Savladavši Oleksandriju na strani (2:0), Partizan je prvi put od 2009. godine osetio slast trijumfa nad Ukrajincima, ali je i značajno podigao moral pred izazove koji slede. Posle šest poraza u nizu, od Dinama iz Kijeva i Šahtjora, crno-beli su prekinuli negativan niz, ušli u predvorje trećeg kola kvalifikacija za Ligu konferencije i dali povod mnogima da se sete snežne noći u Humskoj pre više od 15 godina.
Na oproštaju od grupne faze Lige Evrope izabranici Gorana Stevanovića su nakon pet izgubljenih mečeva uspeli su da upišu prve bodove, a najzaslužniji za trijumf bio je jedini strelac Lamin Dijara. Pirova pobeda najavila je stasavanje generacije koja se već narednog leta plasirala u Ligu šampiona, dok se jedan od najboljih golgetera koji je igrao za srpske klubove pogotkom praktično pozdravio sa beogradskom publikom pred prelazak u Al Šabab.
Meridian sport ti donosi BONUS DOBRODOŠLICE – do 6.500 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Uspeh aktuelnih igrača Partizana bio je povod za razgovor sa Dijarom koji je za Meridian sport pričao o brojnim temama, počevši od pobede protiv Šahtjora.
“Pamtim tu utakmicu… Bilo je baš ružno vreme. Zima, pao je sneg. Bila je poslednja utakmica u grupnoj fazi. Trudili smo se da osvojimo barem nešto i baš mi je drago što smo pobedili”, ne blede uspomene Senegalca ni deceniju i po kasnije.
Dugo je crno-bela publika čekala da Partizan ponovo pobedi neki ukrajinski klub, a tačku na post stavila je vrlo dobra partija Blagojevićevih izabranika prikazana u četvrtak.
“Nažalost nisam stigao da ispratim celu utakmicu. Posle sam odgledao najvažnije detalje na internetu. Imamo mladu ekipu, ali ono što su demonstrirali u četvrtak budi veru u svetlu budućnost. Sve su to mladi, talentovani igrači. Ne bih izdvajao nikoga, ne bih voleo da se neko uvredi. Tu sam, pratim sve koliko god mogu. Naš Partizan poseduje kvalitet. Neću da kažem tačno ko mi se dopada, ali potencijal raduje. Imaćemo priliku tokom sezone da se još detaljnije upoznamo sa timom.”
Podrška u Humskoj protiv AEK-a iz Larnake je bila na visokom nivou, te se makar sličan odziv očekuje i u naredni četvrtak. Ipak, među hiljadama gledalaca neće biti nekadašnjeg golgetera koji je imao spreman odgovor na pitanje da li će uskoro podržati klub uživo.
“Naravno! Mi imamo samo Partizan! Veoma je važno da pružimo podršku ekipi. Uskoro ću doći u Srbiju, da nastavim edukaciju za A licencu. Svratiću u klub obavezno. Nadam se da ću biti u prilici da pogledam neku utakmicu u Humskoj.”
Dijara je tačku na igračku karijeru stavio 2019. godine u Turskoj, međutim fudbal i Srbija ostali su u srcu.
“Završavam licencu u Srbiji. Zbog toga često dolazim. Videćemo šta će biti u budućnosti”, kazao je nekadašnji ofanzivac i uz osmeh odgovorio na pitanje da li se to priprema da preuzme mesto šefa stručnog štaba crno-belih:
“Daću sve od sebe da uvek pomognem Partizanu. Da li kao trener, ili navijač, za mene je Partizan sve. Ako dođe do toga da jednog dana sednem na klupu crno-belih, biće mi stvarno drago.”
Ne krije Senegalac da ga posebne emocije vežu za Humsku.
“Osećao sam se fenomenalno u Beogradu, i dan danas zbog toga često dolazim. Osećam se kao kod kuće, kao da i dalje igram u Partizanu… Ljudi me poznaju, ukazuju mi poštovanje. Živim u Turskoj, ali ono što imam u Beogradu, to nemam nigde! Moji prijatelji ovde stalno pominju Partizan. Iskreno – Partizan mi je sve dao! Lepo mi je ovde stvarno. U Tursku sam kao veliki igrač stigao upravo zahvaljujući crno-belima. Sve u životu prošao sam u Beogradu. Znajte – ja sam Partizanovac. Jesam, majke mi! Gde god da odem svi me poštuju zbog Partizana, časte kafu. Lepo mi je, uživam.”
Potvrdu da postoji neka posebna veza između Dijare i Srbije predstavlja i činjenica da odlično govori jezik.
“Dugo nisam pričao, pa sam počeo da zaboravljam, ali postepeno se vraćam u formu. Srpski jezik je super! Svima kažem da sam ga odmah zavoleo. Odmah sam dobio želju da ga naučim. Bolje pričam srpski, nego francuski koji sam naučio u školi.”
Od perioda kada je Senegalac nosio crno-beli dres mnogo toga se promenilo. Klub iz Humske je od njegovog odlaska 2012. promenio čak četiri predsednika, a aktuelno rukovodstvo pokrenulo je akciju ozdravljenja Partizna.
“Vidim sve šta se dešava u klubu. Nadam se da će sada biti bolje, da će biti sve u redu. Teško je, ali sa ovako mladim timom, za kratko vreme biće sve dobro ponovo. Čitao sam u medijima o želji Partizana da vrati Adema Ljajića. To bi zaista bilo sjajno. Svi povratnici koji su se pominjali su vrlo kvalitetni, donose ozbiljno iskustvo… Bilo bi super da ponovo obuku crno-beli dres.”
U redovima Partizana danas je Marko Jovanović, član stručnog štaba i nekadašnji Dijarin saigrač.
“Mare, Mare… Dugo se nismo čuli, ali vidim da je kratko bio glavni trener, da je sada ponovo u stručnom štabu. Prošli put sam se video i sa Nenadom Marinkovićem, zamenikom direktora Omladinske škole. Rekao mi je: ‘Hajde dođi u klub, da pričamo’. Razlog je moja akademija igrača koju imam u Senegalu. Pozvao me je da razgovaramo o potencijalnoj saradnji. Nadam se da ćemo prilikom narednog dolaska uspeti da se posvetimo toj temi.”
Pomen fudbalske akademije nametnuo je logično pitanje – ima li među učenicima Lamina Dijare igrača za Partizan?
“Naravno. Sjajno je razgovarati o mladim igračima, iako nisam navikao da namećem ljudima svoje priče, da potenciram na tome… Akademija se zove ‘FC Dakar’. Čitav posao vodim zajedno sa drugarom koji je igrao u Portu. Nigde drugo nisam hteo da idem, ali voleo bih da sarađujem sa Partizanom, da možda dovedemo mlade igrače u Beograd – da nauče nešto novo, steknu iskustvo. Ako su zainterosavani bilo bi odlično da vidimo šta možemo da uradimo.”
Fokus sportskog sektora vicešampiona Srbije ovog leta je bio usmeren je na povratnike i mlade igrače iz regiona, ali je bilo prostora i za strance – konkretno Dembu Seka, Dijarinog sunarodnika.
“Ne poznajem ga lično. Probaću da iskoristim priliku da se upoznamo kada dođem u Beograd. Sigurno imamo zajedničke prijatelje. Biće tema za razgovor.”
Od odlaska sjajnog napadača devetke koje dođu u Humsku imaju težak zadatak da zadovolje visoko podignute kriterijume.
“Čujem da uvek traže nekog Dijaru, ali još ga nisu našli. Čekamo da se desi nešto, ali ljudi u klubu mi sada odaju poverenje. Vole Partizan i žele da urade nešto dobro. Znamo situaciju, svesni smo da ne možemo da dovedemo velike igrače. Nama je samo potrebno da momci ostave srce na terenu. Verujem da će biti sve u redu, da možemo da se oslonimo i na momke iz Teleoptika, kao i one koji su bili na pozajmicama.”
Kada je reč o senegalskim napadačima, pogled je sam skrenuo ka dvorištu večitog rivala i Šerifu Endiajeu, sadašnjem centarforu Crvene zvezde.
“Pratimo se preko Instagrama, ali lično se nismo upoznali. On zna ko sam i šta sam, s obzirom na to da je igrao u Turskoj. Uvek mi je drago kada moji Senegalci rade dobre stvari. Dokazao je da je dobar igrač”, kazao je Dijara i prokomentarisao činjenicu da je njegov sunarodnik čitav komšiluk u Dakaru opremio crveno-belim dresovima.
“Fudbalska smo zemlja. Ljudi zaista vole fudbal i znači im kada neko uspešan dođe u svoj kraj, donese im dresove i pomogne. Zaista je mnogo dobar fudbaler. Pokazao je kvalitet pre dolaska u Zvezdu, igrajući u Turskoj.”
Komentar da bi bila uzbudljiva golgeterska trka da su igrali u isto vreme, izmamio je osmeh kod nekadašnjeg napadača Partizana.
“Haha, naravno, ali sada sam u penziji… Ne možemo naći način da proverimo”, rekao je Dijara.
“NISAM MNOGO GOLOVA DAO PROTIV ZVEZDE”
Pogodak protiv Šahtjora bio je povod za razgovor sa nekadašnjim napadačem Partizana, međutim kada su u pitanju najdraži golovi, Dijara ima druge favorite.
“Uvek su to golovi protiv Zvezde. Znate kako je to, zna se šta je derbi… Uglavnom svi pamte upravo te pogotke. Samo sam ih šest postigao, nije to mnogo… Dao bih i više da sam mogao.”
Bonus video:
nemanja.stanisic
Nema nista od toga,neka masta o nekom drugom!!!