INTERVJU - Ognjen Čančarević: Postalo mi je normalno što branim za Jermeniju, Kostić ne bi bio jedini transfer da smo ostali svi na okupu u Radničkom

Koliko je Srbija u prošlosti znala da izbaci kvalitetne napadače, toliko sada može da se podiči čuvarima mreže. Selektor Dragan Stojković je prilikom svakog sastavljanja spiska na slatkim mukama i prava je šteta što neko mora da otpadne.

U moru sjajnih golmana, pomalo nečujno je prošla vest da posle Nenada Erića, koji je branio za Kazahstan, imamo još jednu domaću “jedinicu” koja nosi dres druge reprezentacije.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 4.000 RSD potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.

Ognjen Čančarević je odlučio da prihvati poziv jermenskog saveza u junu ove godine, istog meseca debitovao na utakmici protiv Velsa i od tada je standardan član selekcije.

Bivši golman Radničkog iz Kragujevca i dobro poznato lice sa superligaških terena je već pet i po godina u Jermeniji i prema pravilu FIFA stekao pravo da dobije njihovo državljanstvo, a svojim bravurama u dresu Alaškerta je “naterao” čelnike tamošnjeg saveza da mu uruče poziv.

Inače, osim dresa Radničkog, u Srbiji je branio mrežu Slobode iz Užica, OFK Beograda, lučanske Mladosti i Radnika iz Surdulice.

Interesantno, Jermenija je u grupi sa Hrvatskom, Turskom, Velsom i Letonijom u kvalifikacijama za EURO osvojila sedam bodova i nalazi se na trećem mestu i ima korektne šanse da možda prestigne drugoplasirane Turke i napravi istorijski uspeh.

Čančarević je u razgovoru za Meridian sport ocenio nastupe selekcije tokom septembarskog ciklusa u kom su osvojili bod iz mečeva sa Turskom i Hrvatskom, analizirao šanse da se domognu Evropskog prvenstva, otkrio kako je došlo do toga da brani za Jermeniju, a podsetio se i sjajne generacije Radničkog iz Kragujevca u sezoni 2011/2012.

“Dve jako teške utakmice. Hrvatska je treća reprezentacija na svetu i Turska koja je uz svoje kvalitete fenomenalan domaćin. Pokušali smo da nadomestimo minus iz prve utakmice protiv Turske, da bi uhvatili priključak za nastavak kvalifikacija. Znali smo koliko nas teška utakmica tamo čeka, što zbog odnosa dve zemlja, što zbog kvaliteta protivnika. Ali, nadali smo se najboljem. Imali smo sve u svojim rukama do 89. minuta, ali smo tada primili gol. Ipak, kada se sve pogleda, doneli smo bod sa jako teškog gostovanja. Znali smo da će biti teška utakmica posle tri dana protiv Hrvatske. Nemamo veliki roster igrača. Očekivali smo da će biti umora, a dolazi nam u goste jedna od najboljih svetskih selekcija. Nadali smo se pozitivnom rezultatu, ali Hrvatska je favorit u grupi. Borićemo se za Turskom za drugo mesto, mislim da imamo šanse da ostanemo u borbi do kraja.”

Nije bilo lako oporaviti se za meč sa Hrvatskom, ako se zna da je Turska izborila remi u 89. minutu.

“Veliko emotivno i fizičko pražnjenje. Imali smo sve u svojim rukama. Turska je imala svoj period i dobre šanse, mi smo to prebrodili i kada je trebalo da privedemo utakmicu kraju, primili smo gol iz situacije gde smo pojurili da napadnemo, a oni su nas uhvatili na kontru. Kao što sam rekao, mislim da je bod svakako veliki iz te utakmice.”

Fantastično je branio Čančarević u Turskoj, a istu partiju je ponovio i protiv Kockastih u Jermeniji, pa su se nizale pohvale na njegov račun.

“Prezadovoljan sam. Mnogo mi je drago što sam branio dobro i opravdao očekivanja selektora i ljudi u jermenskom savezu, koji su mi dali šansu da se nađem na golu reprezentacije. Drago mi je što sam pomogao. Imamo mladu reprezentaciju, pomogao sam kao iskusniji igrač da se napravi dobar rezultat i da verujemo do kraja da možemo da napravimo istorijski uspeh.”

Ipak, lepe šanse ima Jermenija za istorijski uspeh, gledajući raspored do kraja kvalifikacija.

“Imamo u oktobru utakmicu sa Letonijom, pa nam u novembru dolazi Vels i u poslednjem kolu gostujemo Hrvatskoj. Turska gostuje Velsu i Hrvatskoj, može se reći da imamo povoljniji raspored. Ipak, naš primarni cilj je da pobedimo Letoniju i Vels, pa onda da vidimo šta će Turska uraditi. Iskreno se nadam da će Hrvatska do utakmice sa nama izboriti plasman na Evropsko prvenstvo i da neće biti toliki imperativ pobede. Mada su oni u svakom sastavu jak protivnik.”

Približio je malo kako izgleda Hrvatska kada se nalaziš preko puta nje. Radi se o reprezentaciji koja je osvojila treće mesto na Mundijalu u Kataru, a prethodno je bila vicešampion sveta.

“Iskreno, jedna jako dobro ukomponovana ekipa, uz veliki broj zvezda i dobrih igrača. Svi su u službi ekipe. Modrić kao dirigent, ali tu su Brozović, Kramarić… Niko se ne izdvaja preterano, svi rade za tim i pobedu.”

Ubedljivo najbolji jermenski fudbaler, Henrik Mkhitarijan, je otišao u reprezentativnu penziju, kao što se i naslućivalo, pošto je poslednju utakmicu za nacionalnu selekciju odigrao u novembru 2021. godine.

“Penzionisao se što se tiče reprezentacije. Koliko ja znam, imao je manjih problema sa ljudima u savezu. Mislim da je malo hteo i da rastereti ekipu. Kada on dođe, uvek se vrtelo sve i očekivalo samo od njega. Sve je zavisilo od njega i to mu je stvaralo veliki teret. U slučaju kada se nešto ne uradi kako treba, on bi bio kriv.”

Na klupu reprezentacije Jermenije od januara sedi Ukrajinac Oleksandr Petrakov, osvajač Mundijalita sa svojom zemljom.

“Radi se o ozbiljnom stručnjaku, koji je osvojio sa reprezentacijom Ukrajine do 20 godina Svetsko prvenstvo. Vodio je i A selekciju posle toga. Ima dosta iskustva i zna šta hoće. Zna kako se dolazi do rezultata. Imamo jako mladu ekipu, ovo je njima velika novost i igranje na ovakvom nivou. Reprezentacija ima dobru perspektivu u budućnosti, ima talentovane igrače i mislim da ova reprezentacija može samo da napreduje. Verujem da će Jermenija u budućnosti napraviti neki veći iskorak, ako sada ne budemo uspeli da se plasiramo na Evropsko prvenstvo.”

Čančarević je u junu ove godine dobio poziv da nastupa za Jermeniju. Glasno se šaputalo o tome pre nego što se desilo, sve dok nije savez povukao konkretan potez.

“To se provlačilo ranije. Po pravilima FIFA i UEFA moraš da provedeš pet godina u domaćem prvenstvu da bi mogao da stekneš pravo da nastupaš za drugu reprezentaciju. Uvek je bilo nešto u vazduhu. Kada je došlo do realizacije bio sam srećan. Nije mala stvar predstavljati Jermeniju ili bilo koju drugu zemlju. To je veliki uspeh, pogotovo za mene od 33 godine. Bio sam jako uzbuđen što ću imati priliku da nastupam za reprezentaciju jedne zemlje.”

Iskusni čuvar mreže je bio na spisku reprezentacije Srbije sastavljenoj od igrača iz domaće lige protiv SAD, 2017. godine, kada je selektor bio Slavoljub Muslin. Ipak, sada nastupa pod drugom zastavom, ali se već privikao, s obzirom da je već pet i po godina u toj državi.

“Trenutno nastupam za Jermeniju, ali ja sam Srbin. Čudno je, ali već sam dugo ovde, da mi je postalo normalno. Jako mi je žao što nisam uspeo da se pokažem i dokažem malo više u Srbiji. Mislim da imam kvaliteta. Treba nekad da se neke stvari otvore. Srbija ima jako dobre golmane, što mi je drago. Konkurencija je prevelika i pitanje je da li bih uspeo da se izborim u svemu tome. Ja mislim da bih uspeo, ali treba neke kockice da se poklope.”

Sa Alaškertom je osvojio dve šampionske titule, poslednju u sezoni 2021/2022. Trenutno zauzimaju drugo mesto, a prvoplasirani Pjunik im beži bod, koji ih je inače savladao u prvom kolu.

“Ima dosta da se igra. Sa svakom ekipom igramo po četiri puta. Pjunik nas je dobio prvo kolo, ali mi smo dosta izmenili sastav jer smo igrali kvalifikacije za Ligu konferencija. Bili smo fokusirani na Evropu i došao je poraz. Jurimo titulu. Imamo super ekipu i odličnog trenera. Mislim da smo najbolja ekipa u Jermeniji i da igramo odličan fudbal. Tu je Pjunik koji uvek pretenduje na titulu, Urartu je osvojio šampionat prošle sezone, Noa je promenila vlasnika, koji je uložio dosta novca u tim, tu je i Ararat Armenija. Trenutno, mi igramo najlepši fudbal i mislim da smo prvi favoriti.”

Alaškert je nesrećno ispao u trećem kolu kvalifikacija za Ligu konferencija od mađarskog Debrecina. Poraženi su u Jermeniji 1:0, a u gostima su imali 2:0, pa su primili gol i malo posle toga zaradili crveni karton. Na kraju su penali odlučili pobednika.

“Imali smo i kod kuće jako dobre šanse, dominirali smo u svakom segmentu igre. Međutim, desilo se tamo da dobijemo crveni karton, primimo gol, odemo u produžetke i ispadnemo na penale. Falilo je iskustva i sreće. Da smo ostali sa 11 igrača, Debrecin ne bi mogao da isprati naš tempo i mi bi dali sigurno gol. Ovako, penali su ruleti i Debrecin je imao više sreće.”

Potrudio se da upozna ovdašnju javnost sa kvalitetima jermenske lige i njenim napretkom otkako je on došao u nju.

“Moram da priznam da se razvija u jako dobrom smeru. Bila bi na još većem nivou da nije bilo korone i rata u Nagorno-Karabahu, malo je to sve sputalo ligu. Vratila se na pravi kolosek, imamo dve ekipe iz Jermenije koje su igrale Ligu konferencija. Osam izlaznih transfera u ovom prelaznom roku je napravljeno iz Jermenije. Dešava se nešto, ide u pozitivnom smeru. Što se tiče klupskog nivoa, Jermenija ima perspektivu, hoće da ulažu, vole fudbal i stabilni su klubovi.”

Pasionirani ljubitelji Superlige Srbije se odlično sećaju kragujevačkog Radničkog iz sezone 2011/2012. Tada su ušli u najviši rang i za dlaku im je izmakao plasman u kvalifikacije za Ligu Evrope. Dres kluba iz srca Šumadije su osim Čančarevića, koji je bio standardan čuvar mreže, nosili Filip Kostić, čuveni štoper Željko Milošević, Miloš Tintor, kao i najbolji strelac u toj sezoni – Darko Spalević.

“Mlada ekipa koja krenula od Srpske lige zajedno i rasla iz godine u godinu. Željko Milošević je bio tu kao otac i lider, uz dolazak posle i Darka Spalevića, koji se fenomenalno poklopio sa vizijom kluba. Stvarno smo imali neke sjajne rezultate. To mi je neki najlepši period u karijeru, uz ovaj sada u Jermeniji. Baš mi je bilo lepo u Kragujevcu pet godina, volim Radnički, jako sam vezan za njega. On me je afirmisao kao golmana i koji mi je dao šansu. U to vreme je bilo jako teško da mlad golman brani standardno u Superligi. Liga je bila jaka i konkurencije je bilo na svakom koraku. Baš mi je bilo žao, brzo se raspalo sve, čim su se pare umešale. Bili smo mladi, željni i gladni, voleli smo da igramo za Radnički. Kragujevac je jedan veliki fudbalski centar i velika je šteta što se nismo zadržali još neku godinu. Siguran sam da ne bi Filip Kostić bio jedini transfer iz te generacije. Bili su ljudi u klubu koji su zaslužni za taj uspeh, a posle transfera Kostića su oni otišli i krenuo je veliki pad kluba.”

Slabo su Kragujevčani startovali u novoj sezoni, imaju svih pet poraza, ali su pored toga igrali lep fudbal. Slično smo videli i u prethodnoj sezoni, pa im se rezultat na kraju vratio ulaskom u plej-of.

“Slabije su startovali, ali to se dešava. Koliko ih pratim, igraju lep fudbal i sve će se to vratiti. Moj bivši saigrač, a sada trener Dejan Joksimović ima dara za taj posao. Sviđa mi se kako igraju i u kom pravcu se sve to kreće. Drago mi je što ima podršku kluba da pokaže sve što zna. Rezultat će doći.”

Karijeru bi voleo da završi u Srbiji i to baš u Radničkom, a da li će mu se to ostvariti…

“Gledam da ostanem u inostranstvu još neku godinu, da se obezbedim sa finansijske strane. Svakako da bih voleo da bar još jednu godinu u srpskom fudbalu. Da se vratim na mesto uspeha, voleo bih da to bude Radnički iz Kragujevca, ali o tom potom. Videćemo da li ću ja trebati Radničkom, a za ostalo ćemo se lako dogovoriti”, zaključio je Čančarević za naš portal.