Kod Orlova sve po starom: Odbrana davna rana, napad počinje da zabrinjava

Srbija je porazom od Mađarske (1:2) zakomplikovala put na Evropsko prvenstvo sledeće godine, a pored negativnog rezultata, ono što ne raduje navijače reprezentacije je igra izabranika Dragana Stojkovića Piksija.

Tim poseduje kvalitet i dalje ima izgledne šanse da se nađe na kontinentalnom šampionatu, prvi put posle 24 godine, ali izgleda da su se u ekipu uvukli neki duhovi prošlosti koji sve jače fijuču.

Kako su godine bez plasmana na EURO prolazile breme na leđima Orlova postajalo je sve veće. Kako se koji ciklus kvalifikacija privodio kraju traume su se pojavljivale i Srbija je bivala sve dalje od plasmana na Evropsko prvenstvo.

Slična situacija nazire se i sada, kada su Piksijev puleni posle remija u Bugarskoj pretrpeli poraz na domaćem terenu od selekcije Mađarske.

Na ruku srpskoj reprezentaciji ide remi Crne Gore sa Litvanijom u dubokoj sudijskoj nadoknadi, čime su igrači Miodraga Radulovića ostali dva boda manje iza Srbije.

EKSKLUZIVNO ZA MUNDOBASKET: Preuzmite fantastičan BONUS DOBRODOŠLICE u iznosu od 5.000 RSD i to POTPUNO BESPLATNO!

Realno, Orlovi su kvalitetniji od ostalih pretendenata na drugo mesto u grupi i plasman na EURO ne bi trebalo da se dovodi u pitanje.

Ono što zabrinjava jeste konstantno ponavljanje istih grešaka.

Na Mundijalu su ogoljene neke glavne mane tima Srbije, a to su porozna odbrana i taktička nezrelost da se u utakmicama koje su u egalu dođe do mirne završnice i sačuva rezultatska prednost.

Ne treba ići daleko, dovoljno je podsetiti se duela sa Kamerunom i Švajcarskom, pošto je u oba meča u jednom trenutku Srbija imala vođstvo, ali je posle toga poražena u duelima sa ogromnim takmičarskim nabojem.

Pored hroničnog problema na desnom beku, mada i doskora neprikosnoveni Filip Kostić na levom boku sada je sve češće sklon propustima na tom delu terena, bar kada se radi o defanzivi, kao da se uvukla neka nervoza u kompletan tim kada treba prelomiti utakmice koje su na 50:50.

Takva je bila protiv Mađarske. Srbija je od 10. minuta imala prednost, da bi golovima u 34. i 36. minutu severni susedi došli do preokreta i na kraju pobede, posle koje su se osamili na čelu grupe sa tri boda više od Orlova.

Nije ništa novo reći da su najveći problemi u igri Stojkovićevog tima primetni u odbrani, ali protiv Mađara mnogo toga još nije najbolje funkcionisalo.

Primetan je bio veliki slobodan prostor između linija napada i defanzive, igrači u manevru, pre svih Maksimović, Milinković-Savić, Tadić, uz bočne Kostića i Radonjica, nisu u toliko navrata bili sinhronizovani i uspevali da prenesu loptu sa svoje polovine u završnu trećinu rivala.

Pad koncentracije ponovo je doveo do preokreta u korist rivala. Prvo je loše dodavanje Maksimovića ka Pavloviću dovelo do toga da Mađarska ima loptu sa strane, posle čega su kreirali akciju za izjednačenje.

Ubrzo učenici Marka Rosija bez poteškoća su izveli pomoćnu igru kod kornera, posle čega je usledio dobar centaršut na drugu stativu gde je u tom momentu bio skoncentrisan veći broj mađarskih nego srpskih fudbalera što ne bi smelo da bude slučaj, te ne čudi da je lopta došla do Orbana koji je na kraju smestio u mrežu.

U nastavku je nervoza bila sve primetnija kod domaćih igrača, koji su neretko gestikulacijama na terenu pokazivali frustraciju i nemogućnost kreiranja tečnih akcija, što je donekle pokazalo da tim ne poseduje taktičku i takmičarsku zrelost.

Pokušao je selektor Stojković da ulascima Živkovića, Mladenovića, Milenkovića unese pomak u igri, ali nova tumbanja u timu kao da su doprinela da se igrači još dezorijentisanije osećaju na terenu.

Nije delovalo lagodno Gudelju da se vrati u vezni red, ili Milenkoviću da čas igra do desne aut linije, čas u centrali, mučno je bilo gledati Tadića da dolazi do srpskih štopera po loptu, a još manje Mitrovića koji dolazi do centra igrališta ne bi li napravio višak i tako omogućio saigračima da kreiraju ofanzivnu akciju.

Tek kada je ušao Jović, a rekorder reprezentacije po broju golova u dresu sa državnim grbom, postao najistureniji, onda je u par navrata ozbiljno pripretio ka golu Mađarske, ali nije imao previše vremena za bolji utisak.

Na ovom meču praktično da nije bilo saradnje tandema Mitrović-Tadić, koji je prethodnih godina bio najefikasnije oružje za protivničku odbranu.

Na konferenciji za medije uoči odlaska na Svetsko prvenstvo u Kataru, selektor Srbije Dragan Stojković citirao je stih iz pesme Aleksandre Prijović koji kaže “Nije kome je rečeno, nego kome suđeno je…”, aludirajući u tom trenutku na povrede ključnih igrača.

Skoro godinu dana kasnije, bogatiji za još jedno bolno mundijalsko iskustvo, pomenuta pevačica izbacila je novi album na kom je i pesma pod nazivom “Sve po starom”, adekvatna momentumu u kom se nalazi reprezentacija.

Kada smo već kod muzike, Mađari su znali da proslave trijumf, čula se pesma iz njihove svlačionice dok je kapiten Orlova davao izjavu za srpske medije i na pitanje novinara kakav je osećaj da u našoj kući “trešti” tuđa pesma dao zanimljiv odgovor.

“Nisam čuo, ovo je njihova muzika? Nisam čuo niti se obazirem. Idemo sada da se što pre odmorimo i pripremimo da pobedimo Litvaniju, a onda ćemo imati priliku da im se osvetimo”, poručio je Tadić.

Prvu priliku da poprave utisak Stojković i njegovi učenici imaju u nedelju od 20.45 časova kada gostuju Litvaniji.

Maksimović: Stvarno je neobjašnjivo, mi smo majstori da zakuvamo stvari

BONUS VIDEO: