prelazni rok je za mnoge najzanimljiviji deo fudbala. Kakva je transfer politika Grafičara, da li imaš predloge za igrače koje bi voleo da vidiš u timu.
“To je zanimljivo… Odlučujemo svi zajedno u klubu. Postavimo pet pikova za koje mislimo da mogu da donesu nešto klubu pa, polako… Sada smo doveli sedam novih fudbalera, neke smo prebacili u omladince da dobiju na iskustvu, dok je njih nekoliko ostalo sa nama. Nije lako. Mnogo je igrača prošlo kroz tim za dve nedelje, gotovo 50 igrača smo imali, a na pripreme će krenuti njih 30. Sve se može, izvodljivo, iako nekada stvarno nije lako.”
“Ibanjez me kupio za ceo život, sada će morati pomoćnik da uklizava”
Nakon dve godine ekipu je napustio Luis Ibanjez. Harizmatični Argentinac i profesionalac kakav dugo nije viđen u srpskom fudbalu više neće biti sa vama.
“Mnogo je bitna takva ličnost u klubu. Bio im je tata u svlačionici, moja produžena ruka. To je pravi čovek, rekao sam i pomoćniku da će sada morati on da uklizava protivnicima. Neverovatan uticaj je imao na ekipu. Stariji je od mene, a imao je takvo poštovanje, da me je kupio za ceo život. Gledao je na nas kao na svoju kuću. Imali smo ove godine više plakanja nego treninga. Svi smo bili jako vezani.
Zimus je na pripremama bio i Mičel Donald, još jedan bivši fudbaler Crvene zvezde.
“Bio je sa nama, trenirao je, i njemu se dopalo ovde. Ipak, nisu se poklopili svi aspekti i nije ostao u klubu”.
Koliko vam je potrebna zamena za Ibanjeza, kod koga se videla ogromna želja i volja da pomogne mladim igračima i bio je praktično pravi vođa ekipe?
“Treba nam, naravno. Ali, i stariji igrači kada su došli su poštovali Luča, moramo da pronađemo neku takvu ličnost, ali, biće teško. Ako ne nađemo, moraćemo mi sa beogradskog asfalta da reagujemo. Ti toj deci moraš da budeš sve – otac, majka, drugar, učitelj… To je Zvezda. “
Ono što predstavlja zaštitni znak njegovih ekipa je prilična efikasnost, kao i mladi igrači koji se nekada mnogo brže “gurnu” u vatru nego što se očekuje.
“Eto, kada smo počeli da radimo, još od pionira, postižemo najviše golova od svih timova u prvenstvu. To je neka naša fizionomija. Konstantno igramo sa mlađim igračima u odnosu na ostale. Na ovim pripremama smo priključili nekoliko igrača 2007. godište. Svaki put mislimo da ne možemo ništa da napravimo, ali, zasučemo rukave i što se kaže idemo u rudnik i tako dođu rezultati. Ima dosta kvalitetne dece, čekamo ih…”
Poređenja sa velikim evropskim klubovima su svakako nešto što forsira mladi strateg Grafičara.
“Imali smo ideju da igramo utakmicu protiv filijale Salcburga u Austriji. Pobedili smo Lifering 3:2, videli su se potezi te dece, neverovatan fudbal, a opet smo videli sliku da smo blizu tako nekog nivoa. Pokazali smo da možemo da igramo barabar sa igračima Salcburga. Njihova akademija je “ludilo mozga”, nema šta nema tamo. Po meni je to suština, da se igra sa tim razvojnim klubovima, da se poredimo, da vidimo gde smo i šta smo. Meni je krivo što kod nas u ligi kakav god tim imali, svi se brane. To ne pospešuje fudbal, svi tako stagniramo. Generalno, treneri su u strahu. Samo da se ne izgubi, vide i oni da se menjaju kao na traci. I meni je lični haos, ali ne mislim da to treba da se prenosi na igrače.”
Za razliku od prethodnih godina, Grafičar je postao prava fabrika talenata koja “štanca” igrače za Crvenu zvezdu.
“Kako vreme odmiče, sada ima mnogo više igrača iz Grafičara koji završe u prvom timu. Za sve je potrebno vreme, Grafičar je postao brend. Izbacujemo mnogo igrača, ali, ne može ništa preko noći. Svi mi želimo sve i odmah, međutim, to je proces. Iako zvezdaška javnost ima visoka očekivanja, izgubi se jedna utakmica i odmah si na stubu strama. Ne ide to baš tako.”
Postoji li neki fudbaler koga ste želeli u klubu, ali nikako niste uspeli da dođete do njega?
“Moje igrače ne bih menjao ni za koga, pa i kada izgubimo. Bilo je mnogo igrača koje smo hteli, ali, evo sada je došao mali Stojanović, 2003. godište, koga smo odavno imali na radaru. Bio je u OFK Beogradu, Brodarcu, otišao u Proleter i evo sada smo ga konačno “ćapili”. Generalno, šta znam… Možda to 2001. godište nisam uhvatio mnogo u seniorskom fudbalu. Izmakao nam je Eraković, kao i Gavrić. Eto, njega bih sada voleo da vidim u timu.”
Nije poznato da je tokom turnira prijateljstva pre dve godine, zagrebački Dinamo želeo Nikolu Kneževića, sada igrača pred prvim timom, koji je briljirao u tom finalu upravo protiv Zagrepčana – 2:0.
“Za sve naše igrače su se tada svi raspitivali, pa za Kneževića je Dinamo rekao na Zlatiboru evo vam milion evra i Đekić (Đulijano Đekić). Ipak, odbili smo. On je izuzetan talenat i predviđam mu lepu karijeru”.
Otkrio je i kakav odnos ima sa pojedinim fudbalerima srpskog šampiona i pokušao da razbije predrasude, koje evidentno, postoje među navijačima.
“Trenirao sam dve nedelje Gobeljića i Srnića dok je ostatak ekipe bio u Rusiji. To su profesionalci, ljudi imaju iskrivljenu sliku o njima. Nije tako. Dečko odradi trening maksimalno, to su veliki radnici. Desi se da ulaziš u neke rasprave sa ljudima koji misle drugačije, ali ja ne mogu da prećutim to, poznajem ih, to su dobri momci, rade i ćute, puca sve.”
Razlika između omladinskog i seniorskog fudbala? Koliko si se lično ti promenio na tom prelazu?
“Sam ulazak u seniorski fudbal menja mnogo stvari. Radili smo mi ozbiljno i u omladincima, ali, to je stepenik više. Ima mnogo razlike, većih iskušenja. Kao kada prelaziš iz doba dečaka i telo čoveka. Sve je to normalno, treba se ostati imun na sve to, držati nivo i renome kluba. Dosta je drugačije od tada, ali smo u stvaranju igrača još žustriji, gde im prenosimo da mogu da se izgube ako ne rade u “fullu”. Oseti se, baš je surovo, mnogo je seniorski fudbal na ozbiljnijem nivou.”
Priča koja totalno i bez greške opisuje Marka Neđića kao čoveka i trenera je njegov debi u seniorskom fudbalu.
“Ma, ja ne znam da li je to neko doživeo u seniorskom fudbalu. Imali smo tri utakmice do kraja, pritisak, moramo da osvojimo devet bodova. Sve to kroz šalu, ali, ja sam sve to shvatio mnogo ozbiljno”. “Igrali smo protiv Budućnosti iz Dobanovaca, povedemo 1:0, sve ide kako treba, međutim, za pet minuta dobijemo dva crvena kartona. Ljudi, 20. minut, mi imamo dva igrača manje. Dođe poluvreme, ja kažem igračima da igramo, da probamo… Počinje drugo poluvreme, protivnik oseti da može, daju jedan gol, daju drugi gol, preokrenu. E, tada se u meni javlja taj srpski inat. Okupilo sam igrače na brzinu i rekao im: “Pun presing gore, idemo, napadamo, ne smemo da izgubimo”. Tako je i bilo, dajemo gol za 2:2, protivnik sa dva igrača više uvodi štopera umesto špica, zatvara se. Imali smo i šansu da pobedimo na kraju… Eto, uzeli smo bod, a sledeće dve utakmice smo pobedili i tako smo postali prepoznatljivi.”
Titule i napadački fudbal su obavezne kada radiš u Crvenoj zvezdi…
“U svakoj generaciji smo osvajao titule. Eto, sada u Grafičaru smo imali šansu da uđemo u Superligu, igrali baraž. Za mene je to veliki uspeh. Od pionira do sada, uvek idemo na gol više, da igramo napadački fudbal, upravo to i donosi rezultat. Nikada nećete videti da čuvamo 1:0, idemo da damo drugi i treći. Većina ekipa se brani, pogotovo u Prvoj ligi”.
Koliko je bitno da mladi fudbaler ima mentalitet pobednika?
“Moraš da im usadiš, kroz treninge, razgovor… Neka deca nemaju to, imao sam situacije da igrači nisu osvajali titule nikada. Ja onda moram da im utuvim u glavu da mora da bude pobednik, da zna gde je došao”.
PIŠU: Nikola Husein i Blažo Komnenić
