(Od izveštača Meridian sporta iz Sankt Peterburga)
Iako je Marakana poznata kao epicentar fudbalske strasti na Balkanu, dugo se u Ljutice Bogdana nije stvorila veća euforija zbog dolaska nekog igrača nego krajem leta 2024. godine, kada je posle izvanrednog Evropskog prvenstva dečački san ispunio Vanja Drkušić.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Sjajne partije na klupskom i reprezentativnom nivou omogućile su Slovencu da bira klub, ali bez kalkulacija oslonio se isključivo na emocije i prihvatio da pomogne voljenoj Crvenoj zvezdi u borbama za duplu krunu i što bolji plasman u evropskoj eliti.
Ekspresno je pokazao raskošan potencijal, ali neumorni problemi sa povredama učinili su da njegov mandat u Beogradu potraje daleko kraće od očekivanog. Uprkos ranom rastanku ostao je pouzdani štoper u lepom sećanju navijačima crveno-belih, a potom u slavnom Zenitu uhvatio prepoznatljiv ritam i vratio formu iz vremena kada je bio tema medija na Starom kontinentu. Dok komanduje odbranom ruskog velikana u pohodu na titulu, izdvojio je vreme za razgovor i ugostio Meridian sport u grandioznom Sankt Peterburgu.
“Zaista sam zadovoljan kako se odvija situacija. Možda ne igram toliko kao u jesenjem delu sezone, ali još dobijam svoje minute. Počeo sam da igram na novoj poziciji. Trener me vidi, što mi je veoma bitno. Zenit je što se tiče uslova Real Madrid. Klub je neverovatan, mislim da samo Real i Barselona imaju više zaposlenih od nas. Uslovi za treninge, putovanja, smeštaj… Sve je na vrhunskom nivou. Imam zadovoljstvo da sarađujem sa trenerom Semakom. Odličan čovek! Osvojio je šest titula kao trener, a prethodno igrao u velikim klubovima. Veliko ime u Rusiji. Ali on je veoma skroman čovek. Ima dobru dušu, negujemo sjajan odnos. Samo pohvale za njega”, počeo je Vanja Drkušić intervju za naš portal.
Za vreme fajnal fora VTB kupa, predstavnike srpskih medija u carskom gradu dočekalo je pravo proleće, što kako Drkušić svedoči nije tako česta situacija. Oduševljen je Slovenac izgledom ruske metropole, samo mu nedostaje malo više sunca…
“Grad je takođe divan, samo je klima mali problem. Vetar duva mnogo jako i često, pa bude zaista baš hladno. Neretko ne možeš lepo da šetaš zbog toga, ni da popiješ kafu na terasi. Ali navikli smo se na to”.
Vode nebeskoplavi ljute bitke za povratak na pobedničko postolje. Prvoplasirani Krasnodar beži Zenitu bod u trci za titulu, a nijanse su nedostajale da aktuelni šampion padne na “Gasprom Areni” minule nedelje, kada je crveni karton poremetio planove Zenita i omogućio gostima da izbore remi. Takav ishod samo je dodatno motivisao Vanju i saborce.
“Spremni smo! Predano radimo na tome cele sezone i nadam se da ćemo uspeti da se vratimo na tron”.
Slobodno vreme u Sankt Peterburgu Drkušić neretko provodi u društvu nekadašnjeg asa Crvene zvezde, Damijana Le Taleka, koji je trenutno deo sportskog sektora ruskog giganta.
“U poslednje vreme je baš često u Sankt Peterburgu, dolazi na treninge… Mnogo pričamo! On je odličan čovek. Pričamo o mojoj poziciji u timu, o njegovom i mom vremenu u Crvenoj zvezdi… Često smo na vezi. Svi kada počnu da govore o Zvezdi prvo istaknu navijače – tako i Le Talek i ja. Atmosfera na tribinama, ali i u svlačionici, uvek je tema. Kaže da mu nedostaje Zvezda”, poručio je iskusni defanzivac, pa nastavio u istom ritmu:
“Atmosfera u Zvezdi je bila familijarna za vreme mog mandata. Dolazio sam srećan na treninge. Šala je bila prisutna na svakodnevnom nivou. I Damjan samo po dobrom pamti taj period”.
Da situaciju na Marakani prati na svakodnevnom nivou, govori i česta komunikacija sa kolegom iz Zenita, koji se nalazi na pozajmici u Beogradu – Strahinjom Erakovićem.
“Čujemo se naravno. Pisao mi je nedavno posle meča sa Spartakom u Kupu, a ja njemu nakon evropskih utakmica sa Zvezdom. Na vezi smo”.
Ne tako davno član Zenita bio je i istaknuti član Partizana – Saša Zdjelar.
“Sale je vrlo brzo doživeo povredu, pa nije mnogo trenirao sa ekipom. To nas je sprečilo da više vremena provedemo zajedno. Nevezano od toga, strašan je profesionalac! Prvi je dolazio, a poslednji odlazio sa treninga. Kapa dole za njega”.
Mesecima se u Beogradu šuškalo o interesovanju Crvene zvezde za tadašnjeg kapitena Sočija, a nakon Evropskog prvenstva u Nemačkoj srpski šampion je po svaku cenu želeo da vidi Drkušića u svojim redovima, što je na kraju uspeo – i to u tandemu sa Timijem Maksom Elšnikom. Sudeći prema rečima Andraža Šporara, u prošlosti je malo nedostajalo da gledamo tri Slovenca u Zvezdi…
“Nisam znao za Šporara, ali mislim da druge tada nisu zvali. Svestan sam da su Slovenci u Zvezdi uvek bili popularni. Pečnik, Kelhar, Aćimović… Bio sam mnogo srećan po dolasku u Beograd. Upoznat sam sa srpskim mentalitetom, dobro govorim srpski jezik, pa mi je bilo lakše nego Timiju da se u početku adaptiram”.
Sa Zvezdinim arhitektom neguje veliko prijateljstvo, te ne čudi što o njegovim ljudskim i igračkim osobinama govori biranim rečima.
“Elšnik je poseban čovek! Mnogo ga gotivim. Baš smo se povezali u Zvezdi, bili smo cimeri. Njega sve zanima – formula, biciklizam… Sa njim možeš o svemu da pričaš”.
Ogromna očekivanja u Ljutice Bogdana izazvao je potpis Slovenca. Pristalice crveno-belih videle su Drkušića kao naslednika Aleksandra Dragovića, ali niz povreda, a kasnije i odluka stručnog štaba, sprečili su snažnog štopera da ostavi dublji trag u voljenom klubu.
“Nažalost nisam prošao adekvatne pripreme sa ekipom. Trenirao sam kod kuće sam svaki dan, ali to nije isto. Kada sam došao na Marakanu stručni štab je smatrao da nisam dovoljno spreman da pomognem timu u kvalifikacijama, ali dobro… To je u redu. Potom sam odigrao sjajno u reprezentaciji, ali kada sam se vratio još nisam bio u prvom planu. Zatim su usledile povrede i izostao je kontinuitet. To me je sprečilo da pokažem svoj najbolji fudbal”.
Koliko je želeo da se dokaže u najboljem svetlu i pomogne ekipi, jasan je pokazatelj činjenica da je odbio niz ponuda iz inostranstva. Pokušavao je da bude onaj pravi, ali fortuna mu je okrenula leđa…
“Nikada neću zaboraviti… Vratio sam se u Beograd posle utakmice Slovenije i Kazahstana, gde sam zaradio novu povredu. Sreo sam našeg tim menadžera Gorana Negića. Sećam se kada mi je rekao: ‘Vanja sine, hajde vidi malo da odeš do crkve’. Inače, ja ne verujem u Boga, nisam tako vaspitan, ali sam stvarno otišao u Hram Svetog Save. Vidiš – od tada više nemam problema sa tim pubisom. Možda je Nega bio u pravu”, istakao je Drkušić, pa potom nastavio u istom dahu:
“Sasvim je normalno da se nerviraš kada ne igraš. Zaista poštujem svakog protivnika, ali nisam došao na Marakanu samo zbog utakmica u Lučanima… Nije mi bilo ispod časti da igram te utakmice, naprotiv – daleko od toga. Svaki put kada sam obukao crveno-beli dres meni je to bio san snova, protiv koga god da smo igrali. Ali želeo sam da igram Ligu šampiona u dresu kluba za koji navijam od malih nogu. Nije mi bilo svejedno. Atmosfera je bila sjajna, bio sam blizu kuće, prijatelji su mi dolazili. Trudim se da pamtim sve samo po pozitivnom”.
Brilijantne partije na Evropskom prvenstvu učinile su da se o Vanji tada priča više nego o Kristijanu Ronaldu, kojeg je odlično čuvao na meču sa Portugalom, koji je premda sjajnoj igri Slovenaca ipak završen u korist daleko zvučnijeg protivnika.
“Nedavno sam pričao sa ocem da sam tek sada posle dve godine postao svestan šta sam uradio i šta smo generalno uspeli kao ekipa. U tom momentu nisam shvatao veličinu uspeha. To je neverovatno iskustvo, daj Bože da o tome pričam sinu, pa kasnije unucima… Nezaboravno”.
Pitanja nisu bila potrebna, nastavio je Vanja evocira uspomene iz Nemačke…
“Pregršt je momenata ostalo u sećanju, ali taj period uoči prve utakmice ima posebnu težinu. Kao juče da je bilo, svega se sećam. Bio sam nervozan. Sedeli smo u autobusu, nisam znao da li da slušam svoju muziku na slušalicama ili da slušam ovu sa zajedničkog zvučnika. Bio sam zbunjen i euforičan. Uvek ću se sećati celog turnira u pozitivnom smislu”.
Prisetio se borbe sa legendarnim Kristijanom Ronaldom.
“Bio je poprilično nervozan, ali nije bilo nikakve komunikacije. Svi znamo kakva je veličina. Oduševio sam se da on u 118. minutu trči sprint kao da je tek počela utakmica, a ja više ne mogu da stojim na nogama… Veličina”.
Tema je bila i utakmica sa Srbijom, kada je Slovenija bila na korak od velike pobede, ali onda je na scenu stupio Luka Jović i pogotkom u poslednjim sekundama oduzeo Slovencima zaslužen trijumf.
“Kasnije sam pričao sa saigračima u Zvezdi o toj utakmici. Čini mi se da nas Srbija pre te utakmice nije ozbiljno shvatila. Utisak je da su razmišljali kako su Slovenci skijaši. Nisu nas doživeli kao ozbiljne konkurente, ali smatram da smo pokazali da umemo da igramo fudbal i više zaslužili da pobedimo. To je fudbal… Primili smo gol u poslednjim sekundama. Svi su nas otpisali, govorili da idemo kući posle Engleske. Ali to je svedok koliko dobru atmosferu imamo u timu. Znao sam da nećemo izgubiti od Engleza. Remi sa Srbijom nismo doživeli kao tragediju, već smo iz toga iscrpeli novi motiv i pozitivnu energiju”.
S obzirom na stil igre, rezultate u bliskoj prošlosti i ugled koji su stekli na fudbalskoj mapi, iznenadilo je javnost što Slovenije neće biti deo narednog Mundijala. Izostanak sreće i teška grupa u kvalifikacijama uticali su da se izgubi viza za Sjedinjene Američke Države, Kanadu i Meksiko, ali ne sumnja Vanja da će sve krenuti na bolje, kada zna da u ekipi za saigrače ima šampione poput Jana Oblaka i Benjamina Šeška.
“Jan Oblak je neverovatna ličnost. Toliko je prizeman i skroman. Kada ga sretneš nikada ne bi rekao da je to globalna fudbalska zvezda, jer je čovek sa dve noge na zemlji. Dobar je, spreman da pomogne u svakom trenutku. Pravi kapiten! Dok njega nisam upoznao, nisam znao šta znači biti pravi kapiten. Imam poverenje u njega do nema”.
Samo je nastavio Drkušić o napadaču Mančester junajteda.
“On je mnogo mlađi od Jana. Nosi se svakodnevno sa pritiskom, ali je sjajan momak. U reprezentaciji se druži sa mlađim momcima. Mislim da u karijeri nisam video većeg profesionalca od njega. Koliko on radi pre i posle treninga, na treningu, u teretani… Impresivno! Nije ni čudno gde je sada”, istakao je Slovenac, pa se zatim nadovezao:
“Pre utakmica moram da ga sačuvam, jer nam je potreban na terenu, ali generalno sve puca. Smanjim intezitet udaraca obavezno haha”.
Uživa Vanja u saradnj sa novim selektorom, Boštjanom Cezarom, svojevremeno takođe uspešnim štoperom.
“Pozitivno sam iznenađen kako radi… Ima mnogo osećaja za igrače. Radili smo prekide uoči meča sa Mađarima. Prvi put sam doživeo da trener oseti koliko je teško biti fokusiran na prekide posle 50 minuta rada. On prekine rad, pošalje nas da pet minuta igramo ševu, pa onda sve ponovo. To me je baš pozitivno iznenadilo i imam lepo mišljenje o njemu”.
Oduvek je pratio svoje sunarodnike na Marakani.
“Nikada se nisam upoznao sa Pečnikom. Pamtim ga po golu koji je dao Rusiji za 2:1 u reprezentaciji. Znao sam oduvek da je igrao za Zvezdu, ali se nismo upoznali. Popularan je mnogo među Zvezdinim navijačima, jer je došao i dao klubu veliki doprinos u teškim vremenima. Slavišu Stojanovića sam upoznao, a Kelhara nisam. Dejan živi u Brežicama, ja u Novom Mestu, a to je na 20-ak kilometara udaljenosti”.
Priseća se i čuvenog susreta Slovenije i Srbije (1:1), koji je Orlove sprečio da 2012. odu na Euro.
“Nisam bio na tribinama, ali sam sa osem gledao svaku utakmicu. Pamtim je”.
Slovenci decenijama unazad mogu da se pohvale izvanrednim čuvarima mreže.
“Handanović je vrhunski golman. Uvek smo imali dobre čuvare mreža. Jan Oblak je broj jedan, ali i drugi golman – Igor Vekić, brani sjajno u Danskoj. Strašan golman. Delili smo svlačionicu u Bravu”.
Teme su se kroz razgovor same otvarale… Tokom karijere Vanja je delio svlačionicu sa brojnim zanimljivim igračima, a jedan od njih svakako je Gelor Kanga.
“Gelor je kako mi na Balkanu volimo da kažemo ‘luda glava’, ali je baš gotivan momak. Mnogo mi se sviđa kao igrač. Nema nikakav strah. Nije ni on mnogo igrao kada sam bio na Marakani, ali trener ga je stavio u startnih 11 protiv Barselone. Bio je naš najbolji igrač, a to govori o njegovom samopouzdanju i činjenici da se nikoga ne plaši. Dođe po loptu, da završni pas”.
I dalje se u Beogradu priča o anedgoti, po kojoj je Gaboncu njegov vrač pred utakmicu sa Krasnodarom rekao da samo šutira i da će on ubaciti loptu u gol. Ostalo je istorija…
“Samo nek mi da njegov broj, da i meni nešto kaže”, rekao je Vanja sa osmehom.
U Zenitu je upoznao i reprezentativca Brazila, Nina, čoveka koji je i te kako okrenu veri.
“Nino! On čovek oseća i želi da postane pastor posle karijere. Kada god ide u Brazil drži govore i besedi o Bogu. To mi je mnogo zanimljivo. Stalno čita knjige kada putujemo na gostovanja”.
Da i Drkušić ima veoma zanimljiva interesovanja, može se zaključiti po njegovom znanju iz oblasti istorije, o kojem skromno govori.
“Obožavam istoriju, pogotovo istoriju 20. veka… Volim da čitam, pogledam dokumentarni film. Nije mi strano da odem u muzej, ali nisam fanatik. Došao mi je prijatelj iz Slovenije i ostavili smo jedan dan da posetimo Ermitaž. Ispostavilo se da je taj dan bio ponedeljak, a samo tada muzej nažalost ne radi. Nije bilo suđeno da tada posetimo to zdanje”.
Košarka i tenis su sportovi u kojima uživa kada god uhvati trenutak slobodnog vremena. Posebna doza emocija uključena je kada se na terenu nađe Novak Đoković.
“Gledam Zvezdu u Evroligi svaku utakmicu, kao i Novaka Đokovića… Svako finale grend slema bilo je centralni događaj kod nas u kući. Kada je osvojio zlato na Olimpijskim igrama u Parizu moj otac je čak i zaplakao. Svima govorim da je Novak možda jedina poznata ličnost sa kojom bih se fotografisao. Nemam inače tu potrebu. Da vidim sad Mesija, Zidana, ne bih imao tu potrebu. Možda bih se ipak još sa Nemanjom Vidićem slikao… Nole je neprikosnoven. Video sam ga na košarci, ali nažalost se nismo upoznali. Koliko mogu da se iznerviram kada mu ne ide, još više mogu da se obradujem kada dominira”.
Trudi se Slovenac da isprati mečeve i košarkaškog kluba Zenita.
“Nažalost ove godine nisam još bio da gledam, ali prošle jesam u tri, četiri navrata. Kada jednom odeš na Zvezdu u Evroligi više ništa nije isto”.
Funkciju sportskog direktora uspešno obavlja njegov sunarodnik, Sani Bećirović.
“Nismo se za sada još upoznali, ali biće prilike verujem”.
Tokom boravka u Rusiji stekao je poznanstvo sa takođe bivšim asom Crvene zvezde, Srđanom Babićem, sa kojim neguje prijateljske odnose, ali i rivalstvo, imajući u vidu da Srbin komanduje odbranom Spartaka.
“Mnogo mi je žao što se povredio, napisao sam mu poruku tada. Uvek se ispričamo kada igramo jedan protiv drugog. Jednom smo se sreli na aerodromu. Strašan momak”.
Dotakao se Vanja i kvaliteta ruskog prvenstva…
“Džon Duran je došao kod nas. Čovek koji ima impresivnu karijeru, ali teško mu je da se adaptira na takmičenje, jer je fizički mnogo zahtevno… To govori koliko je dobra ruska liga. Čuo sam i Strahinju Erakovića koliko je ishvalio Premijer ligu, svakako je u šest, sedam najboljih liga na svetu”.
Bonus video:
