Munjo, suni te bele semenke za 200. Jao, vidi ga, bre, ovaj što ne zna; “‘Alo, majstore, pogodi gol”…
Tako je do skoro izgledao svaki vikend na stadionu IMT-a. Uglavnom starija publika koja je uspela da pobegne od žena i kućnih obaveza svoje utočište nalazila je na popularnom “Old Traktoru” i sve svoje frustracije istresala na sudijama, protivničkim, a i svojim igračima.
Takav fudbal, gotovo amaterski, vrlo brzo je zamenila ambiciozna priča novih vlasnika kluba i IMT je meteorskim usponom došao u žižu domaće, a i evropske javnosti.
Čudo od deteta – Miloš Luković je na korak od istorijskog transfera srpskog prvenstva, prvi tim pod komandom Nebojše Jandrića igra možda i najlepši fudbal u ligi, dok su omladinci Traktorista trenutno na prvoj poziciji Superlige i mestu koje vodi u Ligu šampiona naredne sezone.
Preokret: Luković bliži Francuskoj nego Rusiji
Tvorac te generacije je Milan Đorđević. Stručnjak iz Leskovca i pored ovakvog rezultata i čelne pozicije ne želi previše da sanja i mašta, već sa obe noge na zemlji jasno poručuje – bitno je da ti momci postanu ljudi.
Upravo je to po njemu ključ fudbala, rezultati će doći i proći, ali na kraju će vas svako pamtiti kakav ste bili čovek.
“Zajedništvo, prave ljudske vrednosti koje mi kao treneri i ljudi koji vode klub zastupamo. U timu može da te izdvoji jedino rad i ponašanje i da uvek ljudske vrednosti stoje iznad drugih. Ako dobro driblaš, daješ golove, ne znači da to daje za pravo da ne poštuješ saigrače i sve zaposlene u klubu, već to treba da ti da obavezu da budeš skromniji i imaš poštovanja za svakog” započinje Đorđević razgovor za Meridian sport.
Mnogima je pomalo je začuđujuć podatak da je omladinska škola IMT-a trenutno najbolja u Srbiji. Postoji li neki recept?
“Ovog leta smo pokrenuli neku priču sa entuzijazmom i verujući da možemo bolje nego prošle sezone. Uspeli smo da pomerimo lestvicu, a trenutno stanje na tabeli to i govori. U klubu na čelu sa Radetom Dunjićem, a i svi ostali veruju da mogu mnoge dobre stvari da se naprave. Da možemo da napravimo iskorak smo videli još na proleće. Momenat kada mi pobeđujemo Partizan sa čak 5:1 je bio prelomni kako za nas, tako i za klub da zajedno počnemo da stvaramo uspehe, a od leta smo nastavili sa radom i epilog je poznat”.
Da li verujete da na kraju sezone možete da osvojite titulu i izborite plasman u Ligu šampiona, što bi bio podvig samo po sebi?
“Ovaj fudbal je takmičarski i priprema za seniorski. Tačno je da bi prvo mesto predstavljalo veliki uspeh za klub, neosporno je da bi Liga šampiona mnogo značila. Od leta kada smo započeli sezonu dobrim rezultatima, videli smo da bi možda mogli nešto više da napravimo, međutim, moja deviza sa ovim momcima je da me svakog ponedeljka na sastancima zanima gde će oni ove nedelje biti u odnosu na prethodnu i to je jedino što je meni bitno. Gde su fudbalski, gde su ljudski… To je meni jedino merilo i ovo su okolnosti na koje možemo da utičemo”.
Nebojša Jandrić: IMT ide u dobrom pravcu, igrači moraju van zone komfora, svaki proces zahteva žrtvu
Podatak koji upada u oči je taj da se nijedan fudbaler ne izdvaja statistički od ostatka tima iako je ekipa prva na tabeli.
“Svi momci koji su u omladinskom pogonu, poseduju kvalitet i mi smo nekim našim stavom preneli da smo svi jednaki. To se odrazilo i na terenu kroz te brojke. Nema pojedinca koji je iskočio u prvi plan kao Sedrik Čarls prošle godine, kada je bio najbolji strelac. Sistem rada i način igre je iznedrio da cifre i strelci budu podjednaki. Ljudi koje poznajem i koji su u fudbalskoj materiji često kažu da uživaju gledajući našu igru, da nisu imali prilike do sada da se neko suprotstavi Zvezdi, Partizanu, Čukaričkom, vodećim našim klubovima. Uspeli smo da više ne igramo podređenu ulogu, već da se mi pitamo na terenu”.
Ipak, svedoci smo toga da mladi igrači u ovom osetljivom periodu često zalutaju i desi se da čak i nestanu sa fudbalske mape.
“I statistički je negde zapisano da u razmaku od 18. do 21. godine preko 70% momaka prestane da se bavi fudbalom. Ne igraju neki niži rang ili nešto slično, već batale. To i jeste najosetljiviji period, tako da nosi za sobom neke stvari, koje su vezane za profesionalni odnos prema fudbalu. Dužnost je da se to prepozna i da se na tome radi i tim momcima budemo na usluzi. Kakav vam je pristup prema njima, vi tako dobijate i povratne rezultate kroz igru na terenu i rezultate. Bez uzajamnog poverenja, ljubavi, rada, nema ništa. Njima često kažem da glavu treba spuštati samo u molitvi i kada čitamo”.
Saradnja sa prvim timom je odlična, što se ogleda i po tome da je već nekoliko omladinaca debitovalo za seniore u Superligi.
“Cilj omladinske škole svakog kluba jeste da spremi igrače za prvi tim i uspeh kluba je da ima igrače iz svoje škole. Majstorstvo kluba i trenera je pronaći balans kao i uliti samopouzdanje igračima da veruju u sebe i uspeti da im se ukaže na sve nedostatke koje imaju i da ne izgube fokus. Upravo je taj balans dao rezultat i IMT trenutno izdvaja od drugih klubova”.
Šta je po vama najveća snaga ovog tima?
“Hm… Naporan i dobar rad pre svega. Zajedništvo, prave ljudske vrednosti koje mi kao treneri i ljudi koji vode klub zastupamo. U timu može da te izdvoji jedino rad i ponašanje i da uvek ljudske vrednosti stoje iznad drugih. Ako dobro driblaš, daješ golove, ne znači da to daje za pravo da ne poštuješ saigrače i sve zaposlene u klubu, već to treba da ti da obavezu da budeš skromniji i imaš poštovanja za svakog”.
Kada ste vi, klub, a i sami igrači uvideli da možete da napravite nešto veće?
“Po prirodi smo pozitivni i verujući ljudi, pre svega ljudi iz kluba. Verovatno smo se i po energiji negde našli. Ja lično volim stvari koje su nekome nemoguće, tako da mi je sve to izgledalo interesantno. Što se moje priče u IMT-u, ona je krenula u februaru 2022. godine. Bili su na sredini tabele u tom trenutku i završili smo tu polusezonu ubedljivo treći i negde tada sam verovao da bi mogli da se uključimo u trku za titulu da sam došao ranije, ali u fudbalu se ne računa šta bi bilo kad bi bilo, nego konačan rezultat. Od tog februara do juna smo imali ja mislim isti broj bodova sa Partizanom i Zvezdom, sa tim da smo mi u poslednjem kolu doživeli poraz od TSC-a”.
Činjenica da se treneri prečesto menjaju u srpskom fudbalu, polako postaje frustrirajuća…
“Mislim da je to veliki problem. Generalno je to loše za fudbal, potrebna je duboka analiza ko je postavljao analize na početku sezone i da to samo nije odgovornost trenera, već nešto mnogo šire. Najlakše je menjati trenera, a oni klubovi koji su uspeli da izdrže neki period, kao na primer TSC, Čukarički sa Kerkezom, na dobrom su putu da ostvare nešto. Pritisak je u svakom poslu, pogotovo za ljude koji rade za neke normalne plate i izdržavaju porodice. Posao nam je takav, ali ne smatram da je veliki pritisak.
Kada smo kod trenerskog posla, kako je izgledao vaš put do stadiona kraj Hale sportova?
“Sa drugarima sam 2015. godine otvorio školu fudbala OFK Šampion i do sada je iznedrila jedno 15-ak igrača za Zvezdu i Partizan, što je za moj Leskovac bilo nezamislivo. U sezoni 2016/17 sam preuzeo Jedinstvo iz Bršnjaca i uspeo da ih ostavim u ligi iako sam došao u aprilu, a naredne godine sam sa istim klubom ostvario 23 utakmice u nizu bez poraza. Bilo je tu svakakvih pritisaka, bio sam beskompromisan da radim pošteno, mislim da bi rezultati bili i bolji. Nije to naišlo na odobravanje nekih ljudi, pa sam se povukao i dve godine radio u školi fudbala. Dve godine kasnije sam razmišljao da napustim zemlju, nisam znao šta radim ovde. Dobio sam poziv od superligaškog kluba, da preuzmem ekipu, međutim, dogodilo se da sam sklonjen zbog nekih stvari. U nedelju dana su bili takvi lomovi i otud moja razmišljanja za napuštanje Srbije, ali eto uz Božiju pomoć dobio sam neku snagu da izdržim i pojavila se ponuda Okružnog saveza Istočne Srbije da budem instruktor, a posle godinu dana sam imao poziv za Kinu, međutim to se nije desilo zbog koronavirusa i sticajem okolnosti sam ostao, pa su ljudi prepoznali moj radi u savezu i vrlo brzo sam postao regionalni instruktor. Ipak, pošto mi je želja bila da se bavim seniorskim fudbalom, dobio sam poziv da sa Zoranom Popovićem idem u Emirate u svojstvu trenera i analitičara i ostao sam do novembra, nakon čega sam se našao u IMT-u, iako je taj naš sastanak bio nekim sasvim drugim povodom, ali nešto im se u razgovoru sa mnom dopalo i tako sam postao trener omladinaca i ujedno radim u prvom timu kao pomoćnik” završava Milan Đorđević priču za naš portal.
EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.
BONUS VIDEO:
aljosa
Kad imate pravog čoveka u klubu eto kako to izgleda podigao je sve na najviši nivo