Dok se uveliko spekuliše da bi Žoze Murinjo mogao da bude rešenje za klupu Reala, Portugalac ponovo pokazuje zbog čega je decenijama jedna od najfascinantnijih figura svetskog fudbala. Harizmatičan, samouveren, često kontroverzan, ali uvek autentičan, Murinjo je u velikom intervjuu govorio o karijeri, Interovoj tripleti, eleganciji, kritikama, fudbalu, životu i gradovima koje voli.
Naravno, sve u njegovom stilu, između samopouzdanja, ironije i potpune svesti o tome ko je i šta predstavlja u svetu fudbala. Portugalac je najpre objasnio koliko mu ponekad smeta status Posebnog.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
“Ne volim kada uđem u restoran u kojem nisam rezervisao sto, a onda se odjednom magično pojavi mesto za mene i ljude koji su sa mnom. Mislim da se to ne bi dogodilo da nisam osoba koja jesam. Zato mi se to ne sviđa”, rekao je Žoze za Sportweek.
Upravo zbog toga mu je, kako kaže, bilo zanimljivo da glumi samog sebe u reklamnoj kampanji kompanije Prima Assicurazione. Nekadašnji trener Intera, sa kojim je osvojio legendarnu tripletu, danas sedi na klupi Benfike, a ideju reklame opisao je na sebi svojstven način.
“Igrajući se imenom kompanije, ja, koji sam navikao da budem ispred drugih, ovog puta dolazim posle klijenata. Da bih dobio pažnju, moram i sam da potpišem polisu osiguranja.“
Iako reklame deluju opušteno i zabavno, Murinjo priznaje da proces snimanja nije bio ni malo lak.
“Možda je zabavno vama koji gledate te snimke, ima ih četiri i svaki traje po trideset sekundi. Ali ja sam proveo sate ispred kamera ponavljajući iste scene, sa brigom da sve uradim kako treba, jer ovo nije moj posao – nisam glumac. I onda ponavljaš, ponavljaš i ponavljaš dok rezultat ne bude onakav kakav žele profesionalci oko tebe – reditelj, producent – koji, naravno, traže savršen proizvod. Posle nekog vremena već sam bio umoran, a oni su govorili: ‘Hajde, Žoze, još jednom’, i razumeo sam ih, jer i fudbalski trener mora da bude motivator i na treningu stalno govori igračima: ‘Hajde, još jednom’”.
Njegov dolazak u Milano izazvao je veliku pažnju navijača. Murinja su dočekali fanovi, radoznalci i ljudi koji ga i dalje gledaju gotovo kultnim očima. Jedan navijač pojavio se u majici sa njegovim likom i natpisom “I’m too sexy for Milan”, aludirajući na klub, a ne na grad. Portugalac je sve ispratio osmehom.
Prisustvo u Milanu probudilo je i uspomene na period kada je sa Interom ispisivao istoriju.
“Poslednji put sam bio ovde kao trener Rome, pre dve godine”.
Govoreći o gradu, izdvojio je mesta koja za njega imaju posebnu emociju.
“U Milanu sam zapravo vrlo malo živeo. Rekao bih San Siro, jer je to bio moj dom i mesto koje mi je donelo mnogo radosti. Zatim hotel Principe di Savoia, jer sam tamo odseo kada sam stigao da potpišem ugovor sa Interom. I na kraju Duomo, jer je to mesto slavlja posle pobede, mesto gde osećate da ste uradili pravu stvar. Ali ja sam živeo u Černobiju, dane provodio u trening centru u Apijano Đentileu, dok su mi deca išla u školu u Luganu. Zaista nisam mnogo vremena provodio u Milanu. Na primer, nikada nisam posetio zamak Sforca”.
Murinjo se zatim vratio daleko u prošlost i ispričao priču koja je, kako kaže, možda odredila njegov životni put.
“Kada bih pričao o sebi kao čoveku, krenuo bih od događaja kog se, naravno, ne sećam, ali koji je očigledno obeležio moj život. Rođen sam kod kuće, a tog dana moj otac, koji je bio fudbaler, imao je utakmicu. Kada sam se rodio, on je došao kući sa saigračima, video me i otišao pravo na meč. Možda sam baš zato odlučio da postanem trener”.
Objasnio je i kako je prelomio da postane glavni trener, a ne večiti pomoćnik.
“Bio sam pomoćnik Van Galu u Barseloni. Kada je moj šef odlučio da napusti klub i preuzme reprezentaciju Holandije, morao sam da odlučim da li ću tražiti novog šefa ili ću rizikovati i sam voditi tim. Odlučio sam da je to trenutak za rizik”.
Najteži trenutak u karijeri bio mu je odlazak iz Intera, iako bi danas ponovo doneo istu odluku.
“Da, jer sam sa Interom upravo osvojio Ligu šampiona, posle skudeta i Kupa Italije u istoj sezoni. Bilo je veoma teško, a zatim sam otišao u Real Madrid”.
Poseban deo razgovora bio je posvećen Kristijanu Kivuu, jednom od igrača iz generacije koja je osvojila Evropu. Sada je Rumun osvojio krunu sa Nerazurima kao strateg.
“Dok je igrao nije bio trener na terenu, ako to želite da znate. Nije preko noći postao trener. Prošao je ozbiljan razvojni put, vodio omladince Intera tri sezone, pripremao se i radio veoma dobro u Parmi. Ove godine imao je i malo sreće jer nijedan rival nije bio dovoljno jak u borbi za titulu. Napoli nije uspeo, Milan je u tranziciji, Juventus takođe. Ali pobede vam daju kredibilitet”.
Kada je pričao o sadašnjem timu Intera, Murinjo nije imao potrebu da bude politički korektan.
“Sviđaju mi se mnogi igrači ovog Intera, ali nijedan ne bi igrao u mom timu koji je osvojio tripletu”.
Dotakao se i poređenja između Lautaro Martinez i Dijego Milito.
“Ja biram Milita. Volim Lautara, ali Milita volim tri puta više jer pričamo o jednom od heroja triplete. Milito je bio jedan od ljudi koji mi je dao najviše”.
Jedna utakmica mu i danas stoji kao rana koja nije zarasla – polufinale Lige šampiona 2005. između Čelsija i Liverpula.
“Kada smo ispali zbog gola-ne gola Luisa Garsije, kada lopta nije prešla liniju. Da je tada postojala gol-lajn tehnologija, pobedili bismo i otišli u finale”.
Na priču o lepom fudbalu i rezultatu dao je jednostavan odgovor.
“Volim trenera koji igra lepo i pobeđuje. Ne volim onoga koji igra lepo i gubi”.
Slično razmišlja i kada su u pitanju treneri i kvalitet igrača.
“Važno je oboje. Ali kvalitet igrača je važniji”.
Kritike ga, tvrdi, nikada nisu ozbiljno pogodile.
“Važno je znati ko ste, bez obzira na mišljenja drugih, bilo da dolaze iz novina ili od običnih ljudi. Naravno da je lepše čitati dobre stvari, ali ne postoji kritika koja me je posebno zabolela.“
Godine su ga promenile samo delimično.
“Prema drugima jesam postao popustljiviji. Prema sebi nisam”.
Na temu italijanskog fudbala i sudijskih skandala bio je direktan.
“Fudbal je svuda isti. Vi u Italiji, za razliku od drugih, imate sposobnost da s vremena na vreme očistite stvari”.
Portugalac je govorio i o eleganciji, temi kojoj pridaje veliku pažnju.
“To je kada se dobro osećate u sopstvenoj koži i umete da se prilagodite svakoj situaciji i svakom okruženju. Na primer, mislim da trener na klupi mora da bude udobno obučen. On radi svoj posao i ako ne voli kravatu ili sako, mora da pronađe način da mu bude prijatno. Ali trener-klovn mi se ne dopada. Možda je to kulturološka stvar, ali u košarci, koja se igra u zatvorenom prostoru gde je sigurno toplo, treneri su gotovo uvek vrhunski obučeni. Ja ne volim kravatu. Ne volim je u svakodnevnom životu, a još manje na klupi. Međutim, kada vidim kolege koje na utakmicu dolaze kao da su upravo izašli iz škole, diskoteke ili kafića sa prijateljima, to mi se ne dopada. Doživljavam to kao manjak poštovanja prema ulozi koju u tom trenutku obavljaš”.
Kada priča o eleganciji na terenu, odmah pomisli na Zinedina Zidana.
“Prvo mi na pamet pada Zidan. Marko Materaci će se naljutiti na mene, ali gledati Zizua kako igra bilo je pravo zadovoljstvo”.
Otkrio je i koji grad smatra najlepšim na svetu.
“Najvažnije je biti tamo gde su ljudi koje volim, pa makar to bila i pustinja Sahara. Ali za mene je najlepši grad na svetu Rim”.
Govorio je i o ambicijama reprezentacije Portugalije na Svetskom prvenstvu.
“Portugalija može sve. Ima neverovatnu generaciju igrača, osvojila je Ligu nacija pre godinu dana. Mi smo 2016. osvojili Evropsko prvenstvo, ali ova generacija je tehnički jača od te. Naravno, tu su Brazil Karla Anćelotija i Argentina, ali Portugalija može da osvoji ovo Svetsko prvenstvo”.
Na kraju se osvrnuo i na politički osetljivu temu nastupa Irana na Mundijalu.
“Jedna stvar je politika, a druga sport. Momci iz Irana koji su se plasirali na Svetsko prvenstvo – prvenstvo koje sada ima previše reprezentacija – zaslužuju da igraju na njemu”, poručio je Murinjo.
Bonus video:
