Nezaustavljivi sunovrat simbola beogradskog fudbala…
Rad sa Banjice proživljava najteže dane u istoriji i od naredne sezone će imati status amaterskog kluba. Za tri godine su od Superlige došli do toga da ispadnu u beogradsku Zonu. Tužno, ne i neočekivano.
SPECIJALAN POKLON STIŽE: Registruj se i opremi stan – vaučer od 10.000 EUR te čeka!
Nekada stabilan i uvek kompetitivan klub sa jednom od najboljih omladinskih škola u regionu, tresnuo je o dno i čini se da će teško uspeti da ponovo stane na noge i vrati se na staze uspeha. Rad je godinama unazad neretko pravio probleme Zvezdi i Partizanu, “takmičio” se sa Vojvodinom i OFK Beogradom, formirao mlade igrače, a oni stariji su se uvek rado vraćali na stadion Kralja Petra u misiji pomoći voljenom klubu.
Ipak, sada je došlo drugo vreme, novac i moć su sve više uzeli maha u fudbalu. Niču novi veštački klubovi, dolazi i do raznih (nebuloznih) fuzija u cilju okorištavanja i svakojakih malverzacija i izbegavanja kazni, a Rad je poput siročeta ostavljen na vetrometini novog doba.
Šteta, moglo je da bude i drugačije…
Miroslav Đukić, Vladimir Jugović, Ljubinko Drulović, Goran Bunjevčević, Vuk Rašović i mnogi drugi legendarni srpski fudbaleri – sa Banjice su upoznali seniorski fudbal i bitisanjem kraj Pet solitera dobili potrebnu dozu mangupluka i iskustva za dalji razvoj i sjajne karijere u budućnosti.
Borio se Rad sa alama poput Zvezde i Partizana, forsirao svoju decu i na tome gradio kult i dan danas poznat, a kada je 2011. godine stigao do izlaska na evropsku scenu, delovalo je da ekspanzija tek počinje.
Mlada ekipa uz iskusne pojedince slovila je za iznenađenje u domaćem fudbalu, a kada kažemo da je u toj generaciji velika većina i ponikla u Radu, imamo savršenu priču kojoj svaki klub teži.
Ipak, korak po korak, sistem se urušavao, treneri su zaobilazili Banjicu u širokom luku, a igračima je Rad služio kao prelazno rešenje za dalji put.
Puna tribina popularnih Forsa uz uvek maštovite i unikatne koreografije i specifične parole koje na protivničke navijače ostavljaju jak utisak, sada će zvrjati prazna, a da li će to potrajati ili ne – niko ne zna.
Nedavno je Nenad Tomović u intervjuu za Meridian sport izrazio žaljenje zbog situacije na Banjici i nagovestio da bi klubu moralo da se pomogne, kako bi se izbegao “fatalan ishod”.
Da ne bude sve tako crno, mnogi klubovi su počinjali od nule, dizali se i vraćali stari sjaj zaobilaznim putevima. Rad ima tradiciju, istoriju, fudbalsku priču, koja ne sme da bude bačena u neku fioku gde će je i Bog zaboraviti.
Voleli ga ili ne, Rad nije zaslužio ovakav epilog. Nije zaslužio da se posle svega kroz šta je prošao nađe na fudbalskom dnu. Onaj ko želi i ima snage da se “rve” sa vetrenjačama u srpskom fudbalu moraće duboko da zasuče rukave i predoči projekat reanimacije.
Puls postoji, “samo” još da otvori oči…
BONUS VIDEO:
Goran Munic
Gasi se polako Rad,bas su ocajni,otkako je iz kluba otisao Ranko Stojic,sve je krenulo naopacke po njih…