Topić uz fado najjači pod pritiskom: Sada "Matić", možda nekada bude i "vanzemaljac"

Nekoliko dana posle 23. rođendana iz daleke Portugalije pozivu Meridian sporta odazvao se Mirko Topić. Đak novosadske Stare dame od leta prošle godine je u Famalikau, gradiću u blizini Brage i Porta, a ni plaže Atlantskog okeana odatle nizu daleko.

Dvadeset minuta ćaskanja proletelo je očas posla, kao u lepom društvu uz čašu vina, po kojem je ova regija i te kako poznata, dok u pozadini ide fado muzika.

Povoda za razgovor bilo je nekoliko, da se posle polusezone sumiraju utisci o novoj sredini, klubu, portugalskom fudbalu, aktuelnoj sezoni, partijama, ambicijama, ali prevashodno želja da se oseti i dočara kako je to tamo negde tri hiljade kilometara daleko.

“Zadovoljan sam, pogotovu što se tiče fudbalske strane. Famalikao je razvojni klub koji raste iz godine u godinu, fokusiran na razvoj mladih igrača. Fudbaleri odavde odlaze posle par sezona u bolje klubove i lige. Imamo sjajne uslove za rad i napredak. Što se tiče života ovde, nemam nekih zamerki. Počeo sam da učim i jezik, tako da sam se dobro adaptirao. Zadovoljan sam i srećan”, počeo je Topić i nastavio:

“Sam grad, sa oko 120.000 stanovnika spada među manje u Portugalu. Nema se šta puno videti, ali je sreća da je Porto na 25 minuta pa često odem tamo. Plaže su blizu, tako da kada imam vremena skoknem do njih da uživam malo. Vreme je veoma prijatno, praktično 10 meseci u godini je sunčano vreme.”

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

Jedna od najlepših država u Evropi, fudbalski šampion Starog kontinenta iz 2016. godine, sluti da je dobar izbor za život i razvoj karijere mladog momka.

“Super su me prihvatili. Mislio sam da će biti malo teže za adaptaciju, međutim, gostoljubivi su, dobri domaćini. Osećam se kao da sam ovde 10 godina. Pre nego što sam došao, govorili su mi ‘čuvaj se, namazani su’. Možda i jesu, ali to nisam osetio na svojoj koži. Ljudi u i oko kluba su me sjajno prihvatili i pomogli da se dobro priviknem na novo okruženje. Odnos prema sportistima je drugačiji nego kod nas, ne libe se da priđu, slikaju. Vole fudbal – definitivno su fudbalska zemlja.”

Topić je letos stigao u Famalikao iz Vojvodine za koju je sakupio 113 nastupa i četiri sezone je bio na velikoj sceni srpskog fudbala, te je pozvan da uporedi nivo takmičenja u dve zemlje.

“Ovde je infrastruktura, pre svega tereni, bolja, samim tim i fudbal je kvalitetniji. Trebalo mi je određeno vreme da se adaptiram i pohvatam neke taktičke stvari, sa kojima se nisam ranije susretao. Pre početka sezone cilj je bio da budemo peti, to je sada teško ostvarivo. Nismo pobedili neke utakmice koje je realno trebalo da rešimo u svoju korist. Ne mogu biti zadovoljan mestom na tabeli, ali s obzirom na to da smo mlada ekipa, sa prosekom 23-24 godine, razumljivo je da nam fali iskustva da pobedimo neke utakmice koje su 50:50.”

Srpski vezista jedan je od najstandardnijih u svom timu, nastupio je na 21 meču u svim takmičenjima, a propustio je samo jedan – protiv Boaviste kada je bio na klupi.

“Zadovoljan sam svojim partijama. Nisam počeo sezonu onako kako sam očekivao, ali u poslednjih par meseci standardan sam i mogu biti srećan zbog minutaže i partija koje pružam.”

20210608mmTopic04
(FOTO: MN Press)

Da se nalazi u dobroj formi potvrđuje i izveštaj Fudbalske opservatorije CIES koji ga je svrstao među veziste koji se najbolje snalaze pod pritiskom protivničkih igrača.

“Iskreno, ne obraćam previše pažnju na te statističke podatke, ne dajem im previše na važnosti. Lepo je biti među svetskim asovima, ali to je samo jedan segment igre. Predstoji mi da još radim i napredujem u svim aspektima igre.”

Famalikao predvodi Žoao Pedro Souza, 55-godišnji stručnjak koji uspešno provodi drugi mandat na klupi portugalskog prvoligaša, a tokom karijere sedam godina je bio pomoćnik Marka Silve – trenera nekoliko engleskih klubova.

“Pre nego što sam došao čuo sam se sa Srđanom Babićem kako bih se informisao o treneru, klubu i svemu ostalom. On, kao i ostali treneri u ligi, veoma vodi računa o taktici. Kada se dođe do vođstva, ne prestaje se sa igranjem fudbala, svih 90 minuta mora da se zna ko šta radi, svaki igrač mora da ispunjava zahteve koji nam se jasno prezentuju na video analizama. U Voši se dešavalo da bude i vike kada neko pogreši, dok toga ovde nema. Sve deluje profesionalnije i na višem nivou.”

Primetna je razlika u kvalitetu između vodeće četvorke portugalskog fudbala i ostatka lige, a igranje na velelepnim stadionima predstavlja ispunjenje snova.

“Postoji 14 ekipa koje su približnog nivoa i među kojima nema velike razlike u kvalitetu. I postoje “vanzemaljci”: Benfika, Sporting, Porto i donekle Braga. Oni su druga dimenzija. Benfika je u Portugaliji nešto posebno, poput Reala u Španiji, ili Evropi. Imaju fantastične igrače i veliku armiju navijača. Dva puta sam igrao na La Lužu i ne znam kako bih to opisao… Jednostavno, ostvarenje dečačkih snova. Pretpostavljam da je još lepše igrati u takvom ambijentu kao domaćin, ali eto, videćemo možda jednog dana i to kako je.”

Topićevom sadašnjem timu nedavno su nastupali Uroš Račić, Srđan Babić, Andrija Luković, nešto ranije Vladimir Nenadić i Jovica Simanić,. Dok su srpski internacionalci ostavili traga i u vodećim timovima Portugalije poput Ljubinka Drulovića i Marka Grujića u Portu, Nemanje Gudelja i Radosava Petrovića u Sportingu, te Ljubomira Fejse, Nemanje Matića, Andrije Živkovića, Lazara Markovića u Benfiki.

“Babić je ovde ostavio zaista dobar utisak, imaju lepa sećanja u vezi njega. Saigrač koji je na pozajmici iz Benfike zove me ‘Matić’. Verovatno jer sam visok i igram na istoj poziciji, pa ga podsećam na njega. Matića i Fejsu posebno uvažavaju u Portugaliji. Kada kažem da sam iz Srbije redovno čujem ‘Fejsa, Fejsa’. To sve prija, drago mi je da su moji zemljaci ostavili ovde sjajan utisak i to je dodatni motiv da i ja učinim isto”, kaže 23-godišnji fudbaler.

Vošin đak je sa obe noge na zemlji, ali sa vrednosnim sistemom koji bi uskoro mogao da ga vine i u neke više visine.

“Kada sam dolazio ovde imao sam cilj da radim maksimalno, da budem posvećen kako bih nakon par sezona bio u mogućnosti da odem stepenik više. Imam velike ambicije, ali ne razmišljam preterano o njima. Voleo bih da u budućnosti zaigram u jačoj ligi i nekim od najvećih evropskih klubova. Sada sam srećan i zadovoljan u Famalikau. Imam sve uslove da kvalitetno radim i napredujem, posvećen sam, vodim sportski život i nemam ništa što me ometa u tome.”

Topić je bio standardan u mlađim reprezentativnim selekcijama, a uspeo je da zabeleži i debi za seniorski tim Srbije kada ga je selektor Dragan Stojković uvrstio na spisak igrača za turneju u Americi.

“Svaki igrač nada se i iščekuje poziv, ali to selektor odlučuje. Moje je da radim i verujem da će kao posledica svega toga u nekom trenutku u budućnosti doći i novi poziv za reprezentaciju.”

VOJVODINA PARTIZAN 76
(FOTO: Starsport)

Pouzdani vezista ponikao je u redovima novosadske Stare dame, gde je od mlađih kategorija trening centra Vujadin Boškov sigurno koračao do prvog tima sa Karađorđa. Ni u dalekoj zemlji ne prestaje da prati svoj bivši klub.

“Verujem da mogu da izbore plasman na međunarodnu scenu. Po pojačanjima se vidi da su veoma ozbiljni. Voleo bih samo da nađu i trenera koji će dobiti poverenje na duže staze, jer tada za Vošu ne bi bilo zime. Naravno, lako je to reći, pogotovu jer je veliki klub i čim nema rezultata odmah strada trener. Mislim da će imati dobru sezonu. Vojvodina je veliki klub i uvek će biti u vrhu srpskog fudbala.”

Put Evrope iz srpske ravnice krenuo je veliki broj talentovanih igrača kojima su predviđane velike karijere, ipak, nisu svi dosegli nivo poput Dušana Tadića, Sergeja i Vanje Milinković Savić, Mijata Gaćinovića, Miloša Krasića, Milana Jovanovića, Željka Brkića, Slobodana Medojevića, Gojka Kačara, Mirka Ivanića, Aleksandra Kataija

“Čim neko dođe do visokog nivoa, što lige petice svakako jestu, znači da poseduje kvalitet, jer ne možeš nikoga da prevariš i slučajno završiš tamo. Sve je na tebi. Ako si odlučio da odeš, da treniraš, da budeš posvećen, sa ambicijom da uspeš, šanse za neuspeh se smanjuju. Ako odeš sa stavom da vidiš nešto, da zaradiš neki novac, počneš da posvećuješ pažnju nebitnim stvarima, ako ti je važnije šta ćeš da obučeš nego kakav ćeš biti na treningu, utakmici, onda te to odvuče na drugu stranu i obično posle par sezona usledi pad i povratak u srpski fudbal. Posle ti ‘đavo bude kriv’ što nisi iskoristio šansu i napravio nešto veliko. Svako kome se ukaže prilika treba da bude pametan i da je iskoristi”, zaključio je Topić.

Dok lupiš dlanom o dlan vreme proleti, a kao jedan od najboljih resursa ne može se vratiti, zato, kao što reče naš sagovornik, treba ga kvalitetno utrošiti.

Dragutinović čeka poziv iz Španije, sećajući se Raula: Danci me najviše plaše

BONUS VIDEO:

Postavi odgovor