Kome smeta oslabljena Srbija?

Sivo, sumurno leto iz perspektive fudbalske Srbije izazvalo je “sušu” optimizma, primoralo i najvatrenije pristalice da “dignu ruke” i odlože nerviranje za neke važnije stvari, te na kraju, kako i red nalaže dokusuri nadu koja uvek poslednja umire.

Teško je na jednom mestu evidentirati sve nedaće, probleme i neiscrpne sage – uglavnom bez srećnog kraja, sa kojima se domaća javnost upoznala u minulim mesecima.

Meridian Sport te časti – POTPUNO BESPLATNO! Registruj se i odmah preuzmi 6.000 FREEBET!

Razočaravajući nastupi na četvrt veka čekanom Evropskom prvenstvu, ostavke, otkazi, povrede i “povrede”, uspeli su da uklone ukorenjenu, neizostavnu karakteristiku svakog ljubitelja sporta iz Srbije – euforiju.

Možda je upravo to skinulo teret sa leđa “nekim novim klincima”, koji su za 90 minuta žustre borbe pred solidno ispunjenim tribinama Marakane, uspeli nemoguće – dok jesen “kuca na vratima”, probudili su ono usnulo leto i zaradili novu šansu i poverenje kod strogog kritičara – domaće publike.

Oslabljen sastav i izostanak velikog broja, ne samo lidera, već imena sa spiska na koje smo navikli, bila je glavna tema u proteklim danima. Posle remija sa aktuelnim šampionom Starog kontinenta – Španijom (0:0), postavlja se pitanje da li je Srbija zaista bila oslabljena?

“Bilo je par igrača koji su izginuli na terenu. Svi su, ali… bilo je par novajlija na koje još nismo navikli, drago mi je da nas sada ima mnogo više”, poručio je posle izvanredne partije bezrezervni odani vojnik nacionalnog tima – Strahinja Pavlović.

Teško je ne usaglasiti se sa novim štoperom slavnog Milana, jer u moru odigranih mečeva tokom kojih je na terenu vladala anarhija, kao pravo osveženje došla je gladijatorska borba, bez kalkulacija i procena, kojom su Orlovi “častitili” navijače.

Debitanti, ali i momci koji su dugo bili u drugom, ili čak trećem planu, sačekali su svojih pet minuta i primorali vladara Evrope da se uplaši i za bod na stadionu “Rajko Mitić“.

Ne spori niko da je Španija bila bolji rival – u skladu sa očekivanjima, ali potpuno nepošteno bi bilo ne odati priznanje da su upravo “neki novi Orlovi” da očekivanja nadmašili.

Čuvao je i sačuvao Predrag Rajković mrežu netaknutom, uprkos brojnim silovitim udarima svetskih fudbalskih zvezdi iz redove Crvene furije, a da je malo više sreće bilo na strani domaćina u 34. minutu lako bi se uzdrmala kruna vladara Starog kontinenta u Beogradu.

Živković je tada lucidno proigrao Luku Jovića, a centarfor Rosonera je promašio priliku, za koju čak i njegovi saigrači tvrde da je ne bi ponovo propustio u narednih 20 pokušaja.

Stojkoviću jedna utakmica (mnogo više) nije dovoljna da ponovo vrati poverenje u kvalitet njegovih dirigentskih sposobnosti, ali osmeh i ponos prilikom njegovog obraćanja nisu faktor iznenađenja, imajući u vidu da ni sam dugo vremena svoj tim nije posmatrao u kompaktnijem i organizovanijem stanju. Odbrana, nekada bolna tačka koja je trpela najviše kritika, podigla je nivo za još koji stepenik više nakon što je ponela epitet svetle tačke na EURU u Nemačkoj.

Tandem Birmančević – Samardžić ispostavio se kao dobitna kombinacija u Piksijevoj zamisli, pa je – koliko god je to protivnik dozvolio, uneo svežinu, energiju i određenu dozu lepršavosti u redove Orlova. Dinamičnije, gladnije i motivisanije izgledala je grupa momaka u crvenoj opremi u odnosu na mnoge prethodne akcije odrađene u punom, ali po svemu sudeći NE i najjačem sastavu.

Kosta Nedeljković je na debiju pokazao zašto sa 20 godina već ima vrlo zahtevnu ulogu u slavnom premijerligašu, Aston Vili. Sveo je španske majstore, pogotovo Nika Vilijamsa, na svega par pokušaja sa distance, nastalih u stanju nemoći. Ponela ga je energija i “vetar u leđa” koji su mu dali saigrači iz poslednje linije, a Nikola Milenković se pokazao kao pravi kapiten u polju. Neophodno je napomenuti i zapažene poteze Kristijana Belića i Jan Karla Simića, koji su brzo pronašli svoje mesto i profesionalno odradili zahtevane zadatke.

Prerano i neozbiljno je donositi zaključak o prilično renoviranom kolektivu nakon samo jedne bitke, ali činjenica je da ovakav poduhvat raduje i ponovo rađa onaj degradirani optmizam za koji se moralo ozbiljno potrudi da ga ugasiš.

Neophodno je biti odmeren u pohvalama, jer već u nedelju sledi novi test – gostovanje starom znancu, selekciji Danske. Ako je makar u teorijskim šansama moguće, deluje da treba nastaviti po proverenom receptu i ponovo kliknuti dugme “isključi” za opciju zvanu euforija.

Bonus video: