Slavlje u dvomeču sa Tobolom moglo bi da posluži kao potpuni preokret Partizanove sezone. Trijumf u Beogradu značajno je promenio raspoloženje u Humskoj ulici, da bi preokret u dalekom Kazahstanu pokazao dva lica crno-belih, ali i potvrdio da ekipa Saše Ilića ima šta da demonstrira na evropskoj i domaćoj pozornici.
Meridian sport ti donosi NOVI BONUS DOBRODOŠLICE – do 26.000 DINARA uz dva dana igre bez depozita!
Sve viđeno tokom prvog poluvremena u Kostanaju pokazatelj je kako Partizan ne sme da izgleda ukoliko se nada jeseni u Evropi, kao i egal borbi za trofeje na srpskoj sceni, dok prikazano po povratku iz svlačionica budi nadu da su iznenađenja moguća i da će crno-beli imati svoje šanse čak i u okršajima sa favorizovanim Hetafeom.
Kristalno je jasno da su misli crno-bele javnosti uveliko usmerene ka dvomeču sa Špancima, ali uoči nesumnjivo najvažnijih utakmica u sezoni, pred Partizanom je izazov u kojem je pobeda apsolutni imperativ.
Na megdan u Humsku stiže veoma kvalitetna ekipa kragujevačkog Radničkog (21:00č), osokoljena prvom pobedom proteklog vikenda, ali Partizan iz vrlo jednostavnih razloga više nema prostora za greške.
Jeftino prokockani bodovi protiv Zemuna i IMT-a stavili su crno-bele u veoma nezgodan položaj u superligaškom društvu, te bi svaki naredni kiks Partizan miljama udaljavao od cilja, odnosno neizvesne borbe za tron sa Crvenom zvezdom i Vojvodinom. Takođe – sve osim trijumfa moglo bi da naruši uspostavljenu atmosferu uoči puta u predgrađe Madrida, što donosi ozbiljne posledice u trenucima kada tim traga za novom injekcijom samopouzdanja.
Ono što raduje pristalice crno-belih, jeste činjenica da su momentum i tradicija na njihovoj strani. Na krilima dosadašnje evropske nepogrešivosti, te znanja da Saša Ilić u svojoj igračkoj i trenerskoj karijeri nije imao neuspeh protiv sastava sa “Čika Dače”, domaćin i te kako ima razloga za optimizam.
Zanimljivo, u 10 navrata tokom svoje bogate igračke karijere odmeravao je Saša Ilić snage sa Kragujevčanima. Najbliži porazu bio je prilikom prvog susreta, kada je Kežman u 89. minutu, 6. maja 2000. godine, golom neutralisao prethodno postignut pogodak Radosavljevića i tako postavio konačnih 1:1 u srcu Šumadije.
Kasnije je sve izgledalo prilično rutinski, s obzirom na to da je Ilić nanizao devet trijumfa, a za to vreme upisao tri pogotka i asistenciju, te tako ukrasio rivalitet sa Kragujevčanima.
Da je sve na Sašinoj strani po pitanju istorije, potvrđuju i njegovi trenerski počeci. Tokom sezone 2021/22, kada je sedeo na klupi Čukaričkog, ostvario je maksimalan uspeh u duelima sa današnjim rivalom.
Na Banovom brdu slavio je Čukarički sa 2:0 golovima Đorđa Jovanovića i Stefana Kovača, dok je u Kragujevcu gost slavio sa 0:3 zahvaljujući preciznim hicima Đorđa Jovanovića, Ibrahima Ndiajea i Milana Savića.
Po odlasku sa Brda Ilić više nije bio u prilici da se nadmeće sa Radničkim, a imajući u vidu da je radio van Srbije, sve do danas čekalo se na prvo nadmudrivanje sa najuspešnijim trenerom Kragujevčana u modernoj istoriji – Feđom Dudićem.
Bonus video:
