Dete Kruševca i njegovih deset pitanja: Ne zanimaju me Partizan i Zvezda, samo Napredak

Malo neočekivan rasplet šokirao je sve ljubitelje fudbala u Srbiji. Napredak se pred početak plej-ofa odrekao usluga šestorice startera i najavio ulogu epizodiste u preostalih sedam kola.

Ali, čini se da će takav epilog ipak nešto dobro doneti pod Bagdalom. Novi trener, Ivan Stefanović, odlučio je da šansu pruži mladim igračima i na scenu su stupili neki poput Pavla Mihajlovića.

Mnogi verovatno nisu verovali posle utakmice sa Partizanom da se radi o igraču koji ima samo 17 godina, a da se sasvim dobro nosio sa ofanzivcima crno-belih. Plavokosi momak u nekoliko navrata je direktno svojim hrabrim intervencijama sačuvao mrežu Čarapana i postao jedna od glavnih tema u rodnom gradu.

SPECIJALAN POKLON STIŽE: Registruj se i opremi stan – vaučer od 10.000 EUR te čeka!

Sada, kao i uvek, to može da bude mač sa dve oštrice. Znamo kako mladi umeju da polete posle prve dobre partije, ali ovde miriše na nešto drugo. Mihajlović se i dalje dobro seća gde je grešio na debiju i da je pred njim rudarski posao kako bi, za početak, postao komandant odbrane Napretka. A potom možda i nekog većeg kluba.

Golobradi štoper uskoro će postati punoletan, ali je u razgovoru za Meridian sport odisao dečačkom iskrenošću i, što je malo postalo retkost kod mladih, izuzetno je bio komunikativan i raspoložen za priču. Na momente kao da prepričava najboljim drugarima kako se suprostavio, hipotetički, osmacima u neravnopravnoj borbi na fizičkom. A svi dobro znamo kako je umeo da izgleda fudbal između starijih i mlađih razreda.

“Utisci su savršeni. Ukazana mi je prilika da sa 17 godina odigram na poziciji koja nosi veliku odgovornost. Zahvalan sam šefu što mi je pružio priliku. Posle odlazaka standardnih štopera dobio sam šansu. Sa jedne strane mi je žao što su otišli, ali sa druge sam zahvalan što sam mogao da igram.”

Veliku ulogu su odigrali pomoćnici Ivana Stefanovića – Josio Projić i Bratislav Punoševac, koji su i sami nosili svojevremeno dres Napretka i znaju njegovu težinu, jer su stasali u Kruševcu.

“Ovo mi je bila treća utakmica u prvom timu koju sam odigrao 90 minuta. Imao sam tremu u prvom meču pred svojim navijačima, ipak sam rođeni Kruševljanin. Srećom, imao sam trenere sa kojima dugo sarađujem i koji mi pomažu na psihičkom i fizičkom planu. Izdvojio bih Punoševca i Projića. Naravno, savetovali su me i stariji saigrači, nameštali me u defanzivi. Hvala im što imaju poverenje u mene. Bio sam rasterećen protiv Partizana, verujem u Božji put, igrao sam bez straha.”

Neizostavan je član odbrane otkako je počeo plej-of. Šansu je dobio i protiv Partizana koji je na kraju uspeo da se vrati i dođe do boda.

“Šef mi je pružio neizmernu podršku iako sam napravio penal na debiju. Niko ne voli da izgubi, niko ne želi da pusti nekoga. Igrali smo sa 130 odsto. Ispustili smo 3:1, ali bila je egal utakmica i možda na kraju zaslužen rezultat”, kazao je mladi štoper i dodao:

“Ivan Stefanović je iz našeg grada. Za mlade igrače je jedan od najboljih. Veliku podršku nam je pružio. Trudio se da me opusti pred svaku utakmicu i nauči novim stvarima.”

Već neko vreme radi sa prvim timom, a kako su u Kruševcu odlučili da se u plej-ofu oslone na mlade snage, tako se otvorila i prilika za Mihajlovića.

“Bio sam srećan kada sam uopšte pozvan da treniram sa prvim timom. To se dogodilo posle povrede mog prijatelja Nemanje Đekovića. Falilo je bonusa i dobro sam se pokazao, pa su se odlučili da me ostave. Vremenom su me saigrači pripremali za sve ovo. Nisam očekivao da ću igrati ovoliko, mislio sam da ću samo upisati debi. Ipak, kada je došao trener Stefanović, na prvom sastanku mi je rekao da ću debitovati. Bio sam ponosan i srećan.”

I od prve utakmice su krenule lekcije za golobradog mladića. Nešto što mora da prođe svaki igrač u svom fudbalskom odrastanju.

“Niko ne želi da mu se penal dogodi na debiju, ali ja sam to iste sekunde zaboravio. Nastavio sam dalje da igram utakmicu. Nažalost, moja ekipa je ispaštala zbog toga. Bilo mi je žao, ali sam dobio odmah podršku od svih. To je moglo da se desi i iskusnijim igračima. Sve je za nauk. Težim da svedem sve greške na minimum.”

Ne libi se da pita iskusnije igrače ili trenere za nešto što mu nije jasno. Ima tek 17 godina i pred njim je dugačak put, ali uz pravilan razvoj može daleko da dogura.

“Uvek pitam za neke detalje koji mi nedostaju. Umem u toku dana da postavim i deset pitanja. Punoševac i Projić zovu nekada ljude da mi pomognu i pokažu mi šta treba da ispravim. Mnogo su mi pomogli da napredujem. Jovan Marinković mi je dosta pomogao oko defanzive. Treba da ispravim skok igru. U omladinskoj selekcijji je to bilo dobro, ali vežbam sada odraz prilikom skoka. Visok sam igrač i znam da mogu da uzimam svaki duel u skoku, pa sam posvećen sada tome kako bih napredovao u tom polju.”

Poznato je da se mladi izgube pri prelasku u prvi tim iz omladinaca. Saveti starijih igrača nisu izostali po tom pitanju.

“Prelaz iz omladinaca u prvi tim je najteži. Mnogo igrača može da se izgubi. Uvodili su me saigrači i savetovali da moram tada da najviše da radim. Sada je mnogo sve brže, duplo nego u omladinskom fudbalu. Imam još dosta da se dokazujem i radim, iako sam se malo izborio u prvom timu”, rekao je Mihajlović i dodao:

“Radim dosta na fizičkoj snazi. Imam predispozicije, već sam i ojačao. Bio mi je problem brz tempo igre, nekad ne možeš da stigneš da zagradiš igrača ili da izbiješ loptu. Sve se dešava velikom brzinom.”

Bedem Napretka koji ne popušta: Borili smo se sami za sebe – svaku ekipu možemo da ugrozimo

Iako mu je četvrta utakmica u prvom timu bila protiv Partizana, izašao je na nju bez ikakvog straha, svestan da baš na takvoj može da pokaže šta zna.

“Neki nisu verovali da neću moći da se nosim sa njima. Ja sam verovao u sebe. U glavi mi je bilo da nemam koga da se plašim. Očekivao sam da ću Baždara čuvati, za njega sam se spremao. Postavio sam se tako da sam bolji od njih i da nema čega da me bude strah.”

Kroz razgovor se videlo koliko mu znači što igra u svom gradu i omiljenom klubu. I što igra pred publikom koja ga dobro zna, a naravno i pred svojim društvom koje mu je vetar u leđa.

“Rođen sam u Kruševcu. Ovde se navija za Partizan i Zvezdu. Ali oni mene ne zanimaju! Samo sam gledao Napredak. Od 12 godine aktivno pratim svaku utakmicu. Ovo je moj klub i najviše ga volim. Rekao sam 100 puta, ako napravim dobru karijeru, vratiću se i završiću je u Napretku. On je za mene najbolji”, iskrenim, dečjim glasom je završio Mihajlović razgovor za naš portal.

Bonus video: