Crno-beli klinci čekaju novog Lazara Markovića: Prvo titula i Evropa sa Partizanom, lako ćemo za kasnije

Nadasve neskladno sa renomeom i tradicijom – godinama zapostavljen, čuveni omladinski pogon iz Humske 1 konačno je oživeo. Svesni njenog značaja, prvi potezi koje su povukli čelnici novog rukovodstva, bili su usmereni na promene u vođenju i radu Partizanove škole.

Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!

Teška situacija u klubu primorala je novoformiranu upravu da najveće talente iz sopstevene proizvodnje gurne u vatru seniorskog fudbala daleko ranije od prvobitno planiranog. Premda delimično iznuđeno, hrabro rešenje se ekspresno isplatilo, imajući u vidu da su klinci zablistali na stadionu iznad Autokomande i da se krajem novembra nalaze na čelu superligaške tabele.

Za kratko vreme pojedinci iz mlađih kategorija, kao i trećeg ranga, dogurali su do uloge lidera ekipe i poziva u A reprezentaciju. Ne nameravaju crno-beli da se tu zaustave, a koracima svojih vršnjaka sa kojima je prošao kompletno fudbalsko obrazovanje, uskoro bi mogao i perspektivni Matija Ninić.

“Cilj mi je da ostanem što duže u Humskoj. Najpre bih voleo da osvojim titulu sa Teleoptikom, a potom da zaigram u Evropi i podignem duplu krunu sa Partizanom. Za kasnije polako – ima vremena”, počeo je Ninić razgovor za Meridian sport.

Agilno krilo, Partizanovo dete u pravom smislu te fraze, briljira braneći boje Teleoptika, gde je od početka sezone upisao već devet pogodaka i izdvojio se kao udarna igla tima u tandemu sa kolegom iz špica – Markom Lekićem. U slučaju trijumfa nad ekipom Brodarca naredne srede, Optičari će preuzeti lidersku poziciju na tabeli Srpske lige Beograd od obrenovačkog Radničkog.

“Od derbija očekujem pobedu. Tri boda bi bila kruna sjajne polusezone. Imamo pravo da se nadamo najboljem scenariju posmatrajući aktuelnu situaciju iz naše perspektive”, optimista je mladi ofanzivac.

Partizanova filijala je tokom leta najavila juriš na plasman u viši rang, ali uz pomoć iskusnijih kolega, mlade snage Optičara naučile su kako da se nose sa pritiskom.

“Mala doza pritiska je prisutna, ali kroz trening i partije koje pružamo, ona praktično nestaje. Verujemo da će sve doći na svoje. Jurimo plasman u Prvu ligu, sa željom da ostanemo neporaženi do kraja sezone”.

Veliku ulogu u razvoju perspektivnih tinejdžera igraju praktično veterani iz redova Teleoptika – Vojislav Stanković, Marko Šćepović, Nemanja Stevanović i Marko Živković.

“Znače nam zaista. Svaki njihov savet je zlata vredan, ako uzmemo u obzir šta su sve prošli i koliko iskustva imaju. Znaju kako da reaguju kada nastanu tenzije u igri, uvek su spremni da stanu uz nas. To prija svakom mladom igraču”.

Autoritet u svlačionici, kao i na terenu, bez dileme predstavlja kapiten – Voja Stanković. Nekada komandat Partizana, danas Optičara, pravi je primer mlađim saborcima.

“Zaledimo se svi kada Voja podvikne. Niko ne sme da prigovori. Za sve se pita. Nije više onoliko jak, sad je još jači. Ne verujem da će skorije u penziju, sada je u najboljim godinama”, poručio je Matija sa osmehom.

Odrastao je Ninić gledajući svog fudbalskog uzora, danas prijatelja od kog svakodnevno dobija savete – Lazara Markovića.

“Uživao sam oduvek u igrama Lazara Markovića. Od stranih fudbalera volim da gledam Lamina Jamala i Osmana Dembelea”, istakao je krilni napadač, pa nastavio o popularnom Markecu:

“Stalno smo u kontaktu. Čujemo se gotovo svakodnevno. Upijam savete. Srećan sam što imam priliku da učim od njega. Napravio je izvenarednu karijeru. Stalno mi priča gde je grešio, u želji da se ne spotaknem na istim mestima. Malo je toga što nas razlikuje, a zajednički su nam svakako brzina i smirenost. Impreisvno je za koje klubove je sve Lazar igrao”.

Nije Partizan u minulim godinama ni blizu dovoljno verovao u sopstvene produkte. Situacija se naglo promenila pre nešto više od 12 meseci, a kao potpuno otkrovenje, stigle su neverovatne generacije ’06 i ’07. Vanja Dragojević je već zaslužio kapitensku traku oko ruke, a zajedno sa Ognjenom Ugrešićem dogurao i do A reprezentacije Srbije. Važnu ulogu u prvom timu poverena je Bogdanu Kostiću, Nikoli Simiću, te nešto starijem Milanu Roganoviću…

“Zajedno smo od sedme godine. Mnogo toga smo prošli zajedno. Razgovaramo stalno. Savetuju me i čekaju da im se priključim”.

Veoma je Ninić srećan zbog uspeha svojih drugara – Dragojevića i Ugrešića.

“Uliva nadu njihov primer. Često govore da su do pre nekoliko meseci igrali na seoeskim terenima, a sada su u reprezentaciji. Vanja je nedavno bio na “Vembliju”. Verovali smo da je to realno. Bili smo jedna od najtelantovanijih generacija. Znao sam da će dosta nas stiću do prvog tima”.

Od ranog detinjstva Matija je stekao veliku ljubav prema matičnom klubu.

“Volim da idem na utakmice, fudbalske, ali i košarkaške. Ranije sam skupljao i lopte”.

Ima svoje favorite i kada je u pitanju igra pod obručima.

“Karlik i Tajrik su mi omiljeni igrači, ali jedan je Željko Obradović – najveći”.

Evocirao je ofanzivac uspomene iz omladinskih selekcija, gde je vodio žestoku borbu sa vršnjacima iz redova rivala, koji su već napravili ozbiljne iskorake u seniorskim vodama, poput Mihajla Cvetkovića, Andrije Maksimovića, Vasilija Kostova, Veljka Milosavljevića…

“Svaka utakmica je bila derbi, ne samo protiv Zvezde, već protiv Čuke, Vojvodine… Sve su to odlične ekipe. Žargonski rečeno – klanje do poslednjeg minuta svake utakmice”, istakao je Ninić, pa nastavio u istom dahu:

“Večiti derbi je bio neverovatan. Uvek je postojao pritisak. Naboj se oseća – bez obzira što su mlađe selekcije u pitanju. Pobeda na gostovanju Crvenoj zvezdi je za nas bila kao da smo osvojili prvenstvo”.

Redovno su pozivi iz selekcija Fudbalskog saveza Beograda stizali na Ninićevu adresu, ali još čeka na debi u reprezentaciji Srbije. Sjajnim partijama definitivno je skrenuo pažnju sportske javnosti.

“Vidim šansu, ali ne razmišljam toliko o tome. Ne volim preterano unapred da razmišljam. Sada je fokus na tome da uspešno završimo sezonu”.

Iako veoma mlad, Partizanov biser je u dosadašnjoj karijeri radio sa mnoštvom stručnjaka. Zahvalan je svima na doprinosu u ličnom razvoju, ali posebne pohvale uputio je šefu struke omladinaca crno-belih, Ivanu Radovanoviću.

“Ivan mi je mnogo pomogao kada je došao. Ukazao mi je poverenje – što je značajno uticalo na moje samopouzdanje. Prethodno sam imao lošu polusezonu. Od tada je sve krenulo na bolje. Zahvalnost ide šefu”.

Uvideo je Radovanović da Niniću ne prija mesto desnog beka, na kom je jedno vreme nastupao, te je odlučio da ga vrati na omiljenu, primarnu poziciju.

“Bio je to težak period za mene, ali ojačao me je. Pronašao sam u tome motivaciju i sve je ispalo kako treba”, ističe 19-godišnje krilo, uz obrazloženje:

“Ranije je možda i moglo da se kaže kako ti smeta, ali danas u profesionalnom fudbalu nema mesta za žalbe. Na treneru je da odluči gde ćeš igrati, a tvoje da ćutiš i obaviš svaki zadatak najbolje što umeš. Ili ispoštuješ, ili si na tribini”.

Odličnu saradnju neguje i sa novim trenerom Partizana – Nenadom Stojakovićem, pod čijim vođstvo je zapravo i “eksplodirao” ove jeseni u Teleoptiku. Talenat, forma i učinak, daju Niniću za pravo da se nada pozivu u prvi tim, iako su njemu trenutno druge zamisli u fokusu.

“Ni ne razmišljam o tome. Biće kako šef odluči. Poznajemo se godinama. Znam odlično njegov način rada. Bio mi je trener i u omladincima, kao i ovde u Teleoptiku, odlično sarađujemo”, konstatovao je Ninić u razgovoru za naš portal.

Bonus video: