Dete Banjice pati zbog omladinske škole i čezne za jednim snom: Da vratimo Rad na stazu uspeha

Veća prisutnost dostojanstva nigde nije izmerena kao u činu vernosti. Odanost je ključan šraf njegovog karaktera, a duša mu je konfiskovana od strane ljubavi – i to prve. Stari kontinent je dobro upoznao, zapamtio i zabeležio sve što mu je dete Banjice ponudilo, ali nikada nije uspeo da primeni pravilo povratne sprege i pruži mu utočište, strast i mirnu luku kao što je to mogao ukras njegovog kraja – Rad.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Rastao je na stadionu “Kralj Petar I“, divio se svetloplavoj bolji, a onda stekao status princa. Deceniju i po kasnije, nakon što je gotovo sve snove pretočio u javu i dosegao nekada nezamislive visine, princa kopka samo jedan problem – da li će ikada moći da se vrati u voljeni dom?

Rad teško diše, survao se do Zone, a preti mu pad niz liticu… Stanje u beogradskom klubu nikada nije bilo toliko loše, a uz određenu dozu straha, sujeverja i tuge, “šuškalo” se u prestonici prethodnih dana o potencijalnom gašenju. Ipak, okupljanje tima i izlazak na teren minulog vikenda, makar je na kratko vratilo nadu zaljubljenicima u banjički klub.

Nekadašnji reprezentativac naše zemlje, danas član kiparske Nea Salamine, jedan je od sinonima za klub sa Banjice, a svaka nova informacija izazove erupciju njegovih osećanja. Ostvario je Nenad svoje snove, ali nedostaje mu samo jedan – da vrati Rad na staze uspeha…Takav scenario nije realna opcija dokle god ne okači kopačke o klin, ali bolji trenutak da se “kuju” planovi ne postoji.

“Ne raspituju se samo igrači – svi me zovu. Telefon često zvoni od kada su te informacije isplivale u javnost. Najaktivnije razgovoram sa Stefanom Mitrovićem, koji baš kao i ja, ima veliku želju da pomogne klubu. To nije realna opcija dok smo aktivni igrači, dok ne završimo naše karijere. Mnogo bi voleli da klub sa Banjice vratimo na stari, uspešan put. Nemam precizne podatke o finansijskim poteškoćama sa kojima se klub suočava. Nismo Stefan i ja jedini koji nameravamo i maštamo o povratku i pomoći klubu. Ima nas zaista dosta, sve bivši članovi Rada. Ako ikada dođe do realizacije želja razmišljaćemo i baviti se isključivo sportskim pitanjima. Lični interesi ne postoje, samo cilj da Rad bude onaj stari”, kazao je Tomović na početku razgovora za Meridian sport, a potom se osvrnuo na Omladinsku školu Rada koja je mnogo dala srpskom fudbalu:

“Najviše mi je žao zbog Omladinske škole. To je oduvek rasadnik talenata. Bila je iznad prvog tima po rezultatima i kvalitetu. Svi smo ušli u A tim direktno iz omladinskog pogona. U jednom trenutku reprezentacija je bila puna Radove dece. Imali smo sto prilikom okupljanja nacionalnog tima za kojim su sedeli samo bivši Radovi igrači. Bila je gužva. Stalno smo se šalili. Sada je i školi teško da izbacuje igrača kada klub ne funkcioniše po želji. Na sceni dominiraju stabilni klubovi, a Rad sada ne spada u tu grupu. Mnogi igrači su pronašli sreću na Banjici preko pozajmica. Crvena zvezda i Partizan su ih slali na “kaljenje”, a oni bi eksplodirali u Radu. Svi smo zahvalni klubu na karijerama koje smo napravili. Atmosfera je bila magična, a konekcija sa navijačima posebna. Velika šteta”…

Klub je blistave dane imao pod rukovodstvom Ranka Stojića, čoveka koji je velikim delom zaslužan što su mnoga deca Banjice obukla dres Orlova, ali Nenad nije imao priliku da se nekadašnjim agentom razgovara o budućnosti kluba.

“Nismo pričali o toj temi. Naravno, bio mi je menadžer, preko njega sam i otišao u Italiju. Večito ću mu biti zahvalan na svemu. Ipak, na temu biznisa i pomoći klubu nikada nismo pričali”.

Tomović nema nameru da obećava stvari koje ne može da ispuni, ali spreman je i voljan da pruži svoj maksimum, kako bi, kada se za to ukaže prilika, uz zajednički rad sa prijateljima rešio sva sportska problematična pitanja na Banjici. Lični interesi ne postoje, spaja ih entuzijazam, ljubav i osećaj da toliko “duguju” matičnom klubu.

“Generacija 87′ se posebno ističe da pomogne. Strast i ljubav su prisutni, ali neophodno je da se poklopi mnogo stvari. Prvenstveno se mora znati realno stanje unutar kluba, a niko od nas ne raspolože takvim podacima. Voljni smo i to nije sporno, niti će biti. Nikome nije u interesu da se klub ugasi. Svi ljudi vole klub, kako oni iz prošlosti, tako i oni koji danas rade u njemu. Nikome nije lako sa emotivne strane. Težak je to period. Od Banjice pa sve do Železnika dolaze Radova deca, koja kasnije postaju veliki igrači…Siguran sam da rešenje postoji, da ovo nije bezizlazna situacija”. 

Blistavu karijeru napravio je srpski defanzivac. Nastupao je za Crvenu zvezdu, a potom krenuo put Čizme, gde je celu deceniju uspešno igrao u Seriji A. Ipak, slični problemi koji ga sada more, nisu ga zaobišli ni na tako visokom nivou. Dva kluba, nekada člana italijanske elite, otišla su u zaborav zbog finansijske “katastrofe”.

“Igrao sam u dva kluba koja su se ugasila. Kjevo Verona… Veliki, ali ispostavilo se malerozan klub. Sve se pogoršalo tokom pandemije korona virusa. Predsedniku je privatni biznis spao na niže grane i morao je da se povuče. Tako je bilo i posle u SPAL-u, predsednik je prodao klub na kraju nekim Amerikancima. Dosta problema tu postoji. Vidimo da se ovakve priče dešavaju i po najvećim evropskim zemljama. To je šteta. Kod nas je prisutan i problem sa privatizacijom klubova. Niko ne želi da ulaže bez pokrića, niko ne želi da baca novac, ako nema neki profit od toga”, zaključio je Tomović u razgovoru za Meridian sport.

Bonus video: