Fudbalska reprezentacija Srbije danas od 20.45 časova na stadionu Rajko Mitić dočekuje Crnu Goru u meču koji može da bude od velike važnosti na putu ka Evropskom prvenstvu 2024. godine u Nemačkoj.
Na megdan Orlovima će trećeplasirana ekipa u grupi, koja bi eventualnom pobedom preuzela sudbinu u svoje ruke i bila mesto bliže plasmanu na kontinentalnu smotru, po prvi put u svojoj istoriji.
A jedan od onih koji su bli u taboru Sokolova još od prvog nastupa posle osamostaljenja od Srbije je Savo Pavićević, nekadašnji defanzivac koji je najveći trag ostavio u dresu Crvene zvezde, a bio je stub odbrane Hajduka iz Kule, Vojvodine, nemačkog Kotbusa, Kavale, Makabija i Hapoela iz Tel Aviva, Omonije, Anartozisa, subotičkog Spartaka.
EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći BONUS DOBRODOŠLICE OD 5.000 RSD + 10 POKLON WIN&GO RUNDI potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije.
Za Crnu Goru debitovao je 24. marta 2007. godine u pobedi nad Mađarskom (2:1) i od tada je upisao je 39 nastupa za dres sa državnim grbom.
Izabranici Dragana Stojkovića u ovaj meč ulaze posle poraza u Budimpešti.
“Srbija je bila bolja, nije imala sreće sa dva poništena gola, nažalost izgubla je i sada je ova utakmica biti ili ne biti. Kao i svi, pred početak kvalifikacija očekivao sam više od Orlova, ali evo vidite koliko su i Mađari podigli nivo i kvalitet svoje reprezentacije. Fudbal je napredovao na svim krajevima sveta, nema više lakih protivnika”, počeo je Pavićević za Meridian sport nakon čega se dotakao predstojećeg meča na najvećem srpskom stadionu.
“Srbija i Crna Gora sastajale su se i ranije, bili su to dobri dueli i najviše bih voleo da se obe selekcije nađu u Nemačkoj iduće godine. Crna Gora raste kao reprezentacija, raduje me da igraju dobro. Bilo je poteškoća posle smene naše generacije, jer to je uvek mukotrpan proces. Teško je odmah selektirati najbolju ekipu, a svi očekuju dobre rezultate, međutim, za sve je potrebno vreme”.
Nekada pouzdani odbrambeni fudbaler smatra da u obe selekcije postoje kvalitetni igrači, ističući da bi prevagu na meču mogla da donese disciplina.
“Sve proizilazi iz discipline. Igrači oba tima rade sa vrhunskim trenerima u svojim klubovima, ne treba ih nešto puno usmeravati. Protiv Mađarske se videlo da fali Dušan Vlahović. Srbija ima jako dobar tim, ne bih da ulazim u izbor formacije selektora Stojkovića, videlo se ranije u kvalifikacijama za Mundijal da zna šta radi. Posle Katara pokazale su se i neke mane u tom sistemu, ali to je njegovo pravo da određuje kako će igrati”, rekao je bivši fudbaler i dodao.
“Crna Gora ima odlične igrače poput Stevana Jovetića, Nikole Krstovića, Stefana Savića, Slobodana Rubežića, Elvedin Kuč je odigrao odlično protiv Libana. Jedna veoma dobra ekipa koja igra timski, naravno treba još vremena da sve to legne, ali nagoveštava snagu koja će se videti u budućnosti”.
Veći broj kvalitetnih igrača selektorima daje veću mogućnost rotacije i pronalaska dobitne kombinacije.
“Meni se to sviđa, ako si pozvan u reprezentaciju znači da poseduješ kvalitet. Videli smo povratak Gaćinovića, Terzića, Ratkova. Ako si došao u reprezentaciju, nema više da li jesi ili nisi – moraš da budeš. Stojkovićevo pravo je da rotira. U moje vreme u reprezentaciji možda su se rotirala jedan ili dva igrača, to je bila i naša snaga jer bili smo spremni, uigrani”, kaže Pavićević i ističe važnost dobre atmosfere unutar tima.
“Atmosfera je mnogo bitna. Mi smo na tome insistirali još od početka sa Zoranom Filipovićem, pa kasnije sa Zlatkom Cicom Kranjčarom i Brankom Brnovićem. Sednemo na kafu po nas desetorica i pričamo po dva-tri sata. Imali smo 20 igrača koji su mogli da drže jedan isti ritam i da bez problema uskoče u tim u svakom trenutku”.
Crna Gora bila je najbliža plasmanu na neko veliko takmičenje 2012. godine kada je u baražu za Evropsko prvenstvo eliminisana u dvomeču od Češke.
“Najveća žal mi je što se nismo plasirali na neko veliko takmičenje. Igrali smo taj baraž sa Češkom, tu smo mogli i morali više. To bi bila kruna reprezentativne karjere svih nas. Mi smo u jednom trenutku bili 15. na FIFA rang listi, što je bio veliki uspeh za sve nas. Crna Gora iz ciklusa u ciklus igra sve veću ulogu i siguran sam da će se to jednoga dana ostvariti, što svi u Savezu i državi priželjkuju i znam da svi vredno rade na tome”, uveren je bivši reprezentativac.
Dok je u klubovima uglavnom korišćen u srcu odbrane kao štoper, u reprezentaciji je najčešće igrao uz desnu aut liniju. Piksi je na utakmici sa Mađarima na toj poziciji koristio Strahinju Erakovića, kome je primarna pozicija centralnog beka.
“On je u Zvezdi korišćen kao desni bek, a evidentno je da Srbija posle Baneta Ivanovića, Antonia Rukavine ima problem na poziciji desnog beka. Slično je i na levoj strani od penzionisanja Aleksandra Kolarova. Po meni bi Filip Mladenović mogao da ima veću ulogu, pokazao je sa dve asistencije protiv Litvanije da ima kvalitet. Ali, opet na Stojkoviću je da odlučuje”.
Zvezda kruna karijere i ostvarenje snova
Kada je u januaru 2014. godine potpisao ugovor sa Crvenom zvezdom Pavićević je postao jedna od ključnih slagalica u šampionskom mozaiku Slaviše Stojanovića. Uz defanzivca Dejana Kelhara činio je štoperski par u timu koji je posle šest godina vratio titulu na Marakanu.
“Uz igranje za reprezentaciju, tek po dolasku u Zvezdu, sam shvatio zašto igram fudbal i osetio sam se kao pravi igrač. U tom periodu od dve i po godine osvojio sam dve titule i bio u jednom trenutku i kapiten. To je bilo ostvarenje svih mojih snova kao profesionalca. Situacija u klubu je 2014. godine bila teška, bilo je finansijskih problema, ali ono gde nije bilo problema je svlačionica. Navijači su bili uz nas, u velikom broju su dolazili na utakmice, znali su kakva je situacija i davali nam vetar u leđa. Posle šest godina smo osvojili titulu što je bio fenomenalan osećaj za jednu sjajnu generaciju predvođenu vrhunskim čovekom i trenerom, Slavišom Stojanovićem”.
Posle šampionskog slavlja na Marakani veliki broj igrača je napustio klub posle zabrane UEFA da se takmiči u evropskim kupovima, ali iskusni defanzivac ostao je u timu kod trenera Nenada Lalatovića gde je imao i mentorsku ulogu u fudbalskom vaspitavanju Zvezdine dece, Luke Jovića, Vukašina Jovanovića, Mihaila Ristića, Darka Lazića, Marka Grujića…
“Bio sam jedan od najstarijih u ekipi. Uz mene su počeli da igraju mladi Jovanović i Lazić. Pred Lalatovićem je bio težak posao. Tada je profilisano nekoliko vrhunskih igrača poput Rajkovića, Jovanovića, Ristića, Grujića, Jovića, na njih sam veoma ponosan jer su postali dobri igrači i dobri ljudi. Titula je izostala, bio je veliki pritisak na toj deci, koja su kasnije prodata i na neki način “žrtvovana” zarad opstanka kluba. To je bio i jedan lični uspeh trenera Lalatovića – da je afirmisao toliki broj igrača”, kaže bivši reprezentativac Crne Gore.
Treća sezona na Marakani ponovo je bila berićetna za prekaljenog defanzivca, u sezoni pod vođstvom Miodraga Božovića dominantno je osvojena nova titula šampiona Srbije.
“Istorija sa Grofom… Napravljena je sjajna ekipa, tu su bili Hugo Vijera, Srđan Plavšić, Slavoljub Srnić, Damjan Le Talek, Mičel Donald, Aleksandar Katai, da ne nabrajam više nekog ću sigurno zaboraviti, jednostavno bilo je fenomenalno te sezone. Atmosfera je bila veoma dobra kao i dve godine ranije, to nas je držalo. Bili smo rekorderi po broju pobeda, Partizanu smo pobegli za ogroman broj bodova, bili smo totalno dominantni”, prisetio se Pavićević saradnje sa Božovićem, koji je u par navrata otkrio da je u svlačionici bila fantastična atmosfera, te da se u posebnim prilikama pila i rakija od fudbalera rođenog u Lovćencu.
“Grof je jedan veliki šmeker, koji je prošao sito i rešeto, čovek koji je na svoju priču, entuzijazam i trenerski kvalitet ostvarivao sjajne rezultate, ne samo kod nas već i u Rusiji. Rakija se pila i piće se uvek ako Bog da, sviđa mu se i ostali smo jako dobri prijatelji”.
Svojim partijama na terenu, ali i odnosom prema publici, iskusni štoper je prirastao srcima navijača Zvezde.
“Za mene su Marakana i ti ljudi koji su dolazili bili nešto posebno. Osećao sam da im dugujem jer su nas pratili na svakoj utakmici. Zbog toga sam uvek aplaudirao ka tribinama i na taj način iskazivao poštovanje. Pričali smo Plavša (Srđan Plavšić, prim. aut.) i ja oko toga, ja sam krenuo da ih pozdravim jednom na poluvremenu kada smo gubili i on se tu zadesio i spontano prihvatio, kasnije je to postala naša praksa. I ovom prilikom im se zahvaljujem na podršci”.
Posle igračke karijere otisnuo se među trenere, za sada je bio deo stručnog štaba u nekoliko superligaških klubova, a trenutno je pomoćnik Branku Žigiću u ekipi Mladost GAT.
“Završio sam edukaciju za PROFI licencu, radio sam kao pomoćnik u nekoliko klubova, pekao sam zanat u trećoj ligi. U srpskoligašu Bačkoj je bilo veoma dobro iskustvo, borili smo se sa pančevačkim Železničarom za plasman u viši rang. Sada sam u GAT-u, radimo, nadam se da ćemo uskoro početi da beležimo i bolje rezultate. Nadam se samostalnom poslu u budućnosti”, zaključio je Pavićević.
BONUS VIDEO:
nika
ne može sad ništa promeniti jer se vreme ne može vratiti, za njega kad je igrao taj baraž je bio maksimalno dostignuće
andrea
Nikada nije ni bilo lakih protivnika nego smo se mi uobrazili pa smo zato sad lošije prošli
neda
Na njegovu žalost sa CG će mu zauvek ostati “žal”
nina
Tako je to je ispravno razmišljanje mislim da se mnogima ostavlja previse prostora da rade šta hoce i koriste ga maksimalno