Restart, hitno!

Svašta je proživeo Partizan u svojoj klupskoj istoriji. Bilo je tu velikih pobeda, ali i poraza, samo što od proleća 2023. godine crno-beli su uspeli da dožive tri poniženja. Počelo je protiv Mladosti GAT, potom Šerif i na kraju je pukla “petarda” u Danskoj od Nordsjelanda.

Da ne spominjemo i najgore, četvrto, mesto u poslednjih 30 godina na superligaškoj sceni.

EKSKLUZIVNO ZA MUNDOBASKET: Registrujete se na ovom linku uz promo kod MSPORT, verifikujte svoj nalog i preuzmite fantastičan BONUS DOBRODOŠLICE u iznosu od 5.000 RSD i to POTPUNO BESPLATNO!

Suša sa titulama u domaćem šampionatu traje šest godina. Poslednji trofej je osvojen pre četiri godine. I verovatno bi se mnogi zapitali “Pa, dobro, ko upravlja klubom sve vreme, da li je bilo promena na visokim funkcijama?”. Promena jeste, ali u sportskom sektoru. Treneri su menjali kao na traci, a ceh zbog loših rezultata platio je i sportski direktor Ivica Iliev.

Predsednik kluba Milorad Vučelić je krajem marta ponudio ostavku koja je glatko odbijena, dok generalni direktor Miloš Vazura ni u jednom trenutku, bar ne javnbo, nije preuzeo odgovornost na sebe za veliko posrtanje srpskog velikana. Uglavnom su vešto poturali legende Partizana na trenerske funkcije, trošeći jednu po jednu i skrivajući se iza njihovih rezultata. Najglasniji su bili kada je išlo dobro, a potom su se povlačili iz javnosti kada nije valjalo.

Spokoj vodećeg dvojca nisu samo kvarili loši rezultati, već i neplanirani odlasci pojedinih igrača, praktično bez noći i najave. Iz Humske je prvo glabvom bez obzira pobegao Takuma Asano, potom i Fuseni Dijabate. Tokom leta stigla je tužba od Nemanje Jovića, dok je Matija Popović, jedan od najvećih talenata u omladinskoj školi, odbio da potpiše profesionalni ugovor.

Minusi se ređaju. Ali, izgleda nedovoljno da bi vrh kluba preuzeo bilo kakvu odgovornost osim povremeno verbalne, ustupio kormilo nekom ambicioznijem da uspostavi sistem i vrati brod na pravi kurs, jer Partizan postaje sve više predmet podsmeha, umesto kluba koji uliva strah u domaćim, ali i poštovanje u evropskim okvirima.

Poslednja legenda koja se prihvatila da pokuša da spasi crno-bele od posrtanja je Igor Duljaj. Nekada borbeni vezista je bio pomoćnik Aleksandru Stanojeviću u poslednjem mandatu, a posle toga je dobio priliku da vodi Teleoptik, dok nije prekomandovan na funkciju šefa stručnog štaba Partizana.

Ipak, ne može uspeh da dođe preko noći, niti je, čini se, Duljaj trenutno taj kalibar trenera, pogotovo u narušenom sistemu. Daje sve od sebe, dovodi nova pojačanja sa budžetom kojim raspolaže, ali na terenu i dalje nije sve po loju.

Naravno, ima do toga da nisu svi dovedeni na vreme. Tim je i dalje u procesu uigravanja, međutim, utakmica protiv Nordsjelanda je upalila sve alarme.

Ponovilo se gostovanje u Bakuu, kada je ekipa delovala potpuno raštimovano, nije se znalo ko gde igra, a sada je danski predstavnik monstruozno kaznio nemoć i manjak zalaganja. Ogolio je silne mane crno-belih.

Osman se poigravao sa Stojkovićem kako je stigao, Antić kuburi sa formom od starta sezone i nekako najviše curi preko njegove strane. Severina i Menig su mogli na delu da vide od internacionalca iz Gane kako izgleda krilo koje cedi čuvara svih 90 minuta, pošto apsolutno ništa nisu pokazali u Danskoj, a nisu se specijalno proslavili ni u dvomeču sa Sabahom.

Štoperske pozicije su i dalje kritične, ali tu je problem što i dalje nije angažovan iskusan igrač, koji bi pomogao Markoviću i Iliću.

Falio je ekipi Kristijan Belić, ali kako može da se dozvoli da vezni red zavisi od jednog igrača?

Mnogo je upitnika, a odgovori se ne naziru. Ipak, povrh svega, možda je greška načinjena što Igor Duljaj uz sebe u stručnom štabu nema jednog iskusnijeg, namazanijeg trenera kao što je Savo Milošević imao pokojnog Milana Đumija Đuričića, što je tada urodilo plodom da Partizan igra dopadljiv fudbal.

Restart na svim nivoima kluba je neminovan i voda je odavno otišla preko glave. Samo, ko je spreman da pritisne to dugme?

Bonus video: