Legendarni fudbaler i osvajač Kupa evropskih šampiona sa Crvenom zvezdom Robert Prosinečki govorio je u intervjuu za Flashscore o svojoj trenerskoj karijeri, uspomenama iz slavne generacije crveno-belih, ali i o savremenom fudbalu.
Popularni Robi trenutno vodi reprezentaciju Kirgistana i ističe da je prihvatio ponudu jer i dalje uživa u radu i jer mu je fudbal i dalje najveća strast.
“Pre svega, i dalje uživam u radu i fudbal je moj život. Posle perioda u Crnoj Gori dobio sam ponudu iz Kirgistana. Otišao sam tamo, video zemlju, uslove i njihove ideje. Oni žele da napreduju i da urade nešto drugačije. Sledeće godine igramo Azijski kup, što je kao Evropsko prvenstvo. Prihvatio sam ponudu i sada sam selektor Kirgistana.”
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Govorio je i o reprezentaciji koju vodi i naglasio da se oslanja na mlade igrače.
“Ima dosta mladih igrača. To je veoma ponosna reprezentacija. Igrači koji su tu su pravi profesionalci. Nekoliko fudbalera iz selekcije do 21 godine privuklo je našu pažnju. Videćemo da li možemo da uradimo još više i napredujemo u svakom segmentu.”
Posebno se osvrnuo na Crvenu zvezdu i generaciju koja je 1991. godine osvojila Kup evropskih šampiona.
“1991. godina za sve nas koji smo bili tamo budi mnogo uspomena. Imali smo ekipu sa mnogo kvaliteta, tim sastavljen od igrača iz cele bivše Jugoslavije. Proveo sam četiri godine u Zvezdi i imam sjajne uspomene. Možda je to bio moj najbolji period u karijeri. Sa tom generacijom klub je ostvario najveći uspeh, osvajanje Kupa evropskih šampiona, a to je nešto ogromno.”
Ipak, smatra da je danas mnogo teže da klubovi iz regiona ponove takav uspeh.
“Tim je napredovao, ali finansijski ne može da parira najvećima. Razlika u odnosu na engleske ili španske klubove je ogromna. Ne verujem da Zvezda ili bilo koji klub iz regiona danas može da ponovi tako nešto. Engleski, španski i nemački klubovi ulažu mnogo i dovode najbolje igrače. U moje vreme mogla su da igraju samo tri stranca, danas je sve potpuno drugačije.”
Prosinečki je govorio i o dolasku Marka Arnautovića u Crvenu zvezdu i smatra da austrijski napadač može mnogo da donese timu.
“Zvezda je prošla kroz različite faze – od velikih uspeha devedesetih, pa do perioda nestabilnosti. Sada su ponovo u Ligi šampiona, a to donosi i novac. Arnautović je svakako poseban igrač. Došao je posle Intera, igrao je za reprezentaciju Austrije i pomogao joj da se plasira na Svetsko prvenstvo. On mnogo donosi ekipi. Mislim da još nije pokazao sve što može, jer je igrač koji može mnogo više, ali već sada mnogo znači i timu i navijačima.”
Dotakao se i perioda provedenog u Real Madridu, gde je stigao kao jedna od najvećih zvezda evropskog fudbala posle uspeha sa Zvezdom.
“Te 1991. svi su želeli da potpišu Roberta Prosinečkog, a ja sam želeo da idem u Real Madrid. To je bilo najbolje što mi se moglo desiti. Ali u tom periodu imao sam mnogo povreda. Ljudi su počeli da govore da sam od stakla, da sam stalno povređen i to stvara veliki pritisak. U isto vreme počeo je rat u mojoj zemlji, porodica mi je bila u Zagrebu i naravno da sam brinuo. Ne tražim izgovore, to je jednostavno bila realnost. Proveo sam tri godine u Realu i i danas sam možda malo više merengue nego barselonaš.”
Govorio je i o nekadašnjem saigraču Luisu Enrikeu, za kojeg kaže da je još kao igrač pokazivao snažan karakter.
“Luis Enrike je oduvek imao snažnu ličnost. Igrao sam sa njim tri godine u Real Madridu. Bio je igrač sa mnogo karaktera, vredan i mogao je da igra na više pozicija – beka, ofanzivnog veznog ili u sredini. Bio je odličan saigrač. Danas kao trener radi sjajan posao i sa Pari Sen Žermenom je osvojio Ligu šampiona posle neverovatne sezone.”
Prosinečki se dotakao i o radu sa Johanom Krojfom u Barseloni, kojeg smatra jednim od najvećih trenera u istoriji fudbala.
“On me je doveo u Barselonu. Za mene je Krojf definitivno najbolji trener. Bio je drugačiji od svih. Kao igrač bio je neverovatan za reprezentaciju Holandije, a kao trener je stvorio poseban stil fudbala. To je fudbal koji ili volite ili ne, ali za mene je najbolji onaj u kojem se drži lopta.”
Na kraju se osvrnuo i na Pepa Gvardiolu, kojeg je upoznao još dok je bio igrač Barselone.
“Nije bio naročito brz, ali njegova glava… bio je izuzetno inteligentan. Imao je fantastičan prvi dodir i razumevanje igre. Bio je veoma pametan na terenu, baš kao što je danas kao trener.”
BONUS VIDEO:
teodora
On toliko uziva u fudbalu da ne moze nigde na duze da se skrasi…